Новост

26.10.2021

Важност критичког мишљењa у дигиталном окружењу

Pexels - Miguel A. Padrinan

Текст за www.medijskapismenost.ba припремио Плави телефон – савјетодавна линија за дјецу и младе организације Нова генерација.

Свакодневно смо путем медија изложени различитим порукама, информацијама, фотографијама, видео-записима. Медији нам доносе мноштво корисних садржаја, али међу њима има и оних који су нетачни, пристрасни или лажни. Из тог разлога важно је да научимо како да анализирамо, истражимо и процијенимо оно што видимо и чујемо како бисмо увидјели који садржаји су релевантни и поуздани. Вјештине критичког мишљења могу нам бити од велике користи у доношењу закључака о квалитету садржаја којим смо изложени.

Шта је критичко мишљење?

Различити аутори на различите начине дефинишу појам критичког мишљења. На свом најједноставнијем нивоу, критичко мишљење је организован и свјестан начин размишљања који особа користи како би процијенила ваљаност нечега. Сложенија дефиниција би рекла да је критичко мишљење интелектуални процес који од особе захтијева да концептуализује, примијени, анализира, синтетизује и оцијени информације прикупљене посматрањем, искуством, размишљањем, закључивањем или комуникацијом (Paul, 2004). То би значило да критички мислити значи размишљати својом главом, посматрати ствари из различитих перспектива, сагледавати појединачне дијелове, али и цјелину проблема, разумијевати узроке и посљедице и размишљати о могућим рјешењима и проблемима који могу произаћи из рјешења.

Када критички размишљамо, ми доносимо сами своје закључке, изборе и одлуке, умјесто да допуштамо другима да то раде у наше име. Одбијамо да препустимо одговорност за доношење избора који се тичу наше будућности онима који претпостављају да знају шта је у нашем најбољем интересу. Постајемо активно укључени у стварање нашег личног и друштвеног свијета.

Често се критичко мишљење поистовјећује са негативним критиковањем нечега или тражењем само грешака или мана у садржају. Али, важно је да знамо да то није тако. Критичко мишљење треба да буде неутралан и непристрасан процес размишљања у којем се процјењују докази из различитих извора и доносе образложени закључци. Као резултат анализе, можемо одлучити да одређени доказ није чврст, или да нисмо сагласни са закључком, али треба да наведемо аргументе који су нас довели до тог закључка.

У свијету у којем смо изложени великом броју информација, и гдје смо „бомбардовани“ порукама са различитих страна и из разних медија, ако не знамо промишљати, преиспитивати, активно слушати и читати, биће нам немогуће процијенити које су информације истините и тачне, а које лажне и злонамјерне.

Негативном утицају медија посебно су изложена дјеца и младе особе који већ од раног узраста почињу да користе различите медијске и информационе уређаје. Из тог разлога, важно је да родитељи/старатељи већ у раном узрасту почну подстицати развој критичког мишљења код дјеце како би се избјегле непредвиђене ситуације и како дијете не би вјеровало свему што види у медијима.

Зашто је важно да дјеца развијају критичко мишљење у дигиталном окружењу?

Развијањем критичког мишљења дјеца постају мање пасивна, али и толерантнија и емпатичнија приликом конзумације онлајн садржаја. Учењем дјеце да постављају питања, процјењују и испитују медијске садржаје, учимо их да лакше разумију оно што виде и прочитају, те да препознају лажне вијести, оцјене да ли су информације ваљане или не, да ли су извори поуздани и постоји ли пристрасност. Такође, дјеца ће бити у стању да препознају како садржаји којима су изложени и људи с којим комуницирају могу утицати на њихово властито понашање, емоције и увјерења. Дјеца ће бити отпорнија на различите притиске и ризике с којима се сусрећу на друштвеним мрежама, а који могу утицати на њихово самопоштовање, самопоуздање и уопштено њихову слику о себи. Дјеца с развијеним критичким мишљењем су самосталнија, креативнија и радозналија, постављају много питања и увијек се питају зашто се нешто дешава.

Уколико дјеца и млади, који су данас највише изложени дигиталним уређајима и различитим информацијама доступним путем дигиталних медија, немају развијено критичко мишљење бивају у великом ризику да већину тих информација прихвате за апсолутну истину и да на одређене ситуације пристану без размишљања о посљедицама.

Како подстицати дјецу да критички размишљају?

Подстакните радозналост дјетета тако што ћете га охрабрити да само истражује, поставља питања, тестира своје теорије, критички размишља о резултатима, проналази начине како неке уобичајене ствари може да уради на другачији начин. Такође, важно је да дјеца знају да је у реду уколико нешто не знају или се осјећају збуњено у вези са нечим. Охрабрите их да потраже помоћ и траже објашњење за нешто што не разумију.
Помозите дјетету да развије претпоставке тако што ћете му постављати питања као што су „Шта мислиш да ће се догодити уколико урадиш…?“ или „Шта мислиш шта ће се након тога десити?“. Учење постављања хипотеза важно је за развој критичког мишљења.
Учите дјецу да управљају емоцијама – уколико дјеца не знају како на адекватан начин да изразе и покажу своје емоције, константно ће се осјећати преплављено, те неће бити у могућности да размишљају.
Разговарајте са дјецом о одговорностима и посљедицама понашања на интернету – важно је да дјеца увиде из ког разлога дијељење информација на друштвеним мрежама није увијек добра идеја и које негативне посљедице то може да има. Дјеца треба да науче разлику између чињеница и личних ставова, те да критички промишљају о садржају прије него што одлуче да ли ће га подијелити или не.
Важно је дјецу подстицати да код читања и гледања садржаја путем интернета увијек претраже неколико извора прије него што прихвате неки садржај као истинит и поуздан.

Како млади могу критички приступити информацијама на интернету?

Провјерите поузданост информација – Шта је извор информација: да ли информација потиче од поуздане особе/организације или са поуздане веб-странице. Да ли се информација налази на академском сајту, званичним сајту надлежних институција или на комерцијалном сајту? Покушајте провјерити најмање три различите веб странице када тражите информације или вијести на интернету. То ће вам омогућити да упоредите информације које читате и одлучите јесу ли заиста поуздане.

Провјерите ко је аутор текста – Обмањујући и лажни чланци често не наводе ауторе. А уколико су аутори наведени, провјерите да ли су квалификовани за тему о којој пишу? Аутор може бити квалификован уколико има факултетску диплому или искуство релевантно за тему чланка. Да ли је наведена литература или линк за изворе које је аутор користио?

Провјерите објективност информација – Да ли је информација презентована објективно или рефлектује субјективно мишљење аутора или веб-сајта на којој је објављенa? Можете ли рећи који је примарни мотив аутора за писање текста? На примјер, да ли је намијењен подучавању или информисању или аутор покушава нешто да прода?

Провјерити квалитет садржаја – Да ли је садржај написан на начин који је лако разумљив или користи збуњујући и емотиван језик? Какав је квалитет писања, да ли има правописних и граматичких грешака? Да ли у чланку пише када је објављен или посљедњи пут ажуриран? Увијек провјерите датум објављивања садржаја. Неке информације на интернету су застарјеле или су можда поново подијељене након неког догађаја. Увијек провјерите датум како бисте видјели имате ли најновије информације.

На крају, важно је напоменути да критички посматрати медије не значи противити им се и у потпуности их негативно посматрати. Критички приступ медијима заснива се на истраживању, пропитивању и радозналости, јер само ако их боље разумијемо моћи ћемо их и квалитетније користити. (National Audiovisual Institute, 2017)

Литература: