дјеца и млади

Истраживање „Безбједност дјеце и младих на интернету“ спроведено је у оквиру пројекта „Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола Регулаторне агенције за комуникације“, који је 2022. покренула Регулаторна агенција за комуникације у циљу подизања свијести о опасностима са којима се дјеца и млади у Босни и Херцеговини свакодневно сусрећу на интернету, ради дефинисања тренутног стања заштите малољетника током боравка на интернету као и ради доношења препорука за унапређивање регулативе и механизама заштите у Босни и Херцеговини.

Истраживање је рађено по методологији „Дјеца Европе на интернету“ (енгл. EU Кids Оnline). Посебно су анкетирана дјеца узраста девет и десет година, тј. ученици и ученице четвртих и петих разреда основних школа, а посебно дјеца узраста 11 до 17 година, тј. ученици и ученице виших разреда основних и средњих школа у Босни и Херцеговини. У истраживању је укупно учествовало 1.000 испитаника (717 ученика основних и 283 ученика средњих школа) из свих административних јединица, осим Зеничко-добојског кантона, од чијег надлежног министарства образовања није добијена сагласност за извођење истраживања.

Истраживање је обухватило пет тематских цјелина:

• Коришћење интернета и мобилних апликација;
• Узнемирујућа искуства дјеце и младих на интернету;
• Дигитална знања и вјештине дјеце и младих;
• Улога родитеља, наставника и вршњака у заштити дјеце и младих на интернету;
• Линије за подршку дјеци и младима.

Резултати истраживања омогућују свим заинтересованим учесницима, као што су креатори медијских политика, медијска и информационо-комуникациона индустрија, невладине организације, образовне и здравствене институције, међународна заједница и др, да у складу с њима дефинишу своје кључне програмске задатке, стратегије и активности које ће довести до побољшања у начину на који дјеца и млади у БиХ користе медије и ИКТ, што ће повећати њихову безбједност и општу добробит. Такође, истраживање даје информације потребне за даљњи развој медијског регулаторног оквира, као и боље комуникационе активности и јачање медијске и информационе писмености дјеце и родитеља у БиХ.

Финални извјештај о резултатима истраживања „Безбједност дјеце и младих на интернету“ објављен је 2022. године. Истраживање је спроведено у сарадњи с Маркетиншком агенцијом „Маниа“ из Бањалуке, а аутори истраживања су проф. др Ивана Зечевић, редовна професорица на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци и Саша Рисојевић, дипломирани психолог, директор УГ „Нова генерација“ у Бањој Луци.

Приказ оригиналног научног рада проф. др Иване Сиврић и доцента Ивоне Чарапине Зовко „Ставови наставника о улози медија у образовању“. Рад је објављен у зборнику радова с научног скупа „Актуелизација и популаризација науке кроз медије“, одржаног 2022. у Мостару, у организацији Универзитета у Мостару, Федералног министарства образовања и знаности/науке и Института друштвених наука „Иво Пилар“ – подручни центар Осијек.

Поред уводних објашњења која се тичу саме дефиниције и концепта медијске писмености, рад представља резултате истраживања које се бави перцепцијом учитеља/наставника Херцеговачко-неретванског кантона о медијским навикама дјеце и младих које образују те њиховим ставовима о важности и заступљености вапитања за медије у основним школама.

Истраживање спроведено путем онлајн анкете на одговарајућем узорку од 36 наставника и учитеља показало је да се највећи број учитеља/наставника повремено суочава с појавом медијског насиља код дјеце (42%). Највећи број њих (83%) сматра да дјеца проводе превише слободног времена уз савремене медије, док већина испитаника (61%) сматра да су вријеме које дјеца проводе уз медије, као и квалитет садржаја који конзумирају пресудни за изражавање ризичних понашања међу вршњацима. С тим у вези, највећи број испитаника (80%) сматра да постоји оправдана потреба за едукацијом наставника о медијском васпитању, и то превасходно наставника матерњег језика, информатике и физичког васпитања који се сматрају најпозванијим за преношење ове врсте знања и вјештина у систему формалног образовања.

