Sanja Dokić-Mrša

Слобода медија, медијски плурализам и приступ поузданим информацијама темељи су јавне дебате и демократије. Међутим, све већа присутност дезинформација, говор мржње, технолошки филтери и ехо коморе, као и концентрација власништва над медијима, озбиљно угрожавају ове вриједности.

У циљу јачања отпорности земаља чланица ОЕБС-а на ове изазове, Тереза Рибеиро, представница за слободу медија, иницирала је израду извјештаја „Ка бољем разумијевању концепта медијских слобода у земљама ОЕБС-а“ (Fostering Media Freedom Literacy across the OSCE region). Извјештај уводи појам „разумијевање концепта медијских слобода“ (МФЛ), кључног за подршку демократским принципима. МФЛ обухвата специфичне вјештине које су битне за разумијевање демократских функција медија, процјену медијског плурализма и одговорно стварање медијских садржаја.

МФЛ обједињава различите врсте настојања да се пружи отпор све већим нападима на слободу медија, медијски плурализам, као и на квалитет информација доступних јавности. Премда је овај појам новијег датума, вјештине и знања које МФЛ укључује, у великој мјери интегриране су у законодавни и регулаторни оквир земаља чланица ОЕБС-а кроз концепт МИП-а.

Према радној дефиницији ОЕБС-овог представника за слободу медија, МФЛ представља скуп знања и вјештина које помажу грађанима да боље разумију и вреднују демократске функције традиционалних и нових медија и других извора информација, боље разумију и вреднују значај медијског плурализма у служби јавног интереса, критички процијењују и одговорно креирају информације и медијске садржаје.

Извјештај детаљно разматра законодавне и регулаторне оквире заштите МФЛ-а на међународном нивоу, као и примјере усвојених приступа у земљама чланицама ОЕБС-а. Кроз девет подручја активности, укључујући обуку, развој, образовање, подршку мрежама и истраживања, извјештај идентификује најуспјешније праксе и пројекте који подржавају МФЛ.

Према истраживању, пројекти фокусирани на обуку и развој доминирају, с високим ангажманом учитеља, новинара и родитеља. Извјештај, даље, препоручује развој МФЛ-а кроз цјеложивотно учење, партнерства и транспарентност те истиче важност промоције медијских садржаја у јавном интересу и подизања свијести о медијском плурализму.

Осам кључних препорука за развој МФЛ-а које доноси извјештај представља јасне смјернице учесницима као што су државне агенције, образовне институције, медији и невладине организације како да осигурају спровођење принципа медијске писмености на глобалном нивоу. Наведене препоруке почивају на принципима и смјерницама које су установили Савјет Европе, ОЕБС, УНЕСКО и различити ЕУ органи.

Осам препорука за боље разумијевање концепта медијских слобода (МФЛ):

1. Развијати МФЛ у оквиру концепта цјеложивотног учења;
2. Развијати МФЛ кроз партнерство великог броја учесника;
3. Благовремено упознати јавност с потребом увођења нових законских и регулаторних механизама контроле онлајн медија;
4. Захтијевати транспарентност свих релевантних учесника у промоцији МФЛ-а;
5. Промовисати медијске садржаје који служе јавном интересу;
6. Креирати базу података која ће обједињавати различите праксе и искуства на пољу МФЛ-а;
7. Омогућити грађанима приступ квалитетним медијима и медијским садржајима;
8. Подизати свијест јавности о значају медијског плурализма и опасностима од концентрације медијског власништва.

Извјештај, који су припремиле Мартина Чапман и Асја Рокша Зубчевић, објављен је у априлу 2024. године, као допринос јачању медијске слободе и демократских норми унутар ОЕБС-а.

Колико и на који начин радио и ТВ станице у Босни и Херцеговини доприносе унапређењу медијске писмености публике? Како бисмо добили одговор на ово питање, али и идеје како додатно подстакнути медије на већи ангажман у овој области, Регулаторна агенција за комуникације спровела је „Истраживање о активностима пружалаца аудио–визуелних медијских услуга и медијских услуга радија у области медијске писмености и емитованим садржајима на различите теме из области медијске писмености у периоду од априла 2023. до марта 2024. године“.

Активности које предузима медијска индустрија сматрају се једним од кључних фактора унапређења медијске писмености грађана. У овом контексту, од посебног значаја је Директива Европске уније о аудио-визуелним медијским услугама („Директива“), која јасно дефинише потребу да и пружаоци медијских услуга и пружаоци платформи за размјену видео-записа промовишу развој медијске писмености у свим дијеловима друштва, за грађане свих узраста и за све медије, у сарадњи са свим релевантним учесницима и уз помно праћење напретка с тим у вези.

Истраживање РАК-а је имало за циљ да пружи квалитативни и квантитативни увид у активности пружалаца медијских услуга у подручју медијске и информационе писмености.

