Појмовник

посебна фаза психолошког развоја личности и прелазни период из дјетињства у зрелост. Условно траје од 12. до 20. године живота. Адолесценција је период живота који карактеришу бројне специфичне промјене: тјелесне, психолошке, емоционалне, социјалне и моралне. Период адолесценције дијели се на неколико фаза, почевши од предадолесцентне фазе као завршне фазе дјетињства, преко ране, средње и касне, до постадолесцентног периода. Сваки период носи са собом одређене кризе, које у зависности од услова живота и индивидуалних карактеристика могу да се испољавају у различитом интензитету. Најучесталије кризе су криза идентитета, криза ауторитета, аскетизам, хипохондрија и криза сексуалности. Извор: Друштво психолога Републике Српске, Водич за новинаре и медијске раднике

Скуп инструкција које су припремили људи с програмираним процедурама за претварање улазних података у жељене излазне резултате на основу посебних обрачуна.

облик филма у којем се техником анимације филмски репродукују и оживљавају цртежи, силуете, лутке, предмети и различити материјали. Технички основ за настанак анимираног филма јесте такозвана „трик-камера”, с којом се може снимати „сличицу по сличицу”. У односу на материјал који се анимира, роду анимираног филма припадају: цртани филм, лутка филм, филм са предметима, филм са силуетама, колаж филмски итд. Један од видова анимираног филма јесте и графички филм, али њега не одређује анимирани материјал, већ техника, начин анимације. Анимирани филм је спој ликовног и филмског у једну нову и недјељиву филмско-ликовну изражајну форму са својим особеним естетичким захтјевима који нису ни посебно ликовни нити посебно филмски. Отуда неки естетичари анимирани филм називају осмом умјетношћу. Извор: Филмски лексикон, Факултет драмских умјетности Универзитета умјетности у Београду

било који уређај, опрема или производ намијењен побољшању, одржавању или повећању функционалних способности особа са потешкоћама или функционалним ограничењима. АТ омогућава појединцу да самостално обави задатак који у противном не би био у стању да изведе, или барем не уз једнако висок степен сигурности и лакоће. АТ укључује инвалидска колица, ходалице, протезе, различите врсте компјутерских софтвера, уређаје за комуникацију и сл. Извор: Европска комисија, Rječnik

наративно превођење визуелне слике говором у облик приступачан свима, за слијепе и слабовидне особе, обезбјеђујући им равноправан приступ, уживање и нешто ново научено кроз дјела популарног, културног или едукативног значаја. Аудиодескрипција обезбјеђује да особе оштећеног вида имају равноправан приступ перформансама (позориште, плес, опера, филм, видео и телевизија), изложбама (умјетничке галерије и музеји, историјски и научни музеји, центри за посјетиоце), спортским догађајима. Извор: www.althea.rs

интелектуална (духовна) творевина сa књижевног, научног и умјетничког подручја изражена језиком, звуком, покретима или облицима. У ауторска дјела сврставају се и језичка дјела (писана дјела, говорна дјела, рачунарски програми); музичка дјела с ријечима или без ријечи; драмска и кореографска дјела; дјела ликовне умјетности (слике, графике, кипови) без обзира од којег материјала су направљена; архитектонска дјела; дјела примијењених умјетности и индустријског дизајна; фотографије и њима слична дјела; аудиовизуелна дјела; прикази научне или техничке природе попут цртежа, планова, скица и сл. Извор: Илија Муса, Медијско право

скуп правних правила која творцу ауторског дјела (интелектуалног остварења на књижевном, научном и умјетничком пољу) пружају потпуна правна овлаштења за коришћење или забрану коришћења дјела. Коришћење ауторског дјела подразумијева умножавање, дистрибуцију, емитовање, јавно извођење, јавно приказивање, обраду, превод и сл. Ауторско право, уз то, омогућава аутору да забрани било какво деформисање или модификовање његовог рада које би могло да утиче на његову част или репутацију. Извор: Илија Муса, Медијско право

Технолошки процеси у којима се људски процеси одлучивања унапређују и замјењују рачунарским процесорима који одговарају на различита питања попут класификације (нпр.
женски-мушки-небинарни пол) или дају процјене као у случају кредитне способности, ризика од криминала.

водоравни или окомити графички елемент на веб-страници, који се најчешће налази на врху странице или новог блока. Приказује оглас или поруку која интернет везом/линком води на веб-страницу оглашивача. Најчешће је правоугаоног облика, а може да буде статичан (слика, текст) или анимиран.

способност коришћења свих библиотечких ресурса. Извор: Драгана Трнинић, Концептуални оквир медијске писмености

алтернативна, независна и отворена медијска онлајн платформа. Популарни израз за лични електронски дневник, часопис или извор информација. Текстови на блогу су кратки и обично поредани  хронолошки од најновијег ка најстаријем, док тематика блога зависи од подручја занимања самог аутора. Писац/аутор назива се блогер, а радња писања и постављања садржаја/постова – блоговање.

(скр. од Robotnetwork) група међусобно повезаних програма који комуницирају са другим сличним програмима у циљу обављања задатака креираних најчешће од стране злонамјерних хакера. Ботнети се користе за покретање нежељених е-мејл кампања (спам), онлајн превара и DoS (denial-of-service) напада. У контексту друштвених мрежа, ботнет означава мрежу бот корисничких рачуна којима управља група или појединац. Они који управљају ботнетом називају се “пастирима” (енгл. bot herders, shepherds). Ботови дјелују у групама јер је њихова намјера стварање привида како је велики број корисника заинтересован за неку тему. Успјешан ботнет представља великом броју корисника тему коју су одабрали “пастири”. Циљ ботнета је створити хаштаг, корисника или кључну ријеч о којој ће се разговарати много више него што би се разговарало без утицаја ботнета. Добро осмишљен ботнет утиче на постојеће трендове, што посљедично оставља утисак на корисника који се укључује у дискурс који промовишу ботови. Извор: https://www.cert.hr/NCBBT

облик социјализације који подразумијева систематски процес формирања, развоја и унапређења потенцијала и способности дјетета (сензомоторних, интелектуалних, емоционалних, моралних) у смјеру вјеровања, мишљења и понашања која су прихватљива са аспекта развоја цивилизације и друштвене културе којој појединац или група припада. У стручној јавности се појмови васпитања и образовања понекад обједињују у појму едукација, а понекад се раздвајају у смислу да васпитање подразумијева утицај на етичка, естетска и вриједносна схватања, а образовање подразумијева развој знања и сазнајних функција. Међутим, неминовно су оба процеса међусобно условљена. Извор: Друштво психолога Републике Српске, Водич за новинаре и медијске раднике

мрежни догађај који се одвија у реалном времену путем текстовне, аудио и/или видео-комуникације и који прати концепт класичног семинара. Користи се за одржавање онлајн предавања, презентација, радионица, али и већих догађаја, са унапријед одређеним датумом, временом одржавања и темом вебинара. Вебинар организује и води домаћин/водитељ вебинара, учествују презентер/и и полазници (најчешће до 50 полазника), који путем заједничког аудио/видео-заслона присуствују догађају. Полазници са домаћином углавном имају једносмјерну комуникацију у којој могу да постављају питања, „уживо“ или путем чата и да испуњавају анкете и упитнике. Иако одређени софтвери нуде могућност међусобне интеракције међу полазницима, она је  на већини вебинара ограничена и полазници су пасивни посматрачи који гледањем и слушањем презентације усвајају нова знања. Могуће је снимити и поново погледати догађај, што понекад умањује број присутних на догађају „уживо“. При организовању вебинара унапријед треба извршити техничке припреме за одржавање догађаја (добра интернетска веза, камера и микрофон), одредити временски период његовог одржавања, као и стручно обрадити и презентовати тему догађаја.