Имајући у виду резултате истраживања, ауторка заговара потребу укључивања медијског васпитања у систем формалног и неформалног образовања у Босни и Херцеговини, као и непрекидни рад на медијском образовању наставника/учитеља.

Рад можете потражити овдје на страницама 67-95.

Приказ рада „Популаризација медијске културе и васпитања за медије“ аутора проф. др Златка Милише. Рад је објављен у зборнику радова с научног скупа „Актуелизација и популаризација науке кроз медије“, одржаног 2022. у Мостару, у организацији Универзитета у Мостару, Федералног министарства образовања и знаности/науке и Института друштвених наука „Иво Пилар“ – подручни центар Осијек.

Полазећи од снажног утицаја који медији остварују на обликовање погледа на свијет и преференција код дјеце и младих, Милиша у свом пленарном излагању констатује како васпитање за медије и медијска култура, схваћена као критичко испитивање улоге медија у ширем друштвеном контексту, требају бити интегрисани у савремени школски курикулум. Исходи интегрисања овако конципираног приступа медијској култури и медијском васпитању били би усвајање рефлексивно-критичког става код дјеце и младих, способност критичке анализе симболичких значења медијских садржаја, расвјетљавање улоге доминантних образаца у култури, све до откривања политичких аспеката медијских порука.

Препорука аутора је да медијска култура и васпитање за медије у систему формалног образовања буду заступљени и кроз учешће дјеце и младих у практично-стваралачком медијском раду као што су школски листови, новинарске радионице, изложбе, креирање видео-игара, стрипова, репортажа итд. што се сматра нарочито корисним за развијање способности деконструкције медијских порука.

Аутор посебно истиче значај врхунских дјела свјетске књижевности за рефлексивно-критичко (алтернативно) пропитивање стварности, не само из угла дјеце и младих, него и шире јавности.

Рад можете потражити овдје на страницама 13-26.

Ауторке: Ивана Сиврић и Маја Панџа Топић

(Образовање одраслих/Adult Education, ИССН 1512-8784, број 1 – 2 2020)

Сажетак:

Медији васпитају нашу дјецу и чине важан дио њихове свакодневице. Немогуће је замислити живот без присутности медија. Они су главни извор информација, садржаја, тема о васпитању, образовању, култури, политици, забави. Медији представљају социјализацијски агенс чији је утицај на друштво, дјецу и младе значајан. Слиједом наведеног, требала би постојати већа друштвена интенција за едукацијом о медијима, медијском васпитању и образовању. Улога медијског васпитања у нашим школама још је увијек недовољно искоришћена, често маргинализована, али понекад и несхваћена, како од стране учитеља, наставника, тако и од дјеце и младих. Свакодневно расте број медијских, интернетских корисника, профила на друштвеним мрежама, о чему свједоче бројна истраживања, али нема довољно васпитања за медије и васпитања за критичко мишљење.

Стога је циљ овог рада истражити медијске навике дјеце и младих у локалној заједници, с посебним освртом на вријеме које проводе на интернету, понајвише на друштвеним мрежама те да ли то вријеме утиче на њихове свакодневне интеракције с околином, пријатељима, породицом, а на крају и на њихов успјех у школи. Такође, колико користе друштвене мреже, у ком добу отварају профиле те колико су слободни у пружању информација о себи и другима путем медија. Према ономе што су резултати показали, дјеца у јако раној фази отварају профиле на друштвеним мрежама и када за то нису спремна нити едукована. Дјеца су веома отворена за виртуални свијет комуникације с особама које не познају у стварном животу, па чак и за сусрете с непознатим особама, а да притом нису свјесна могуће манипулације, лажних профила, насиља и сличног. Постоји јасно исказана свјесност код већине испитаника о потреби за медијским васпитањем, без обзира на разлику у количини времена које испитаници проводе на друштвеним мрежама и јасно исказан став о неопходности увођења медијског васпитања као дијела обавезног образовања у школама.

Рад је доступан на сљедећем линку: https://ccu.bkc.ba/wp-content/uploads/2021/05/Ivana-Sivric_Maja-Pandza-Topic.pdf