Аутор: Плави телефон, савјетодавна линија за дјецу и младе, организације Нова генерација
Модерне технологије омогућиле су младим особама нове могућности друштвеног живота. Комуникација међу њима одвија се путем паметних телефона у виду порука, позива и других садржаја. Мобилне апликације које млади користе омогућавају им да се дописују са својим вршњацима, размјењују и уче о различитим садржајима што може да буде корисно за њихов раст и развој. Али уколико се злоупотребљавају, млади могу да буду изложени и различитим ризицима, међу којима су и sexting и sextortion.
У даљем тексту објаснићемо вам шта је то sexting и sextortion, шта мотивише дјецу и младе да се упуштају у sexting те који су ризици наведеног понашања.
Шта је sexting?
На питање шта подразумијева појам sexting покушаћемо да вам одговоримо помоћу анонимне приче једне дјевојчице, која се путем “Плавог телефона“, Савјетодавне линије за дјецу и младе, обратила за помоћ и подршку због насиља које доживљава у вези. Кроз ову причу моћи ћете да видите до чега све sexting може да доведе и које су посљедице упуштања у такво понашање. Важно је напоменути да наведени иницијал Б. не одражава њено право име, јер нам је порука упућена анонимно путем чата.
„Б. је 16-годишња дјевојка која је прије годину дана започела везу са момком који је годину дана старији од ње. С обзиром на то да су јој родитељи јако строги и не дозвољавају да има момка, она је одлучила да то сакрије од њих. Б. и њен момак се нису виђали често јер она није жељела да буде виђена са њим. Плашила се да ће их неко видјети и то рећи њеним родитељима. Али свакодневно су се дописивали путем друштвених мрежа.
У почетку је њихов однос био диван, он је био пажљив и пун разумијевања према њој. Б. му је вјеровала и настојала да му удовољи у свему. У једном од разговора он је тражио да му Б. пошаље своје интимне фотографије, јер би му, како је он рекао, на тај начин показала да га воли и да жели да буде са њим. Б. је пристала на то јер је имала повјерења у њега и мислила је да се ништа лоше не може да догоди.
Међутим, ствари су се промијениле након пола године везе. Момак би почињао да галами на Б. сваки пут када би она отишла у град са другарицама те јој је наређивао да не иде са њима већ са њим. Мислећи да он то ради јер је жељан њене пажње и времена те да јој тако показује да му је стало, Б. се све више удаљавала од својих пријатеља. Почела је да проводи више времена са њим, али он је и даље настављао са истим понашањем. Био је контролишући према њој и свакодневно је захтијевао да му Б. шаље своју локацију како би он знао гдје се налази. Када би она одбила да то уради, он би се наљутио и слао јој узнемирујуће поруке. Пријетио јој је да ће послати њене наге фотографије њеним родитељима и пријатељима уколико не буде радила све оно што он захтијева од ње. Како би јој показао да је озбиљан, неке њене фотографије и видеa је слао својим пријатељима, али би поруку обрисао прије него што они виде.
Због насиља, пријетњи и уцјена које доживљава, Б. се осјећа јако уплашено и не зна шта да ради. Сматра да не може никоме да се обрати за помоћ јер не жели да њени родитељи сазнају за то. Најрадије би га оставила, али се боји да ће он свима прослиједити њене фотографије. Поред тога, Б. већ данима не може да спава, константно размишља о свему што се дешава. Осјећа се узнемирено и само жели да ово престане. Понекад помисли да би било најбоље да је нема јер би само тако престало насиље које доживљава“ (Наставак приче о томе како су савјетници Плавог телефона помогли Б., можете прочитати у посљедњем пасусу).
Из наведене приче можемо да видимо да се под sexting–ом најчешће подразумијева слање или примање порука, фотографија или видео-снимака са сексуалним садржајем. Обично се одвија путем телефона, али може и путем друштвених мрежа или других апликација. Сексуални садржај се може размјењивати с пријатељима, момком или дјевојком или особом коју упознаш онлајн.
Млади се из различитих разлога упуштају у sexting, а неки од најчешћих су:
- мишљење да сви њихови вршњаци то раде;
- забава, шала, флерт;
- како би се некоме свидјели, приказали привлачним, слободним и занимљивим;
- жеља за постизањем интимности и узбуђења;
- потпуно повјерење у партнера;
- осјећај обaвезе према партнеру или партнерова устрајност постављања питања;
- некада се млади упуштају у sexting под присилом након првог добровољног sextingа и тад говоримо о sextortionу – једна особа пријети другој да ће њене експлицитне фотографије објавити или прослиједити другим особама ако не пристане на даљње сексуалне активност или јој не да новац или уради оно што она жели од ње.
Који су ризици sexting–а?
Важно је да дјеца и младе особе разумију да поруке, фотографије или видео-снимци које поставе на интернет или пошаљу другој особи никада нису потпуно приватни и анонимни. Једном када се постави или пошаље интимна фотографија или видео, не постоји могућност да особа контролише шта ће се догодити и коме ће бити доступан наведени садржај.
Уколико интимни садржаји постану јавно доступни, дјеца и млади би били изложени насиљу и злостављању, што би могло да доведе до проблема са менталним здрављем, као што су нарушено самопоуздање и самопоштовање, усамљеност, осјећај стида и кривице, затим анксиозност, депресивност као и самоповређивање те суицидалне мисли и идеје.