игре које се играју на електронским платформама попут личних рачунара и конзола за видео-игре, а које подразумијевају интерактивност и визуелну повратну информацију. Постоји више врста и типова видео-игара (офлајн/онлајн, за једног или више корисника итд.). Извор: Европска комисија, Rječnik

нелинеарна аудиовизуелна медијска услуга за гледање програма у тренутку који одабере корисник на свој захтјев. Извор: Правило 90/2018 о пружању услуга управљања електронским комуникационим мрежама у дигиталној земаљској радио-дифузији

заједнички интернетски догађај/састанак, који се може организовати за потребе запосленика једне организације, али и за потребе великог броја просторно удаљених учесника. У видео-конференцијама учесници су активни и ангажовани у свим сегментима састанка. Током њиховог трајања није неопходно користити камеру, могућа је истовремена интеракција међу учесницима, који путем истог софтвера могу двосмјерно да комуницирају, дијеле екране, датотеке, чат, видео и звук у реалном времену. Видео-конференције дозвољавају учешће великог броја учесника, с тим да тај број може да буде ограничен софтвером који се користи. За разлику од вебинара чија припрема не подразумијева сложену техничку подршку, организовање видео-конференција захтијева интегрисање већег броја уређаја уз коришћење разних алата за рад и комуницирање.

видљиви (површински) веб чине веб-садржаји које претраживачи индексирају у својим базама података. Приступ овим садржајима једноставан је за сваког информационо писменог корисника. Невидљиви или дубоки веб чине садржаји које претраживачи не индексирају у својим резултатима и који захтијевају посебан статус корисника – регистрацију или плаћање. Сматра се да овај дио wеба има много више садржаја него површински веб, као и да је квалитет тог садржаја много пута бољи. За просјечног корисника интернета, ово су тешко доступни мрежни простори. Претраживање у овим дијеловима веба захтијева од корисника употребу напреднијих опција претраживања и виши ниво информационе и рачунарске писмености. Невидљиви веб под непрекидном је контролом многих свјетских држава, а комуникација корисника на граници је легалности или у потпуности нелегална. Извор: Татјана Тапавички Дуроњић, Дигитални информациони системи

техника оглашавања којом се у програму који се емитује мијења постојећи оглас, а који је у облику рекламних паноа и сл. или додаје нови оглас на мјесту на којем у стварном програму исти не постоји, тако да виртуелно оглашавање дјелује као саставни дио оригиналног преноса програма. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

способност разумијевања и коришћења слика, фотографија, графикона, илустрација, са циљем комуницирања. Извор: Драгана Трнинић, Концептуални оквир медијске писмености

Скуп наука, теорија и техника које имају за циљ да репродукују, помоћу машине, когнитивне способности људског бића.

блог који садржи видео-садржај или се приказује у видео-формату. Аутор влогова се назива влогер. Свјетски познати влогери имају по више милиона пратилаца на YouTube-у или другим видео-шеринг платформама, гдје постављају своје филмове о моди, техникама шминкања, видео-играма, храни, путовањима итд.

једна од теорија масовног комуницирања према којој приоритете медијске, јавне и политичке агенде одређују главни и одговорни уредници, власници медија, владини стручњаци за односе с јавношћу, политички и привредни субјекти, корпорације и друге интересне групе. „Вратари“ одлучују који ће догађаји постати јавни, а који неће, и тако придоносе обликовању слике друштва, односно свијета реципијената. У том процесу вијести се не само прихватају или одбијају него се прихваћене вијести најчешће још обрађују и додатно модификују. Волтер Гибер (Walter Gieber) (1972) формулисао је то ријечима: „Вијест је оно што од ње направе новинари.“ Извор: Кунзик и Ципфел (Kunczik и Zipfel), Увод у науку о медијима и комуникологију

понижавање, застрашивање или подстицање на мржњу, насиље или дискриминацију против особе или групе на основу пола, расе, етничке припадности, националности, вјере или увјерења, инвалидности, посебних потреба, доби, сексуалне оријентације, друштвеног поријекла или на основу било које друге околности која има за сврху или посљедицу да било којој особи онемогући или угрожава признавање, уживање или остваривање на равноправној основи, његових права и слобода. У аудиовизуелном медијском простору говор мржње подразумијева и стварање јасног и непосредног ризика од подстицања мржње, насиља или дискриминације против особе или групе по наведеним основама, или који публика може да протумачи као подстицање на мржњу, насиље, неред и немире, или који би могао да изазове или подстиче кривична дјела. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

појам који описује успостављање односа повјерења и емоционалне повезаности између дјетета и (најчешће) одрасле особе комуникационом технологијом, а са циљем врбовања и искоришћавања малољетника у сексуалне сврхе.

Обично започиње сусретом на интернету гдје се одрасли лажно представља, те настоји да задобије повјерење дјетета тако што се даје утисак да је озбиљно заинтересован за оно што дијете воли или не воли. Сљедећи корак укључује дискусије сексуалне природе, а често и слање порнографских материјала дјетету-жртви. У многим случајевима дјеца су питана или изманипулисана да би послала своје наге фотографије или снимке, те открила детаље о себи путем гласовног или видео-чата/разговора. Често, особе које имају сексуалну жељу према дјеци, или који желе да разговарају са њима ради сексуалне сатисфакције ће тражити младе особе које желе да пронађу пријатеље. Користиће велики број техника за завођење и припремање жртве, укључујући стварање повјерења са особом лажући, претварајући се да је нека друга особа…Често ће користити уцјену и осјећај кривице код дјетета да би обезбиједили сусрет. Извор: МФС – ЕММАУС, Смјернице за поступање у случају насиља над дјецом у дигиталном окружењу у Босни и Херцеговини

сви видови лажних, нетачних или заваравајућих информација које су креиране, објављене и раширене са намјером наношења јавне штете или ради стицања зараде. Извор: High level group on fake news and online disinformation, A multi-dimensional approach to disinformation. Више на: www.rak.ba.

 бинарне вриједности јединице и нуле, које могу да представљају податак, звук, слику или неку команду. Дигитални сигнали су веома робусни, отпорнији на изобличења од аналогних сигнала. Имају далеко већу могућност креативне обраде и компресије, што резултира тиме да су њихова обрада, пренос и похрањивање далеко рационалнији и јефтинији. Извор: Александар Луј Тодоровић, Дискурс нових технологија

Концентрација података информација и утицаја којим располаже мали број технолошких компанија у комбинацији с растућом зависношћу појединаца, друштава и институција о
њиховим

медији који користе рачунарску технологију у процесу продукције, дистрибуције и презентације медијских садржаја. Резултат су процеса свеприсутне компјутеризације која је утицала на сваки облик комуникације. У том процесу дошло је до увођења нових и редефинисања традиционалних медијских форми. Обухватају интернет, свјетску мрежу, рачунарску мултимедију, друштвене мреже, платформе за размјену видео-садржаја, виде-оигре, ДВД, ЦД, виртуелну стварност, дигиталне филмове, дигиталне специјалне ефекте, дигиталну телевизију, дигиталну телефонију и WAP (Wireless Application Protocol) итд.

генерације рођене прије појаве брзе дигиталне технологије. Теже уче и примјењују нове информационо-комуникационе технологије од дигиталних урођеника. Извор: Драгана Трнинић, Концептуални оквир медијске писменост

подјела свијета на оне који имају и оне који немају приступ рачунарима и интернету. Извор: Александар Луј Тодоровић, Дискурс нових технологија

коришћење дигиталних уређаја у циљу узнемиравања, ухођења, застрашивања или понижавања других. Неријетко бива пропраћено и другим облицима насиља у стварном животу. Иако се одвија у дигиталном/виртуелном простору, може да произведе бројне негативне посљедице у стварном животу и да утиче на психичко и физичко стање жртве. Најчешће се одвија на друштвеним мрежама, путем електронске поште, чат соба, веб-страница, блогова и интернет форума у виду слања узнемиравајућих порука/слика, нежељене поште и вируса, ширења лажи, крађе електронског идентитета, објављивања приватних података, укључујући експлицитан сексуални садржај и сл.

