Резултати истраживања о дигиталним компетенцијама становништва Босне и Херцеговине показују да је БиХ на самом зачељу Европе по питању дигиталне писмености. Само 5,35% грађана БиХ од 16 до 74 године посједује дигиталне вјештине изнад основног нивоа, око 30% посједује основне дигиталне вјештине, 41% становништва је испод основног нивоа дигиталне писмености, док четвртина грађана БиХ није користила интернет најмање три мјесеца.
Удружење за дигиталну трансформацију у Босни и Херцеговини, на основу прикупљених података о стању дигиталне писмености становништва БиХ, објавило је 2024. године студију Дигитална писменост становништва Босне и Херцеговине: Анализа индикатора дигиталних вјештина како би представили податке о основним дигиталним компетенцијама грађана БиХ и идентификовали могућности за напредак.
Подаци су прикупљени путем Digital Skills Indicatora 2.0. (DSI) за 2021. годину. DSI користи податке EUROSTAT-а и показатељ је који се користи за праћење напретка у развоју дигиталних вјештина држава чланица Европске уније, оцјењујући дигиталну писменост појединаца од 16 до 74 године у пет различитих домена:
- Информациона и податковна писменост
- Комуникација и сарадња
- Креирање дигиталног садржаја
- Дигитална сигурност
- Рјешавање проблема
На основу понуђених одговора, испитаници се разврставају у двије главне групе: основне дигиталне вјештине и дигиталне вјештине изнад основног нивоа.
Анализирана је укупна дигитална писменост, дигитална писменост грађана према полу и годинама, према радном статусу, те дигитална писменост студената.
Укупна дигитална писменост грађана БиХ
Анализа показује да само нешто више од 5% грађана посједује дигиталне вјештине које премашују основни ниво. Основни ниво посједује око 30% становништва, док је највећи сегмент становништва, њих око 40% испод основног нивоа дигиталних вјештина.
Забрињава податак да скоро четвртина становништва БиХ није користила интернет у посљедња три мјесеца. То указује на евидентно присуство дигиталног јаза, који је вјероватно узрокован недостатком приступа, вјештина и/или интереса за кориштење дигиталних технологија.
Ови подаци отворено показују да су међу различитим сегментима босанскохерцеговачког становништва заступљени различити нивои дигиталне писмености. Препознавање ових нивоа представља добру основу која ће креаторима политика и образовним установама омогућити да креирају програме дигиталне писмености који су прилагођени специфичним потребама сваке групе. Тиме би се промовисала дигитална инклузија и оснажило активно учешће појединаца у дигиталном добу.
Дигитална писменост грађана БиХ према полу и годинама
Резултати истраживања показали су да су испитаници оба пола од 16 до 24 године дигитално писменији од старијих испитаника, при чему је већи удио жена које имају основне и дигиталне вјештине изнад основних. Испитаници оба пола од 25 до 35 година показују релативно висок ниво дигиталних вјештина, док је код испитаника од 34 до 44 године удио појединаца који посједују само основне дигиталне вјештине знатно већи у односу на млађе старосне групе.
Анализа је открила тренд смањења нивоа дигиталне писмености са старењем, заступљен код припадника оба пола, као и то да се родна разлика у нивоу дигиталне писмености повећава са годинама.
Евидентна је родна разлика и у дигиталном ангажману, присутна у свим старосним групама, која се огледа у већем проценту жена које у односу на мушкарце нису користиле интернет у посљедња три мјесеца. Оваква неједнакост повећава се са старењем, посебно за оне на основном или изнад основног нивоа дигиталних вјештина.
Дигитална писменост грађана БиХ према радном статусу
Студија је показала везу између радног статуса и нивоа дигиталне писмености.
Кад је ријеч о испитаницима који нису користили интернет у посљедња три мјесеца, проценат незапослених (20,38%) знатно је већи од процента запослених (4,68%). Једнако, удио незапослених чији је ниво дигиталних вјештина испод основног (33,62%) знатно је већи од удјела запослених (20,38%).
Проценат запослених особа (47,70%) које посједују основне дигиталне вјештине нешто је већи у односу на незапослене (43,27%). Једнако, запослени појединци (14,01%) надмашују незапослене (2,74%) кад је ријеч о испитаницима са дигиталним вјештинама изнад основних.
Наведени подаци наглашавају важност побољшања дигиталних вјештина на тржишту рада и сугеришу потребу креирања програма дигиталног описмењавања незапослених појединаца, како би се повећала њихова конкурентност у сфери запошљавања.
Дигитална писменост студената
Охрабрују подаци да више од половине студената у БиХ посједује основне дигиталне вјештине (55,19%), док 18,75% студената посједује вјештине категоризоване „изнад основног нивоа“. Ипак, ниво дигиталних компетенција код нешто више од четвртине студената оцијењен је са „испод основног нивоа“ (26,06%).
Компаративна анализа дигиталне писмености грађана БиХ
Након детаљне анализе дигиталних компетенција грађана БиХ, студија пружа компаративну анализу положаја БиХ у поређењу са земљама Европе и земљама у региону, а резултати су сљедећи:
- У поређењу са ЕУ просјеком, БиХ показује значајно нижи ниво информационе и податковне писмености, док је унутар региона на дну љествице и заостаје за Црном Гором, Србијом, Хрватском и Словенијом.
- У подручју вјештина комуникације и сарадње БиХ заостаје за земљама у региону и у том сегменту налази се на дну ЕУ љествице.
- БиХ је на самом зачељу ЕУ и у погледу вјештина потребних за креирање дигиталног садржаја, чиме је видљив јаз у дигиталној креативности и продуктивности.
