Назив је првог поглавља недавно објављеног Приручника за одрастање у дигиталном свијету: Породица у свијету екрана иза ког стоје УНЕСKО, КЛЕМИ (CLEMI) и мрежа КАНОПЕ (CANOPÉ). У изради овог приручника, који је превасходно намијењен родитељима, али и наставницима и креаторима политика, учествовало је 37 стручњака из цијелог свијета. Приручник је настао у намјери да помогне родитељима и осталим који брину о дјеци у формирању здравих медијских навика дјеце: како да дигиталне уређаје користе паметно и са мјером, да разликују информацију од манипулације и разумију друштвене механизме који управљају техносфером.
О чему треба водити рачуна кад је ријеч о дјеци узраста до 5 година?
Превише времена испред екрана може негативно утицати на психофизички развој најмлађих. Док се на физиолошком плану продужена изложеност екранима доводи у везу са поремећајима спавања, повећаним ризиком од гојазности и кашњењем у стицању основних моторних вјештина, на психолошком плану, дуготрајна изложеност екранима може довести до кашњења у развоју пажње и говора, али и до емоционалних и социјалних потешкоћа.
Препоруке организација задужених за јавно здравље гласе: дјецу млађу од 2 године уопште не треба излагати екранима, док дјеца узраста од 2 до 5 година не треба да проводе испред екрана дуже од једног сата дневно. При томе, садржај који се гледа треба бити квалитетан, и то увијек уз надзор одрасле особе. Свјетска здравствена организација савјетује и то да дјеца узраста 2 до 5 година проводе три сата дневно у некој физичкој активности и да имају око 12 сати сна.
Добро осмишљене рутине могу доста помоћи у успостављању здравих медијских навика. Малој дјеци потребан је оквир и јасно дефинисана правила која могу укључивати сљедеће:
- екрани се не користе током оброка;
- екрани се не користе сат времена прије одласка на спавање;
- екрани се не користе ујутру прије одласка у вртић или школу.
Наведена правила омогућавају дјеци да схвате да се екрани користе у тачно одређено вријеме и на тачно одређеним мјестима. Тајмери, пјешчани сатови или аларми могу помоћи најмлађој дјеци да разумију колико траје једно кориштење екрана.
Препорука је, генерално, да се води рачуна о квалитети садржаја које дјеца гледају и да се предност даје садржајима који су: прилагођени узрасту дјетета, имају спорији и добро осмишљен ритам, подстичу дјечију машту и радозналост, позивају на интеракцију и разговор.
Такође, родитељима се савјетује да разговарају са дјецом о одгледаном садржају: да коментаришу, објашњавају, постављају дјеци питања и доводе дате приче у везу са стварним догађајима.
Најзад, родитељима се препоручује да и сами буду примјер дјеци како треба користити дигиталне уређаје, односно да избјегавају давање лоших примјера, као што је употреба дигиталних уређаја за столом, током игре или разговора са дјететом и сл.
Адолецентима је потребно више физичке активности
Подаци Свјетске здравствене организације указују на мањак физичке активности код више од 80% адолесцената широм свијета. Повећана количина времена испред екрана редукује кретање и лоше утиче на квалитет сна и ментално здравље младих. Кретање, опет, за младе људе представља много више од пуке игре: то је предуслов доброг здравља. Физичка активност храни тијело, срце и мозак, ојачава кости и мишиће, побољшава памћење и концентрацију, смањује стрес и јача самопоуздање. Стога, младе треба подстицати на кретање: у кући, школи или у улици.
Да ли су видео-игре само игра?
Онлајн игре, доступне путем различитих платформи, представљају свакодневницу огромног броја дјеце и младих широм свијета. Видео-игре нису само начин на који се дјеца и млади опуштају и проводе слободно вријеме. Оне су уједно начин на који се дјеца и млади социјализују, граде свој идентитет, исказују креативност и троше новац.
На интернету се дјеца и млади сусрећу са пријатељима, разговарају и развијају односе. Према истраживању које је спровео Lupa Digital, око 40% ученика игра онлајн игре са школским друговима, 30% са пријатељима из комшилука и 20% са виртуелним пријатељима које никада нису упознали. Разговори се одвијају путем порука уграђених у игре, гласовних порука, или на платформама попут Дискорда, да би се потом наставили на Ватсапу/Виберу и у школском дворишту. Свака игра рангира и награђује играче, што младима даје видљивост и одређује статус међу вршњацима.
Онлајн игре могу изложити дјецу ризицима, прије свега нежељеним контактима или неком другом облику дигиталног насиља, како од стране одраслих, тако и од вршњака. Зато је родитељски надзор изузетно важан.
Адекватан надзор дјечије онлајн игре не значи да дјеци треба забранити онлајн игре нити да родитељи требају постати стручњаци за игрице. Битно је да родитељ буде добро информисан како би могао своје дијете пратити на том пољу.
Како надзирати дјечије онлајн игре?
Играјте заједно, макар само једанпут. Питајте дијете да вам објасни правила игре и зашто му/јој се та игра свиђа. Тако се гради узајамно повјерење.
Консултујте системе као што су PEGI, Google Play или ESRB и провјерите како је игра класификована према узрасту. Нису све игре прикладне за све узрасте.
У подешавањима игре наведете стварни узраст вашег дјетета. То утиче на могућност приступа инстант порукама и другим опцијама платформе.
Третирајте игре као друштвене мреже. Научите како да активирате, ограничите или искључите могућност комуникације. Подесите опције према узрасту дјетета, његовој зрелости и спремности за онлајн интеракције.
Разговарајте о инфлуенсерима. О могућим разлозима због којих инфлуенсери препоручују одређене производе/услуге. Покрените разговор о виралним “изазовима”. Занимајте се за изазове у којима учествују како бисте заједно препознали могуће ризике.
Искористите тему виртуелних валута како бисте их научили да управљају буџетом. Прије куповине Робукса, разговарајте о њиховој стварној вриједности у реалном новцу и заједно одлучите.
Усмјеравајте их при куповини унутар игре. Објасните им да су loot box-ови дизајнирани како би подстакли трошење, кроз паролу: „само још једном“.
Ограничите вријеме за игру. Користите апликације за регулацију времена како бисте спријечили да се игра настави до касно увече или ноћу.
Наставите да се информишете и да разговарате са вашим дјететом. Оно што важи данас, може се промијенити за шест мјесеци.