Резултати указују на то да је већина корисника дозвола за пружање аудио-визуелних медијских (АВМ) услуга и медијских услуга радија, око четири петине, у протеклој години учествовала у различитим активностима с циљем унапређења медијске писмености. Углавном се радило о једној активности у току године. Међутим, само нешто више од трећине корисника дозвола за пружање АВМ услуга и медијских услуга радија спроводило је властите активности усмјерене ка унапређењу медијске писмености.

Истраживање показује како је у кампањи Агенције и Мреже за медијску и информациону писменост „Дани медијске и информационе писмености у БиХ“ у октобру 2023. године активно учествовало нешто више од половине пружалаца АВМ услуга и медијских услуга радија. Главнину медијских садржаја који су емитовани током кампање чинили су аудио-визуелни материјали о едукацији младих о безбједном коришћењу дигиталних технологија, креирани у оквиру пројекта Агенције „Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола РАК-а“.

Готово двије трећине пружалаца аудио-визуелних медијских услуга, те четири петине пружалаца медијских услуга радија у протеклој години организовале су посјете различитих циљних група њиховом медију.

Програмске садржаје с темама из подручја медијске и информационе писмености, као што су емисије, прилози, серијали, документарни програм, огласи и слично, у анализираном периоду емитовало је око четири петине пружалаца аудио-визуелних медијских услуга и медијских услуга радија. Међу темама су доминирале заштита и добробит малољетника, те онлајн безбједност. У аудио-визуелним медијским услугама овакви програми емитују се углавном у промотивном и дјечијем програму, а у радијским услугама у информативном и промотивном програму. Најчешће се ради о купљеном или набављеном програму, док властите продукције има веома мало.

Четири петине пружалаца аудио-визуелних медијских услуга и медијских услуга радија става су да медијски простор не посвећује довољно пажње темама из подручја медијске и информационе писмености.

Иако су јавни РТВ сервиси имали одређене активности у подручју медијске и информационе писмености, нужно је на одговарајући начин јасније дефинисати њихове обавезе, у складу с добром европском праксом, по питању посебне улоге јавних РТВ сервиса у промоцији медијске и информационе писмености за све грађане.

Истраживањем се закључује како је потребно да се медији значајније ангажују у спровођењу властитих иницијатива унапређења медијске писмености, дају већи допринос у спровођењу националне кампање „Дани медијске и информационе писмености у БиХ“ те повећају учешће, континуитет и разноликост медијских садржаја из подручја медијске и информационе писмености. С обзиром на улогу јавних РТВ сервиса, потребно је на одговарајући начин дефинисати њихове законске обавезе промовисања напредних вјештина медијске писмености за грађане свих узраста.

Комплетан извјештај можете прочитати на сљедећем линку:

https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2024/09/M-SRP.pdf

Извјештај на енглеском језику је доступан овдје.

Студија под називом „Корегулација штетног онлајн садржаја у Босни и Херцеговини? Мапирање европских стандарда и  корегулаторних пракси  у борби против штетних онлајн садржаја у БиХ“ ауторки Деирдре Кевин и Асје Рокше Зубчевић бави се темом адекватне заштите од штетних онлајн садржаја (укључујући говор мржње и дезинформације онлајн), уз заштиту слободе изражавања и јавне дебате као основних вриједности демократског друштва.

Студија нуди детаљну анализу постојећих стандарда и модела на европском нивоу и ставља их у контекст босанскохерцеговачког регулаторног оквира, с циљем заштите од штетних онлајн садржаја.

У Студији су садржане препоруке за њихово унапређење, с посебним фокусом на развијање мултисекторске сарадње унутар Босне и Херцеговине међу различитим институцијама унутар друштва, укључујући владине, невладине, образовне те све друге заинтересоване друштвене секторе, како би се заједнички приступило борби против говора мржње, дезинформација и других штетних садржаја, уз заштиту слободе изражавања и плурализма идеја, као и личних података. Препоруке су усклађене с европским стандардима, конкретно с мјерама предложеним у акту ЕУ о дигиталним услугама (Digital Service Act ‒ DSA), и као такве, у складу с обавезама које Босна и Херцеговина прихвата у оквиру процеса усклађивања законске регулативе с европским у наступајућим преговорима за чланство у ЕУ.

Студија би требала да допринесе стручној расправи и дијалогу о могућностима заједничког и мултисекторског приступа кроз који би се босанскохерцеговачко друштво у потпуности, као и његови појединачни сегменти, укључили у борбу против говора мржње, дезинформација и осталих штетних онлајн садржаја.

Студија је развијена у оквиру заједничког пројекта ЕУ и Савјета Европе „Заштита слободе изражавања и слободе медија у Босни и Херцеговини ‒ PROFREX“, који финансира ЕУ кроз програм Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2022‒2026, а имплементира Савјет Европе.