- Посебно је забрињавајући аспект нивоа вјештина дигиталне безбиједности међу грађанима БиХ, који је изузетно низак у поређењу са просјеком ЕУ, што указује на потенцијалне рањивости у личној и националној cyber сигурности.
- Евидентан је јаз у способности грађана да ефикасно ријешавају проблеме кориштењем дигиталних алата, с обзиром да БиХ заостаје за ЕУ просјеком и у погледу удјела појединаца који користе основне или дигиталне вјештине изнад основних у ове сврхе.
Препоруке
Студија је показала да је Босна и Херцеговина на самом зачељу Европе када је у питању дигитална писменост становништва. Предложена је свеобухватна, вишедимензионална стратегија ефикасног превазилажења овог изазова, која, поред развоја дигиталних компетенција становништва, укључује и успостављање инфраструктуре и инклузивне политике, уз прихватање дигиталних иновација. Стратегија укључује дјелатности кључних актера: институција образовања и власти, приватних предузећа, организација цивилног друштва у смислу стратешких улагања која обухватају сљедеће категорије:
- реформу образовања и развој вјештина,
- инфраструктуру и приступ,
- јавну свијест и инклузију,
- ангажман приватног сектора и обучавање радне снаге,
- политику, управљање и финансирање,
- надзор, евалуацију и међународно упоређивање,
- дигиталну културу и иновације.
Посебну пажњу треба посветити превазилажењу дигиталног јаза међу различитим демографским групама, посебно међу старијом популацијом, незапосленим и женама.
Циљ овог стратешког оквира је системско подизање дигиталне писмености грађана БиХ. Постојање кохезивне националне и ентитетске стратегије, усклађене са ЕУ стандардима, која би подстицала инклузивно дигитално окружење за све грађане БиХ, поставило би чврст темељ за одрживи економски раст и друштвени развој земље.
Активности на изради студије реализовали су експерти Удружења за дигиталну трансформацију у БиХ: проф. др Лејла Туруља, др сц. Амра Алагић и проф. др Кемал Качапор.
Истраживање је показало да су инфлуенсери изузетно заступљени у дигиталном животу младих у БиХ, првенствено кроз садржаје које млади гледају, темама о којима разговарају, те као посљедица алгоритамских препорука. Инстаграм (93,2%) и ТикТок (83,6%) платформе су које млади најчешће користе. Готово сви анкетирани ученици прате инфлуенсере, уз чије садржаје око 27% њих проводи 2-4 часа дневно. Најпраћенији садржаји су животни стил, смијешни садржаји, љепота и гејминг, а као главне ризике у праћењу садржаја инфлуенсера, млади наводе говор мржње, омаловажавање и нереалне стандарде љепоте. Половина младих прати инфлуенсере из БиХ, док је друга половина окренута претежно иностраним инфлуенсерима. Готово половина испитаника наводи да мишљење инфлуенсера за њих има одређени значај, али занимљив је податак да је само четвртина испитаника навела да су промијенили мишљење или понашање праћењем њиховог садржаја. Већина младих зна коме пријавити штетни садржај, инфлуенсере и платформе сматрају најодговорнијим за њихово пласирање, те сматрају да држава треба регулисати рад инфлуенсера. Као рјешења, млади истичу јачање медијске писмености, едукацију и строжије контроле.
Кључни налази указују да БиХ посједује значајан, али фрагментисан правни оквир за заштиту права дјетета у дигиталном простору. Иако постоје прописи у областима заштите личних података, породичног права, рада, медија и комерцијалних комуникација, они су развијани са претпоставком да дјеца не могу бити активни креатори и носиоци економске вриједности у дигиталним екосистемима. Анализа упозорава да дјечије учешће у монетизованом и јавно дистрибуисаном онлајн садржају често остаје у „правној сивој зони“ између породичне аутономије, слободе изражавања и потенцијалне економске експлоатације. Посебно је наглашено да родитељска сагласност у дигиталном окружењу не може бити неограничена, те да је потребна јаснија регулација која ће у средиште ставити најбољи интерес дјетета. Студија наглашава важност даљњег дијалога, јачања институционалне координације и развоја циљаних рјешења, која ће осигурати ефикасну заштиту права дјетета у дигиталном окружењу.
Наведени едукативни материјали израђени су у оквиру пројекта „Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола Регулаторне агенције за комуникације“ који је реализовала Регулаторна агенција за комуникације уз помоћ стручњака из области психологије, комуникологије и маркетинга.
Централни догађај овогодишње кампање била је међународна научно-стручна конференција „Педагошки компас у медијском лавиринту: прилике и изазови“ одржана од 23. до 25. октобра 2025. године. Конференцију је организирао Одсјек за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву у партнерству са Регулаторном агенцијом за комуникације, Фондацијом за развој медија и цивилног друштва „Mediacentar Sarajevo“ и Унеском.
Конференција је окупила домаће и међународне стручњаке из области педагогије, психологије, образовања, комуникологије и медија с циљем размјене знања и искустава о улози медијске и информационе писмености у савременом образовању. Током тродневног програма одржани су панели, паралелне сесије, постер презентације, те радионице и сајам добрих пракси. Посебан акценат конференције стављен је на истраживање и јачање медијске и информационе писмености као кључне компетенције 21. вијека, уз разматрање педагошких приступа који подстичу критичко мишљење, одговорно кориштење информација и сигурност у дигиталном окружењу.
Остале теме бавиле су се улогом вјештачке интелигенције, модерних технологија и апликација у образовању, значајем родитељских правила у усвајању медијских навика и понашања дјеце и сл.
Детаљан програм конференције погледајте 
