Да би спријечили ширење лажних вијести и информација, потребно је знати како их уочити, који су извори и начини помоћу којих се пласирају, те који су алати за њихово препознавање.
Објављивање и пласирање лажних вијести, дезинформација и других облика медијске манипулације не представља искључиво феномен дигиталног доба, али могућност незаустављивог и брзог ширења информација путем онлајн медија и друштвених мрежа олакшава пут којим се такве информације дијеле, наносећи огромну штету јавности и појединцу. Радослав Дејановић у Приручнику за провјеру информација из медија наводи да неке лажне вијести имају тенденцију ширења, а неке друге не и истиче емоцију и виралност као основне факторе у њиховом ширењу, уз неедукованог читаоца који шири непровјерене вијести кроз своје канале комуникације.
Као двије основне стратегије које се на глобалном нивоу успјешно користе за превенцију и борбу против лажних вијести и њиховог коришћења у политичке сврхе, Турчило и Обреновић у студији Misinformation, Disinformation, Malinformation: Causes, Trends and Their Influence on Democracy наводе провјеравање чињеница (fact-checking) и медијску писменост. То се свакако односи и на сваког појединачног медијског конзумента, који својим незнањем често и сам представља извор преноса лажних вијести, стога је развијање компетенција медијске писмености кључни сегмент у препознавању и спречавању медијских манипулација.
Fact-cheching
Fact-cheching или провјеравање чињеница представља израз који се користи за провјеру тачности већ објављених информација које су доступне јавности. Провјеравање истинитости медијских порука произлази из чињенице да није свака медијска објава настала са циљем тачног и објективног информисања јавности. Неке информације су произведене, објављене и дистрибуиране ради стицања нпр. политичке или економске користи, а њиховом провјером и оцјеном кредибилности садржаја на основу чињеница и доказа баве се fact-checkers-и. Некада су се провјером чињеница углавном бавиле жене, које су до 1930-их година настојале да провјере тачност података и сваки детаљ уклопе у коначну причу. Nensy Ford је била прва од њих и у том процесу континуирано консултовала јавне библиотеке у Њујорку. Данас, то су новинари, медијски професионалци и fact-check организације, који уз провјеру информација такође анализирају изворе медијске поруке као и сам процес настанка и ширења информација.
Портал Раскринкавање доноси неколико најчешћих питања која се постављају приликом процеса провјере чињеница:
- Ко је објавио информацију? – утврђивање кредибилитета медија и извора информација као кључног сегмента.
- Да ли су слике или снимци аутентични и како их провјерити? (Како користити Google претрагу?)
- Како провјерити архиву вијести? (Како пронаћи избрисане вијести?)
Такође је потребно:
- Читати цијели текст, а не само наслов.
- Провјерити које везе и извори се користе.
- Припазити на упитне цитате и фотографије.
- Претражити да ли је информацију или вијест пренио неко други.
- Провјерити датум објаве.
- Припазити да когнитивна пристраност не утиче на (не)потврђивање одређене информације.
- Полако провјерити чињенице.
Потребно је упознати се и са алатима помоћу којих је могуће провјерити аутентичност употријебљених фотографија и видео-снимака, као и верификацију веб-страница и налога на друштвеним мрежама, што доноси приручник Fact cheching i online novinarstvo портала Раскринкавање.
Многе организације широм свијета баве се провјерањем чињеница, а више од 50 земаља су чланице Међународне мреже за провјеру чињеница (ИФЦН). IFCN је јединица Poynter instituta од 2015. године и промовише највише стандарде у провјери информација и номинована је за овогодишњу Нобелову награду за мир. Установила је и Међународни дан провјере чињеница, а њене чланице из Босне и Херцеговине су платформе Истиномјер и Раскринкавање.
