Друштвене мреже постале су неизоставан дио живота цјелокупне свјетске популације. Тикток, Твитер, Фејсбук, Инстаграм и многе друге мреже сваким даном биљеже повећања посјета. То је уједно и индикатор да сваким даном расте зависност свјетске популације о друштвеним мрежама и садржајима који се нуде. У доба свезнања и потреби да се буде у тренду и кораку с новим технологијама и информацијама, поставља се питање утицаја друштвених мрежа на наше ментално здравље и когнитивне функције.
Познато је да друштвене мреже нуде мноштво забаве и могућности за повезивање, но нуде и неквалитетан онлајн садржај чији утицај на наше ментално здравље може бити штетан.
Како вишесатно „скроловање“ по друштвеним мрежама утиче на ваш мозак најбоље описује појам под којим се ова појава означава, а то је brain rot или мождана трулеж.
Мождана трулеж дефинише се као „вјероватно погоршање менталног или интелектуалног стања особе, нарочито када се посматра као резултат прекомјерне конзумације одређеног материјала (данас онлајн садржаја) који се сматра тривијалним или неизазовним“.
Појам brain rot није новина, но управо овај израз изабран је за Оксфордову ријеч године, будући да се ради о тренду године и појави која је све више заступљена међу свим узрастима.
У образложењу с Оксфорда, појашњено је да је термин добио на популарности у циљу указивања забринутости због конзумације прекомјерне количине неквалитетног онлајн садржаја, нарочито путем друштвених мрежа.
Посебна забринутост исказана је у овом тренутку, јер се све више младих људи жали да се осећају труло након што проводе сате „скролајући“ кроз друштвене мреже као што су Тикток, Инстаграм и Твитер.
„Друштвене мреже“, упозоравају стручњаци, „користе алгоритме који искоришћавају систем награђивања нашег мозга“. Према овим тврдњама, интернетске платформе дизајниране су да нас константно ангажују и награђују путем допаминских надражаја, што нас мотивише да тражимо још брже и чешће стимулације. Под награђивањем се, притом, подразумијева стимулација допаминског центра у мозгу.
„Скроловање“ и константно мијењање фокуса с једне теме на другу или једне мреже на другу, показала су истраживања, може бити погубно за наш мозак, нарочито када је у питању млађа популација, будући да се губи могућност фокуса, а самим тим и могућност анализе, учења или размишљања.
Свакодневна вишесатна употреба платформи може промијенити начин на који наш мозак обрађује информације, смањујући нашу способност за дубоко и концентрисано размишљање. Осим психичких, ова појава има посљедицу и на физичко здравље, али и на друштвени живот.
Константна потреба за стимулацијом и тренутним задовољством повећава ризик од анксиозности и стреса, јер нам немогућност искључења из дигиталног свијета отежава опуштање и ментални одмор.
Иако је готово немогуће потпуно избјећи друштвене мреже у савременом свијету, постоје начини да заштитимо своје ментално здравље и когнитивне функције, а први корак је свакако ограничавање времена које се проводи на интернетским платформама.