Надаље, сексуално ризична понашања уско су везана уз sexting. Карактеристике особа које секстају су да оне раније ступају у сексуалне односе, не користе заштите, што их чини подложнијим ризику нежељене трудноће као и полно преносивим болестима (Benotsch, Snipes, Martin и Bull), а поред тога, имају и већи број сексуалних партнера (Ybara и Mitchell, 2014).
Sexting може да има и одређене ризике и са законског аспекта. Млада особа која тражи, приступа, посједује, ствара или дијели експлицитне садржаје некога млађег од 18 година може да буде оптужена за кривично дјело – дјечја порнографија. Оптужба за ова кривична дјела може да резултује кривичним досјеом и регистрацијом као сексуални преступник у неким околностима. Ово би довело до забране рада или волонтирања на мјестима гдје су дјеца, до захтјева да се редовно пријављују полицији те би им била ограничена и слобода кретања.
Како можеш да се заштитиш?
Важно је да знаш да је уреду да кажеш НЕ уколико било ко од тебе тражи да пошаљеш своју интимну фотографију или видео. Имаш право да не радиш ствари због којих се осјећаш неугодно и уплашено. У случају да особа настави да инсистира или да ти пријети, можеш да је блокираш и на тај начин прекинеш контакт са њом. Такође, можеш да се обратиш и некој одраслој особи у коју имаш повјерења и са њом разговараш о томе што ти се дешава. Ако добијаш пријетње, сачувај поруке јер се такво понашање сматра кривичним дјелом те може да се пријави полицији.
Уколико си ти послао/ла своју интимну фотографију или видео, те се осјећаш забринуто због тога јер не знаш шта може да се догоди, покушај искрено да разговараш са особом којој си послала фотографије и замоли је да их обрише. Понекад може да се догоди да се овакви садржаји објаве на интернету. У случају да се то теби догоди, важно је да знаш да ти ниси крив/а за то и да не мораш сам/а да пролазиш кроз све то.
Како Плави телефон може да помогне дјетету или младој особи која доживљава насиље путем интернета?
Плави телефон је безбједно мјесто гдје можеш да се обратиш уколико имаш било какав проблем и потребни су ти помоћ и подршка. Савјетници Плавог телефона су ту да те саслушају, пруже ти подршку, разумијевање те заједно са тобом покушају да дођу до рјешење које је најадекватније за одређену ситуацију. У току разговора нико те неће критиковати нити осуђивати. Важно нам је да се осјећаш слободно и безбједно да са нама подијелиш оно што те мучи. Можеш да нам се обратиш путем бесплатног телефона или путем чата који се налази на нашем сајту.
У случају да доживљаваш насиље на интернету, путем нас постоји могућност да анонимно пријавиш насиље које ти се дешава. Поред тога, ту смо за тебе да осмислимо начине и стратегије како да се заштитиш у ситуацијама насиља те да ти помогнемо да се насиље заустави.
На почетку текста смо ти испричали причу о дјевојчици Б. која је доживљавала насиље од свога момка, а сада ћемо ти рећи како су јој савјетници Плавог телефона пружили помоћ.
С обзиром на то да је у току разговора Б. наговијестила да има суицидалне идеје и мисли, савјетник је прво са њом направио антисуицидални уговор јер је био забринут да би Б. могла да себи одузме живот или да се повриједи. Б. је обећала савјетнику да неће себи наудити док је год у комуникацији са нама и док покушавамо да пронађемо рјешење.
Поред тога, наш савјетник је заједно са Б. осмислио стратегију како да разговара са особом у коју има повјерења и која би јој могла помоћи да разговара са родитељима о томе што јој се дешава. Б. нам се јављала неколико пута, а у нашем посљедњем разговору нам је рекла да је разговарала са родитељима, да су били љути на њу, забранили су јој да се виђа са момком, али су јој пружили и подршку. Договорили су се да ће заједно отићи у полицију и пријавити момка који је пријетио Б.
Важно је да знате да многи ваши вршњаци имају негативна искуства због sexting-а и sextortion-а те да нисте једини којима се то дешава. Не морате сами да се носите са тим, потражите помоћ и подршку.
Литература:
Benotsch, E. G., Martin, A. M., Snipes, D. J., & Bull, S. S. (2013a). Sexting, substance use, and sexual risk behavior in young adults. Journal of Adolescent Health, 52, 307–313.
Daniels. N (2022). What is Sextortion? How to Prevent Online Blackmailing. Преузето са: https://vpnoverview.com/internet-safety/cybercrime/what-is-sextortion/
Додај, А. и Сесар, К. (2020). Секстинг: размјена сексуално експлицитног садржаја. Мостар: Свеучилиште у Мостару
Храбри телефон. Sexting. Преузето са: https://tinejdzeri.hrabritelefon.hr/clanci/sexting/
Медвидовић, М. (2019). Објашњења сексуалног понашања и секстинга младих (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences. Depatrment of Psychology).
Оршолић, К. (2019). Сектинг у оквиру теорије сексуалних скриптова и теорије социјалне размјене (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences).
Ybarra, M. L. i Mitchell, K. J. (2014). “Sexting“ and its relation to sexual activity and sexual risk behavior in a national survey of adolescents. Journal of adolescent health, 55(6), 757–764.