примјена информационе писмености у дигиталном облику. Ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија приликом комуницирања током цијелог животног циклуса. Извор: Драгана Трнинић, Концептуални оквир медијске писмености

генерација одрасла и сазрела у периоду од настанка свјетске мреже и сродних дигиталних технологија (мобилни телефон, текстуалне поруке, видео-игре и сл.). Захваљујући могућности коришћења информационо-комуникационих технологија дигитални урођеници имају већи приступ информацијама од било које генерације у историји. Извор: Драгана Трнинић, Концептуални оквир медијске писмености

дигитално емитовање путем мреже земаљских емисионих предајника. Предности дигиталне земаљске телевизије у односу на аналогну телевизију огледају се у смањеном коришћењу радио-фреквенцијског спектра, повећаним капацитетима, квалитетној слици, мањим оперативним трошковима у вези са емитовањем и пренос након инцијалних трошкова преласка на дигитално емитовање сигнала. Извор: РАК, Правило 90/2018 о пружању услуга управљања електронским комуникационим мрежама у дигиталној земаљској радио-дифузији

свака особа која није навршила 18 година живота. Извор: Конвенција УН о правима дјетета

посљедице предрасуда или стереотипа према другом или другачијем на основу пола, расе, етничке припадности, националности, вјере или увјерења, инвалидности, посебних потреба, доби, сексуалне оријентације, друштвеног поријекла и сл. Дискриминација онемогућава или узрокује отежано остваривање одређених људских права или слобода. Забрана дискриминације на основу личних особина, те попис и дефиниција личних особина које не смију да буду основа за разликовање када се одређују права, положај и могућности појединаца, дефинисани су у националном и европском законодавству, те у бројним међународним документима. Забрана дискриминације постављена је и као један од општих принципа Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија којег имају да се придржавају сви пружаоци медијских услуга. Разлог за посебно истицање у Кодексу ове, Уставом БиХ утемељене обавезе, управо је моћ медија и утицај који медији имају на обликовање јавног мњења и перцепцију о друштвеним појавама. Извор: РАК, Смјернице за примјену Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

Систем који укључује вриједности и интересе различитих друштвених група, етичких принципа и принципа људских права, као и могућност учешћа у пројектовању, развоју, увођењу и
доступности механизама правне заштите код аутоматизованих система доношења одлука.

група веб-апликација заснованих на идеолошким и технолошким карактеристикама Веба 2.0 које омогућавају креирање и размјену садржаја који су генерисали корисници. Друштвене мреже користе мобилне и веб-технологије у циљу креирања високоинтерактивних платформи путем којих појединци и заједнице дијеле, заједно стварају, коментаришу или мијењају садржај који су генерисали корисници. Друштвена мрежа може да буде блог, пословна мрежа, форум, микроблог, дијељење фотографија, оцјењивање квалитета производа/услуга, друштвено обиљежавање, игрица, мрежа за размјену видео-садржаја, итд. Већина друштвених мрежа има вирални потенцијал (корисници ће међу собом дијелити садржај) што подржава начин њиховог функционисања (retweet код Твитера, пиновање код Пинтереста, дијељење код Фејсбука).  

свако одашиљање знакова, сигнала, текста, слике, звука или података од једне до више тачака путем жице, оптичких каблова, радијским или било којим другим електромагнетним путем, намијењених за општи пријем од стране јавности путем пријемника који су подешени за ту сврху. Извор: Закон о комуникацијама БиХ

Окружење у којем је особа изложена само сличним увјерењима и мишљењима.

заштита података односи се на безбједно прикупљање и процесуирање личних података. Правне норме везане за заштиту података и приватност садржане су у ЕУ легислативи (95/46/ЕК Директива и 2002/58/ЕК Директива уз амандман из 2009.). Иако се заштита података и приватност преплићу, они нису истозначни. Право на приватност саставни је дио Универзалне декларације о људским правима (члан 12.), Европске повеље о основним правима (чл. 7. и 8.) као и Европске конвенције о људским правима (члан 8.). Европски парламент и Савјет разматрају доношење нове легислативе у вези са заштитом података и приватност. Извор: Европска комисија, Rječnik

тачне информације, креиране са намјером да нанесу штету појединцу, организацији или држави. У њих сврставамо цурење информација, узнемиравање и у извјесној мјери говор мржње. Извор: РАК, Шта су дезинформације и како им се супротставити

сви облици физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања дјететовог здравља, егзистенције, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, повјерење или моћ.

ситуација када се усљед претјеране количине информација, укључујући и лажне вијести и дезинформације, ствара конфузија и неповјерење међу људима и отежава идентификација рјешења за проблеме.

облик визуелног приказа садржаја информације уз помоћ графикона, дијаграма, инфограма, слика и друго. Извор: Татјана Тапавички Дуроњић, Дигитални информациони системи

тип друштва у којем је систематично стварање, обрада и просљеђивање информација ослоњено на интензивну употребу информационо-комуникационих технологија које при том представљају важну погонску снагу  у културном, образовном, економском и политичком смислу. Основне карактеристике информационог друштва су: превазилажење државних граница, развој који није могуће предвидјети, повећање брзине знања, појачавање међузависности друштвених ентитета, повећан степен основних економских добара у вези са информацијама. Извор: Оливер Суботић, Информационо контролисано друштво

технологије које омогућавају приступ информацијама путем телекомуникација, а које укључују интернет, радио, телевизију, мобилне телефоне, рачунаре, мрежни хардвер и софтвер, сателитске системе као и бројне услуге и апликације повезане са њима.

синтагма која означава сложену парадигму упоредног дјеловања електронског надзора и контролисане масмедијске дисеминације порука провођених зарад постизања високог степена контроле и усмјеравања понашања становника. Комбинована и вишедимензионална дјелатност електронског надзора може се именовати као полиоптикон или паноптикон, док се масмедијска дисеминација порука може именовати као синоптикон. Удружени они чине информационо-контролисано друштво. Извор: Оливер Суботић, Информационо контролисано друштво

способност да се препозна потреба за одређеном информацијом, одреди извор, критички анализира, ефикасно употријеби и пренесе информација у било којем облику. Извор: UNESCO, „Think Critically, Click Wisely! Meda and Information Literate Citizens“

развијање способности за коришћење и разумијевање нове информатичке технологије и широких поља њене могуће примјене. Извор: Драгана Трнинић, Концептуални оквир медијске писмености

глобални техно-друштвени систем заснован на глобалној, децентрализованој технолошкој структури која је састављена од умрежених компјутерских система који похрањују објективизирано људско знање. Интернет истовремено представља инфраструктуру и комуникациони медиј. Неке особине интернета су: интерактивност, мултимедијалност, хипертекстуалност, глобално комуницирање (без просторно-временских ограничења), many-to-many комуникација, кооперативна производња (могућност стварања друштвених система, размјене информација и заједничке продукције дигиталних садржаја), деконтекстуализација (контекст дигиталне информације: ауторство, вријеме и мјесто производње, физичка локација сервера који садржи дигитални садржај лако се губе), флексибилност границе између стварности и фикције. Настанак интернета везан је за хладноратовске војне потребе и страх од нуклеарног рата. Парадигматски је представник новог дигиталног свијета. Christian Fuchs, Internet and Society

Систем препоручивања који излаже људе сличном хомогеном садржају који одговара њиховим интересовањима и преференцијама.

јединствена адреса рачунара у мрежи која се састоји од четири броја између 0 и 255 међусобно одвојена тачкама (нпр. 247.214.233.4). Добија је сваки рачунар приликом спајања на интернет.

интернетска страница или материјал из којег се преузима информација. Критичко вредновање извора на интернету јако је битно, јер даје способност препознавања лажних вијести. Према традиционалном приступу критичком вредновању извора разликујемо писане, усмене и физичке изворе. Критичко вредновање може се обавити у четири лака корака:

За текстове: копирати наслов или цијелу реченицу из оригинала на одређеној интернетској страници и залијепити их у претраживач уз наводнике на почетку и крају реченице.

За слике: послужити се функцијом Google претраживање слика (images.google.com). Десном типком миша кликнути на слику и одабрати опцију Search Google for Image да бисмо сазнали више о њој.

За звучне (аудио) записе: тешко је одредити да ли је дигитални запис пронађен на интернету аутентичан, али претрага према називу датотеке може навести на прави траг.

За видео: при критичком вредновању видео-материјала важно је обратити пажњу на квалитет записа и особу одговорну за његово учитавање. Коментари везани за видео-запис такође могу да послуже као додатни трагови. Извор: Мали рјечник медијске писмености

интерес јавности да располаже информацијама о питањима и догађајима од општег друштвеног значаја, укључујући, али не ограничавајући се на заштиту јавног здравља и безбједности, откривање или објелодањивање кривичних дјела, спречавање обмањивања јавности, разоткривање некомпетентности или корупције у јавној служби и сл. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

назив за прву камеру-пројектор браће Лумијер из 1895. године (Cinématographe). Од овог појма касније су изведени појмови кинематограф и кинематографија. Данас овај појам означава укупан систем свих дјелатности у вези са покретним звучним сликама на филмској траци. У колоквијалној употреби често срећемо да се појмови кинематографија и филм користе као синоними, када, напримјер, синтагма југословенски филм значи исто што и југословенска кинематографија, али израз филм већ има толико значења да у стручној употреби не треба изазивати неспоразуме. Кинематографију сачињавају три основне и низ пратећих дјелатности. Основне дјелатности су: 1. производња, 2. дистрибуција, 3. приказивање. Пратеће дјелатности нису ништа мање значајне за постојање и функционисање кинематографије, то су неопходни дијелови сложеног кинематографског механизма: 1. производња траке и технике за производњу и репродукцију филмова; 2. школе за обучавање филмских умјетника, умјетничких сарадника и техничког особља; 3. институције које се баве кинематографијом са естетичког или техничког становишта (кинотеке, архиви, институти и сл.); 4. професионална удружења (синдикати) филмских радника; 5. филмски фестивали различитих категорија и намјена; 6. правни систем и институције које регулишу дјелатност кинематографије у оквиру неке друштвено-политичке цјелине; 7. издавачка дјелатност специјализована за кинематографију; 8. организације филмског аматеризма (кино-клубови) итд. У већини земаља свијета, кинематографије постоје као национални системи, чија развијеност зависи од економске снаге и нивоа културе. Националне кинематографије су, по правилу, повезане и обједињене у свјетску кинематографију, јер је филм већ од тренутка настанка, крајем прошлог вијека, одмах показао да је универзалан, глобални медиј општења. Мали број произвођача филмске траке и технике снабдијева све кинематографије, јер су технички стандарди потпуно усаглашени, па сваки од око 5000 дугометражних филмова годишње, без обзира на то гдје је произведен, снимљен је с намјером да буде приказан у свих 250.000 свјетских кина. Зато су и драматуршки стандарди филмова у великој мјери усаглашени, па филмови, лакше него било који производи културе и умјетности, прелазе националне, језичке, вјерске, традиционалистичке и друге границе. Функционисање глобалног система кинематографије, дјелимично али ефикасно, ограничавају само политичко-идеолошки разлози и принуда некинематографских фактора. Кинематографију није могуће једнозначно одредити по врсти дјелатности. Она је истовремено привредна дјелатност, област културе и медиј умјетности. Да би кинематографија постојала, она мора истовремено имати и особине привреде и културно-умјетнички карактер. Извор: Филмски лексикон, Факултет драмских умјетности Универзитета умјетности у Београду

сензационалистички наслов који погрешно представља чланак или видео-прилог који најављује, са циљем да привуче читаоце/тељице да кликну на такав линк. “Clickbait” је енглеска ријеч настала спајањем ријечи click (клик) и bait (мамац), те дословно значи “мамац за кликове”. Није сваки занимљив наслов кликбејт – креативан наслов који ће заинтересовати некога да прочита читаву причу увијек се цијенио као легитимна тактика продаје медијског производа. Проблем настаје онда када се њиме обмањује публика, то јест када он најављује садржај који не постоји, или је значајно другачији од представљеног. Извор: www.raskrinkavanje.ba

Датотека која се ствара у директоријуму претраживача како би се створила повезница између појединца и странице коју је посјетио. Све активности на тој интернетској страници похрањују
се у овим малим датотекама.

кратки текстуални фајлови које веб-странице похрањују на корисничке рачунаре. Користе се ради пружања персонализованог искуства и памћења корисниковог профила без потребе посебног логирања. Колачиће на уређаје крајњих корисника може поставити и нека трећа страна (нпр. оглашивачке куће) за потребе праћења корисниковог претраживања интернета повезаног са том трећом страном. Правни оквир Европске уније који се тиче приватности налаже неопходност прибављања корисникове сагласности за похрањивање колачића на његов терминални уређај (рачунар, лаптоп, паметни телефон) као и за омогућавање приступа тако прикупљеним информацијама. Ово техничко рјешење повећава продуктивност рада, али на рачун приватности, јер тако похрањени подаци омогућавају лакше профилисање корисника. Извор: Европска комисија, Rječnik

претварање података (гласа, текста, слике) у дигитални запис, пренос дигитализованих података путем различитих мрежа и могућност да им различити крајњи корисници приступе. Конвергенција повезује емитовање и телекомуникационе услуге у јединствене информационо-комуникационе технологије. У контексту аудиовизуелног сектора, конвергенција представља све учесталије преплитање аудиовизуелног и онлајн садржаја, што резултира све већом присутношћу онлајн садржаја на ТВ екранима као и аудиовизуелног садржаја на рачунарима, мобилним телефонима или таблетима. Извор: Европска комисија, Rječnik

поруке којима се препоручује производ, односно услуга, које према врсти, природи, облику, квалитету и другим својствима, самостално или уз помоћ других, искључиво или претежно користе малољетници. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

звучни и говорни садржаји који имају за циљ да промовишу, директно или индиректно, производе, услуге или имиџ физичког или правног лица које се бави економском активношћу. Такви садржаји прате или су укључени у програм у замјену за новчану надокнаду или сличну противуслугу или у сврху самопромоције. Облици комерцијалних комуникација на радију укључују, између осталог, оглашавање, спонзорство, телетрговину и пласман производа. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

Мјера у којој појединац може или не може доносити одлуке у вези с коришћењем његових личних податка и дигиталног понашања

цјелокупан начин живота, на материјалном, интелектуалном и духовном плану, који утиче на друштвену изградњу и историјску трансформацију значења и дефиниција, при чему књижевност и умјетност представљају само једну, привилеговану врсту друштвене комуникације. Извор: Raymond Williams, Culture and Society

средства масовног саопштавања, групни назив за комуникациона средства, средства јавнога саопштавања и установе које дјелују на велик број читалаца, слушалаца и гледалаца.

Разликују се према типу: књига, штампа (новине), филм, телевизија, радио, носачи звука и слике (видео, ЦД, ДВД); нивоу и досегу: локални, национални, међународни; облику власништва: приватни, јавни, државни, комунални или асоцијативни; програму и начину привређивања (највише код радија и телевизије): јавни или комерцијални. Симболичка добра, уобичајено названа поруке, могу се посредством масовних медија репродуковати у неограниченом броју, намијењена су продаји и доступна су свим члановима друштва.

Вид аутономног учења и развојна техника ВИ, осмишљена ради унапређења квалитета аутоматизованог одлучивања на основу препознавања образаца и „правилности“ како би се
одређени задаци обављали без интервенције човјека.

непрофитни медији који су у власништву заједнице или одговорни према друштву којем желе да служе. Отворени су за учествовање у креирању програма и управљање од стране чланова заједнице. У обавези су да остану непрофитни и независни од политичких утицаја, да буду ангажовани у активностима које се тичу јавног и друштвеног интереса и да буду отворени за учешће чланова одређене друштвене заједнице. Имају важну улогу у јачању културне и језичке разноликости, друштвене укључености и локалних идентитета, идентитета специфичних друштвених група и интеркултуралног дијалога. Извор: Европски парламент, Резолуција о медијима заједнице

односи се на све поруке које се производе, користе и преносе помоћу медијских и комуникационих платформи (СМС поруке, филмови, фотографије, телевизијски и радијски програм, виде-оигре, поруке на форумима, вијести, блогови, аудио и видео-материјал, рекламе и е-књиге). Извор: Лев Мановицх, Језик нових медија

способност приступања медијима, разумијевања и критичког процјењивања различитих аспеката медија и медијских садржаја, те остваривања комуникације у различитим контекстима. Подразумијева знање о структури, економији и функцији система масовних медија у друштву као и аналитичке вјештине да „читамо“ естетски и идеолошки садржај порука масовних медија. Обухвата вјештине, знање и разумијевање који омогућавају конзументима да медије користе ефикасно и безбједно. Медијски писмене особе у стању су да изврше избор на основу информација, разумију природу садржаја и услуга и да искористе пуни распон могућности које им нуде нове комуникационе технологије. Оне су боље оспособљене да заштите себе и своје породице од штетног или увредљивог материјала. Због тога се треба унапређивати развој медијске писмености у свим сегментима друштва, и њен развој се треба пажљиво пратити. Извор: Европска комисија, A European Approach to Media Literacy in the Digital Environment; Европска унија, Директива о аудиовизуелним медијским услугама; Elizabeth Thoman, UNESCO Convenes International Media Literacy Conference in Toulouse

учење и знање о свим медијима: принтаним, електронским и новим, дигиталним медијима. Никако га не треба мијешати са учењем уз помоћ медија, што представља медијску дидактику. Дакле, медијско образовање односи се на наставу и учење о медијима, а не на наставу и друге предмете уз коришћење медија. Медијско образовање може да буде засебан предмет, дио једног предмета, дио више различитих предмета или слободна активност. Извор: РАК и Медиацентар Сарајево, Смјернице о коришћењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред екраном

култура високе технологије коју чине медијски садржај и средства његовог емитовања. Са појавом телевизије послије Другог свјетског рата, медијска култура постаје доминантна сила у области културе, социјализације, политике и друштвеног живота. Као таква, медијска култура учествује у обликовању доминантних схватања о свијету и највишим вриједностима; дефинише шта се сматра добрим или лошим, позитивним или негативним, моралним или злим. У социјалне субјекте који обликују садржаје медијске културе убрајамо идеологију (политичку и вјерску), друштвене промјене, јавност, друштвене покрете, класе, расе, државе, економске и научне центре моћи, цркву и вјерске организације, при чему се као доминантни социјални субјекти медијске културе издвајају економски (држава, политике, крупне економије, центри моћи и утицаја, власници медија и оглашивачи) и научни центри моћи. Поред наведених социјалних субјеката, медијску културу детерминишу и економски и индустријски фактори, као што су новац, вријеме, технологија и дерегулација. На појаву глобалне медијске културе утицали су развој информационо-комуникационих технологија, медијски империјализам, монополизација медијског власништва, доминација америчке националне идеологије и културе те вриједности неолибералног капитализма. Извор: Драгана Рашевић, Медијска култура и медијска писменост

кованица састављена од префикса мета („након“, „даље“) и скраћеног облика именице „universe“ (свемир). Упућује на надолазећу етапу у развоју информационо-комуникационих технологија, на оно „шта долази након интернета“. Метаверзум је дигитални простор којем било ко, било када и било гдје може да приступи путем интернета. Метаверзум се одређује и као дигитална стварност која комбинује елементе друштвених мрежа, онлајн игара, проширене стварности (АР), виртуелне стварности (ВР) и криптовалута у сврху успостављања виртуелне интеракције. Док проширена стварност комбинује визуелне, звучне и друге чулне подражаје са физичким окружењем, дотле се виртуелна стварност заснива искључиво на фиктивним (виртуелним) елементима. Интеракције корисника у метаверзуму су вишедимензионалније него што то постојеће технологије омогућавају. Умјесто пуког гледања дигиталног садржаја, метаверзум омогућава корисницима да уроне у простор у којем се физичко и дигитално стапају. Извор: Jean Folger, What is the Metaverse?

Процеси праћења, процјене, избора и дистрибуције садржаја засновани на праксама профилисања и надзора.

врста новинарства у којем се јавност информише о научним открићима. Квалитетно и поуздано научно новинарство почива на интеракцији научника, новинара и јавности. Научни новинари обично нису научници. Занимањем за одређену област, они популаризирају одређене научне теме и открића и то преносе јавности на разумљив начин. Медијски простор све више користе и сами научници за ширење својих идеја, открића и популаризацију науке. С обзиром на све већу количину како информација, тако и дезинформација, о различитим друштвеним и научним питањима у медијском простору, све је већа потреба за научним новинарством. Развојем интернета научни новинари углавном објављују своје радове путем нових медија, научних портала, блогова те научних часописа.  

Подстицање и повећавање друштвене неједнакости и дискриминаторских пракси у дигиталном простору, чиме се додатно маргинализују обесправљене заједнице и друштва која пролазе кроз послијератни период (нпр. интерсекционална дискриминација, појачана цензура, празнине у информисању, манипулација информацијама великих обима).

шпекулације, гласине и друге непотврђене тврдње које се представљају као чињенице. Посебно су проблематичне оне информације које нису само непровјерене, већ и непровјерљиве. Такав  примјер налазимо у вијестима које се заснивају на “анонимним изворима”, а за које се не пружа никакав додатни доказ. Уколико се тврди да је одређеном догађају “свједочио анонимни извор” и нико други, таква информација је заправо непровјерљива – то јест, немогуће је доказати да ли је истинита или неистинита. Но, у највећем броју случајева, иза непровјерљивих информација углавном се крију лажне вијести, којима “анонимни извор” служи само као покриће. Извор: www.raskrinkavanje.ba

један од најчешћих облика дигиталног насиља, које може да буде усмјерено како на појединца, тако и на групу људи, или пак читаву организацију, а користи се у сврху клевете, застрашивања, пријетњи, вријеђања путем интернета, па и крађе идентитета. Често се такво узнемиравање не препознаје на самом почетку, када се одређене негативне поруке доживљавају као безазлене или чак забавне. Ускоро, уколико је заиста ријеч о cyberstalking-у, оне постају отворено узнемиравајуће, пријетеће, па и застрашујуће. На мети cyberstalking-а могу се наћи сви. Најчешће су то особе које насилници лично познају: чланови породице, емотивни или пословни партнери, пријатељи и познаници, или особе чију пажњу желе да привуку. Мотиви таквог понашања могу да буду различити: од менталних проблема починиоца, преко освете, романтичних тежњи, финансијске добити, до жеље за остваривањем потпуне контроле над животом жртве. Сајберсталкери могу да вребају и потпуно непознате особе, нпр. познате и славне личности. Веома их је тешко идентификовати, јер се често појављују као анонимне особе, користе лажне идентитете и мијењају своје интернет адресе.

медији који користе рачунар за производњу, дистрибуцију, приказивање и похрањивање медијских садржаја. Представљају резултат спајања (конвергенције) рачунарства и медијске технологије. У нове медије убрајамо интернет, веб-странице, рачунарске мултимедије, видео-игре, ЦД-РОМ, ДВД итд. Извор: Лев Мановицх, Језик нових медија

било какав облик саопштења у вези са трговином, дјелатношћу, занатом или струком, који се емитује у циљу унапређења понуде добара или услуга, укључујући непокретну имовину, те права и обавезе јавног или приватног правног или физичког лица, у замјену за новчану надокнаду, односно сличну противуслугу, или у сврху самопромоције. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

јавно или приватно правно или физичко лице које наручи оглашавање с намјером да тиме промовише своје производе, услуге, некретнине, права и обавезе, те унаприједи правни промет истих, односно с намјером да промовише своје име, личност, идеје и активности и тиме придобије пословне партнере или обезбиједи углед. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

оглашавање које се приказује истовремено или паралелно са уредничким садржајем. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

свака комерцијална комуникација која на било који начин, укључујући и представљање, доводи у заблуду или би могла довести у заблуду особе којима је намијењена или до којих допире, те која због своје обмањујуће природе може да утиче на њихово економско понашање или која, због истих разлога, штети или може да наштети конкуренту. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

Област која нуди смјернице за пројектовање, развој и коришћење ВИ у складу с етичким стандардима и стандардима људских права.

садржај, услуга или апликација која се пружа крајњем кориснику путем отвореног интернета. Извор: РАК, Правило 90/2018 о пружању услуга управљања електронским комуникационим мрежама у дигиталној земаљској радио-дифузији

Успон платформе као доминантног инфраструктурног и економског модела друштвене мреже и посљедице ширења платформи друштвених медија на друге онлајн просторе.

означава било који облик аудиовизуелне комерцијалне комуникације или комерцијалне комуникације у медијским услугама радија који садржи или у којем се позива на производ, услугу или робну марку, а који се приказује у оквиру програма у замјену за новчану надокнаду или сличну противуслугу. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

Пракса прикупљања личних увида о понашању и преференцијама појединаца ради израде циљаних и персонализованих огласа.

дигитална датотека која садржава аудио или аудиовидео запис који се дистрибуише путем интернета користећи РСС технологију, а намијењен је гледању (или слушању) на рачунару, дигиталном преносном плејеру попут iPod-а или путем телевизије користећи уређаје попут Apple TV-а. Назив подкаст је сложеница ријечи ПОД (Playable On Demand) и енглеске ријечи broadcast. Видео-подкаст назива се још и видкаст, а особе које се баве подкастингом се називају подкастери.

именица и придјев који се односе и указују на околности у којима објективне чињенице слабије утичу на обликовање јавног мњења од позивања на емоције и увјерења појединца. Извор: Oksfordski rječnik

један од основних принципа УН-ове Конвенције о правима особа са инвалидитетом. Конвенција у члану 9. (Приступачност) прописује да „државе потписнице ове Конвенције предузимају одговарајуће мјере да би особама са инвалидитетом обезбиједиле приступ, на равноправном основу са другим особама, изграђеном окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и осталој опреми, просторима и услугама намијењеним јавности, како у урбаним тако и у руралним подручјима.

Приступачан телевизијски програм и садржај подразумијева обезбијеђен титл, превод на знаковни језик, звучни опис или синхронизацију. Сервиси приступачности се могу направити свима доступним или могу имати ограничену доступност. У већини случајева, приступачна аналогна телевизија подразумијева отворени, свима доступни сервис приступачности, што значи да титловани текст сви виде, да превод на знаковни језик сви виде и звучни опис сви чују. У случају дигиталне дистрибуције, постоје могућности да се сервиси приступачности могу укључити или искључити.

Питање приступачности интернета, веб-страница и сервиса односи се на низ особа са различитим врстама инвалидитета или тешкоћа. Приступачност веб-страница за слијепе и слабовидне особе подразумијева да су веб-странице компатибилне са читачима екрана који читају текст наглас, да дају текстуалну и/или звучну алтернативу да би се описала слика, да омогућавају измјену величине текста, слика и распореда садржаја на веб-страници, да обезбјеђују алтернативна помагала за веб-навигацију. Приступачност веб-страница за глухе особе значи да веб-страница има титл-текст за било који изговорени или видео-садржај. За особе са тешкоћама у кретњама којима треба додатно вријеме да би обавиле неку радњу на веб-страници, приступачност подразумијева једноставну навигацију преко тастатуре без употребе миша и посебне функције на веб-страници које омогућавају коришћење додатних уређаја. Особама са инвалидитетом треба се омогућити претраживање и интеракција са веб-страницама, независно од уређаја преко којег се користи веб (компјутер, мобилни телефон, таблет). Извор: ИЦВА, Прилагођени медијски садржај као законска и морална обавеза

правно средство и адекватан начин заштите од објављивања информација које укључују нетачне чињенице о физичком или правном лицу, укључујући чињенице и мишљења која представљају нарушавање приватног живота или напад на достојанство појединца. Право на одговор је од изузетне важности за здраве односе између медија и јавности јер се на тај начин, поред заштите заинтересованих лица од објављивања нетачних информација, јача кредибилитет медија и повјерење у њих. Осим Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија, одредба којом се регулише право на одговор садржана је и у законима о Јавним РТВ сервисима, те законима о заштити од клевете ФБиХ и РС. Извор: РАК, Смјернице за примјену Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

Праћење и прикупљање личних и осталих података појединца у више различитих дигиталних простора и платформи за одређену сврху који се у каснијој фази користе за друге намјене.

подразумијева развој дјететовог организма, психичких функција (мишљења, емоција, говора и др.), особина и црта личности у току дјетињства. Тај период уобичајено траје до 12. године, након чега започиње период адолесценције. Период психичког развоја дјетета дијели се на неколико фаза развоја, а једна од подјела која је заснована на развоју психичких особина дијели се на фазе: пренаталног периода, периода новорођенчета, дојенчета, раног дјетињства, предшколску доб, касно дјетињство и предадолесцентски период. Психолошки развој дјетета условљен је како насљедним, тако и срединским факторима. Јасна дистинкција утицаја насљеђа и средине је тешко одредива, јер све што се наслиједи развија се под утицајем процеса социјализације и дјеловања њених фактора. Извор: Друштво психолога Републике Српске, Водич за новинаре и медијске раднике

појам приватности обухвата неколико сфера човјековог живота, односно податке о њима: интимну сферу, у коју, начелно, нико други нема приступа, па то вриједи и за податке о њој; приватну сферу, коју дијели са породицом, укућанима, доктором, адвокатом и сл. али се подаци те сфере не смију, начелно, без посебног одобрења онога о чијој се приватности ради, дијелити трећим лицима; приватно-јавну сферу, која се односи на приватни живот, али који се одвија на јавним мјестима те подаци из те сфере нису тајни, но не смије их се користити преко границе у којој би се нека особа истицала с обзиром на друге који су у јавности. Извор: Илија Муса, Медијско право

означавају представљање, ријечима, звуком или сликом, производа, услуга, имена, робне марке или активности произвођача производа или пружаоца услуге у програмима, које пружалац медијских услуга користи у сврху оглашавања, с намјером да наведе јавност да стекне погрешну слику о природи тог представљања без обзира на то да ли је ово представљање извршено у замјену за новчану надокнаду или сличну противуслугу. Намјера таквог представљања ће се сматрати посебно истакнутом уколико је извршена у замјену за новчану надокнаду или сличну противуслугу. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

стандарди понашања и говора који се сматрају прихватљивим у контексту просјечног гледаоца или слушаоца. Креатори програма дужни су да имају у виду чињеницу да публика, поред дјеце, укључује људе различитих година, различите културе и осјетљивости. Одговорност пружалаца медијских услуга огледа се у разматрању могућег утицаја програма на ширу публику и преузимања контроле у случајевима када су потенцијално непримјерени садржаји доступни широј публици. Извор: РАК, Смјернице за коришћење Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

медијски извјештаји чија основна намјера није да пренесу одређену информацију, већ да одређену особу, групу, или институцију представе у позитивном или негативном свјетлу. Такви извјештаји по правилу фаворизују чињенице, ставове и закључке који одговарају одређеном наративу, док се истовремено занемарује или искривљава све што се у њега не уклапа. Извор: www.raskrinkavanje.ba

Извођење личних података и образаца понашања из наизглед незанимљивих података помоћу технологија ВИ како би се произвели дигитални профили који се користе за информисање
будућих одлука појединаца

технологија која омогућава да путем апликације кроз заслон неког уређаја, најчешће мобилног телефона или посебних наочала, видимо елементе који не постоје у стварном животу. Ти елементи проширују стварност око нас, али само ако је гледамо кроз заслон. Апликација омогућује гледање без могућности мијењања елемената које видимо, тј. без могућности икакве интеракције с њима. Извор: РАК, Шта су дезинформације и како им се супротставити?

настојање да се директно придобивају или позивају гледаоци/слушаоци да приступе некој цркви или вјерској заједници. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

медијски извјештај који одређена мишљења, ставове, вриједности или налазе који нису добијени научним методом, представља као научна открића или чињенице. У оваквим извјештајима често се погрешно или манипулативно интерпретирају постојећа научна истраживања, или се позива на истраживања која нису прошла научну провјеру и нису у складу са научно утврђеним чињеницама. Псеудонаука често иде “руку под руку” са теоријама завјере, и/или представља основу за извлачење неутемељених закључака на којима се такве теорије граде. Извор:  www.raskrinkavanje.ba

програм који приказује одређене аутентичне или измишљене животне ситуације, чији је фокус на драматизацији и конфликтима, према унапријед утврђеном сценарију, нпр. реконструкције догађаја које могу да укључују али нису ограничене на брачне преваре, кривична дјела, тешке животне ситуације. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

линеарна медијска услуга радија пружена у сврху слушања програма на основу програмске шеме. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

социјално и/или здравствено инсуфицијентно лице, укључујући, између осталог, лица са потешкоћама у учењу, здравствено-менталним проблемима, психичким обољењима или лица које пате од губитка памћења, болесна лица, лица која су преживјела трауму, жртве насиља и породице несталих. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

означава телевизијски жанр, обично без детаљно разрађеног сценарија, у којем се приказује живот групе учесника у изолованом простору који се стално налазе у кадру видеокамере и у зони микрофона, а који покушавају да побиједе и освоје награду. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

ВИ су написали, створили и програмирали људи. Рачунарски код и базе података које покрећу алгоритме, а који су градивни елементи ВИ, одраз су људских вриједности, субјективности,
потреба и жеља.

сва кривична дјела почињена у сајбер простору, уз помоћ или на самој информатичкој и телекомуникационој технологији. Сајбер криминал укључује видове класичног криминалитета (преваре, кривотворења, крађе идентитета), кривична дјела везана за садржај (нпр. онлајн дистрибуција дјечје порнографије или подстицање на расну мржњу), као и кривична дјела искључиво везана за компјутерске и информационе системе (нпр. напади на информационе системе, DoS (denial of service) напади, малициозни софтвери). Извор: Европска комисија, Rječnik

насиље које се проводи помоћу компјутера или мобитела, а које малољетници врше међусобно, чије посљедице могу бити горе него оне код „класичног“ међувршњачког насиља. Често укључује потицање групне мржње, нападе на приватност, узнемиравање, ухођење, вријеђање, несавјестан приступ штетним садржајима те ширење насилних и увредљивих коментара. Може укључивати слање окрутних, злобних, каткад и пријетећих порука, као и креирање интернетских страница које садрже приче, цртеже, слике и шале на рачун вршњака. Врло важно: починилац и жртва су најчешће малољетници. Извор: МФС – ЕММАУС, Смјернице за поступање у случају насиља над дјецом у дигиталном окружењу у Босни и Херцеговини

мјере заштите и активности које се користе у цивилне и војне сврхе, путем којих корисник може да заштити свој сајбер домен од директних или индиректних пријетњи по властите међусобно повезане мреже података и информационо-комуникационе системе. Сајбер безбједност има за циљ очување доступности и цјеловитости мрежа података и инфраструктура те поузданости информација које оне садрже. Термин сајбер безбједност односи се и на правне одредбе које се тичу превенције и борбе против сајбер (кибернетичког) криминала. Извор: Европска комисија, Rječnik

било који чин, геста, визуелно представљање, изговорене или писане ријечи, пракса или понашање, засновани на идеји да је особа или група особа инфериорна због њиховог пола, који се јавља у јавној или приватној сфери, било онлајн или офлајн, са сљедећом сврхом или посљедицом:

• да повриједи достојанство или права особе или групе особа; или
• да доведе до физичке, сексуалне, психичке или социоекономске штете или патње особе или групе особа; или
• да створи застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће или увредљиво окружење; или
• да представља препреку за аутономију и потпуно остваривање људских права од стране особе или групе особа; или
• да одржава и јача родне стереотипе. Извор: Савјет Европе, Спречавање и сузбијање сексизма

размјена или слање провокативних или сексуално експлицитних слика, порука и видео-материјала путем електронских уређаја (телефона, компјутера или таблета) и може се односити на размјену текстуалних порука са сексуалним садржајем, а неријетко се развије до размјене сексуално експлицитних фотографија и снимака било слањем фотографија или разодијевањем и другим сексуализованим понашањима пред веб-камером (live streaming – Cam sex).

спада у прву групу људских права, ширу групу грађанских и политичких права. У ту групу права, осим слободе изражавања, сврставамо и слободу мисли, савјести и вјероисповијести, право на мирно окупљање, забрану заговарања рата и националне, расне или вјерске мржње, право слободног удруживања и право на учествовање у вршењу јавних служби, активно и пасивно бирачко право, али и доступност јавних служби под једнаким условима. Сва та права загарантована су бројним међународним документима чија је потписница и Босна и Херцеговина.  Уговор о Европској унији предвиђа да ће Унија поштовати основна права како је прописано Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода Савјета Европе, нарочито у члану 10. о праву на слободу изражавања. ЕУ Повеља о основним правима у члану 11. који се тиче слободе изражавања и информисања гарантује заштиту истих тих права, као и права на слободу и плурализам медија. Надзаконска снага Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода одређена је чланом другим, ставом другим Устава Босне и Херцеговине – Људска права и основне слободе, што је истакнуто на сљедећи начин: „У Босни и Херцеговини директно се примјењују права и слободе загарантовани Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода као и њезиним протоколима.“ Ови акти имају приоритет над свим другим законима.

медијски извјештај који настоји да скрене пажњу јавности са неког другог садржаја или чињенице који су у том тренутку у фокусу јавности. Ова врста манипулације се увијек јавља као реакција на неки други извјештај или догађај, са циљем да поништи или умањи негативне ефекте које тај извјештај или догађај има, или би могао имати, за јавне актере/ке, углавном оне из свијета политике. Спин  је енглеска ријеч која значи “заокрет” или “окретање”, а у политичком и медијском контексту израз се користи да означи “окретање приче”. Извјештаји са елементима спина могу да претендују и да умање или промијене негативан однос јавности према неком тренутном догађају, вијести, особи, организацији и сл. и када они нису искључиво везани за политичку сферу, у контексту изградње односа са јавношћу (популарно познатих као “ПР”) везаних за медијску индустрију или пословне интересе комерцијалних компанија. Извор: www.raskrinkavanje.ba

свако јавно или приватно правно или физичко лице које учествује у финансирању аудиовизуелних медијских услуга или медијских услуга радија, односно програма са циљем промовисања свог имена, робне марке, имиџа, активности или производа. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

учешће јавног или приватног правног или физичког лица које се не бави пружањем аудиовизуелних медијских услуга или медијских услуга радија, односно производњом аудио или аудиовизуелних дјела, у финансирању аудиовизуелних медијских услуга или медијских услуга радија, односно програма са циљем промовисања свог имена, робне марке, имиџа, активности или производа. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

spyware и malware су врсте злонамјерног софтвера који омогућавају приступ скривеним информацијама о активностима одређеног корисника и рачунара те слање тих података неовлаштеним особама. Извор: брошура Безбједна школа у дигиталном окружењу – End Violence Against Children, Save the Children/ MFS Emaus/ UNICEF

облици медијског представљања помоћу којих се одмах препознате карактеристике користе за означавање чланова друштвених или културних група. Иако су често негативни, стереотипи могу да садрже елемент истине и медији их користе за успостављање тренутног приближавања публици. У ширем значењу, често понављан, неизворан поступак или дјело, клишеј.

вијести и информациони сервиси који се преносе у облику текста и графике помоћу резервног капацитета постојећих телевизијских канала на одговарајуће пријемнике. Извор: РАК, Правило 90/2018 о пружању услуга управљања електронским комуникационим мрежама у дигиталној земаљској радио-дифузији

директна понуда која се објављује јавности у сврху набавке роба или услуга укључујући и непокретну имовину, те права и обавезе, у замјену за новчану надокнаду. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

линеарна аудиовизуелна медијска услуга пружена у сврху гледања програма на основу програмске шеме. Извор: РАК, Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

редослијед покретних слика са или без звука, који представља засебни елемент у програмској шеми коју је успоставио пружалац аудиовизуелне медијске услуге, а чији облик и садржај је упоредив с обликом и садржајем телевизијског емитовања. Извор: РАК, Правило 90/2018 о пружању услуга управљања електронским комуникационим мрежама у дигиталној земаљској радиодифузији

промовисање интереса једне стране у аудиовизуелним и радијским програмима кроз, на примјер, селективан приступ извјештавању, константно третирање фаворизованих људи и група у позитивном контексту, кроз унапријед договорени садржај интервјуа, „мекана“ питања која репортер/водитељ поставља, или кроз благи и попустљив став репортера/водитеља – док се истовремено остали третирају константно у негативном контексту, што се одражава кроз нпр. скептична или иронична питања, изразе лица или тон гласа. Нарочито се не смије дозволити да превлада једно мишљење или становиште када се ради о контроверзним политичким, привредним и другим темама од јавног интереса. Тенденциозно извјештавање се може огледати и у начину презентације, напримјер, монтажама у којима се, намјерним скраћивањем или уклањањем кључних дијелова снимка, те манипулисањем сликом или тоном, искривљује основни смисао саопштеног. Извор: РАК, Смјернице за коришћење Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија

медијско одређивање и наметање актуелних питања, проблема и тема широј јавности. Везује се уз чувену Коенову (Choen) опаску да „медији можда не могу увијек наметнути људима одређено мишљење о нечему, али им зато с невјероватним успјехом могу сугерисати о чему да уопште мисле.“ Према МекКомсу и Шоу (McCombs и Shaw) теорија о постављању дневног реда заснива се на претпоставци да медији утичу на јавно мњење наглашавањем једних и запостављањем других тема. Количина медијске пажње или истицања усмјерених на поједине теме утиче на степен у којем ће дате теме постати предмет јавне пажње.

неистинит или непровјерљив медијски опис неке појаве, догађаја или особе, представљен као дио или резултат скривеног плана (“завјере”). Медијско извјештавање које износи тврдње о постојању таквог дјеловања, али за то не пружа кредибилне доказе. Теорије завјере углавном тврде да откривају тајне планове и активности влада, институција, корпорација, религијских група, медија, те других група и организација које се везују за неки облик политичке, војне, друштвене или економске моћи. Чињеница да су овакве групе стандардни субјекти теорија завјере не значи, наравно, да је свака тврдња о њиховом тајном штетном дјеловању нетачна. Неке од најчувенијих новинарских прича бавиле су се управо разоткривањем разних облика злоупотребе моћи, политичког положаја или утицаја. До стварања теорија завјере долази онда када се сама претпоставка о таквом штетном дјеловању представља као чињеница. Извор: www.raskrinkavanje.ba

један од начина прилагођавања садржаја глухим особама. Јавља се у форми досљедног записа или сажете верзије изреченог. Титлови могу различитим бојама означити да двоје или више људи говори истовремено. Титлови могу додатно укључити имена, реакције оних који говоре или опис других звукова који се чују на оригиналном звучном запису. Титловање може бити унапријед припремљено са већ снимљеним програмом или титловање уживо (симултано) са задршком од неколико секунди. У информативним емисијама се у правилу користи превод на знаковни језик, а у другим емисијама титл. Извор: ИЦВА, Прилагођени медијски садржај као законска и морална обавеза

особа која намјерно покреће сукоб на мрежи или вријеђа друге кориснике да би их збунио и одвратио од теме расправе објављујући невезане, експлицитне или бесмислене информације. Циљ тролова је изазивање емотивне реакције и онемогућавање расправе. Трол се разликује од бота по томе што иза трола стоји жива особа, док за ботове знамо да су аутоматизовани. Међутим, тролање је активност која није резервисана искључиво за тролове. Извор: https://www.cert.hr/NCBBT

онлајн узнемиравање на форуму, чату или блогу кад особа намјерно шаље узнемирујуће поруке које вријеђају људе и наносе им бол.

Видео и аудио материјал којег генерише ВИ и којим се ствара „алтернативна реалност“ или „синтетички медиј“ у којем изгледа да неко говори или ради нешто што није рекао или урадио.

означавају сваку комерцијалну комуникацију која експлицитно или неексплицитно идентификује конкурента, односно производе или услуге које он нуди. Извор: РАК, Кодекс о комерцијалним комуникацијама

једна од културоцентричних теорија производње значења према којој медији одабирањем и наглашавањем одређених чињеница и одбацивањем других, стварају оквире који могу снажно да утичу на обликовање јавног мишљења и на начин на који људи интерпретирају различите догађаје. Према Кунзику и Ципфелу (Kunczik, M. и Zipfel, A.) „frame је интерпретацијски оквир, когнитивна структура у свијести новинара, заснована на пријашњим искуствима, која утиче на селекцију и обраду информација. Оквири одређују: 1) која ће збивања новинар схватити као догађај, 2) које ће аспекте неког догађаја одабрати за извјештавање, 3) у који ће тематски контекст тај догађај смјестити и 4) како ће одредити вриједност вијести догађаја.“ Извор: Увод у науку о медијима и комуникологију

ниво разумијевања филма, свијести и знатижеље у избору филмова, способност критичког гледања филма, анализе његовог садржаја, кинематографије и техничких аспеката, те способност манипулисања језичким и техничким ресурсима у продукцији покретних слика. Извор: Европска комисија

ознака која се користи на друштвеним мрежама за обиљежавање и прикупљање садржаја на одређену тему. Састоји се из једне ријечи или синтагме испред које стоји знак тараба без размака (#refugeeswelcome, #nijenjuz #occupywallstreet, #Oscars2016, итд). Оваква интерактивна ознака групише све објаве које је садрже. Хаштаг може да се нађе на било којем мјесту у посту: на почетку, у реченици, издвојено, на крају. Што више људи у својим постовима користи одређени хаштаг, то он постаје популарнији на друштвеним мрежама.

Потреба за људском интервенцијом у овим аутоматизованим процесима која ће имати надзорну и корективну функцију како би се гарантовало поштовање и заштита људских права
појединца.

пракса претходног испитивања, ограничавања и забрањивања јавних радњи, изражавања мишљења и умјетничких изведби. У том смислу цензура може бити: 1. превентивна (коју користи држава), 2. репресивна (коју користе судови), 3. индиректна (преко одговорних и аутономних тијела или преко приватних тужби за клевету, 4. самоцензура или аутоцензура (када аутор одлучује да не објави оно што је већ написао. У Лексикону мас-медија дефинише се на сљедећи начин: „Цензура (лат. censura, ‘контрола’, ‘надгледање’) је назив за институцију контроле и онемогућавања објављивања за власт непожељних садржаја у медијима масовног комуницирања, у књижевним остварењима и филму.“ Извор: Илија Муса, Медијско право

намјерно или ненамјерно дијељење и/или објављивање повјерљивих информација. Неспречавање оваквог инцидента може довести до озбиљних правних посљедица, поготово ако су подаци барем дијелом обухваћени ГДПР-ом. Извор: брошура Сигурна школа у дигиталном окружењу – End Violence Against Children/ Save the Children/ MFS Emaus/ UNICEF