Tag:

дјеца

Slajder na početnoj strani Заштита приватности

Шта видео-спот „Елина порука/Без пристанка“ поручује родитељима на тему „шерентинга“?

by Sanja Dokić-Mrša 8. септембра 2023.

Да ли сте знали да просјечан/на петогодишњак/иња већ има 1500 својих фотографија онлајн? Као што претпостављате, те фотографије су без дјечијег знања, воље или жеље, поставили управо они којима дјеца највише вјерују: родитељи! С друге стране, стручњаци прогнозирају да ће двије трећине свих случајева крађе идентитета до 2030. бити засновано на „шерованим“ фотографијама. Шта родитељи могу учинити како би сачували виртуелну приватност своје дјеце?

Дојче Телеком (Deutsche Telekom) почетком јула 2023. покренуо је кампању „Дијели опрезно“ (ShareWithCare) која скреће пажњу на ризике којима родитељи излажу своју дјецу „шерентингом“, односно објављивањем њихових фотографија, видеа и других информација на друштвеним мрежама. Кампања је започела емитовањем занимљивог видео-спота „Елина порука/Без пристанка“ (A Message from Ella/Without consent). Спот приказује деветогодишњу дјевојчицу Елу, која је уз помоћ вјештачке интелигенције претворена у одраслу Елу и која се обраћа својим родитељима, скрећући им пажњу на бројне могуће злоупотребе њених фотографија које доноси све бржи развој вјештачке интелигенције. Ела заправо говори у име све дјеце и упозорава све родитеље да дијељењем дјечјих фотографија на интернету, усљед развоја вјештачке интелигенције, излажу дјецу ризику од различитих видова злоупотреба приватности и безбиједности, као што су хаковање, крађа идентитета и педофилија.

У наставку преносимо Елину поруку:

„Мама, тата, здраво! То сам ја, Ела, или тачније, мало старија, дигитална верзија мене. Просто је невјероватно шта све може данашња технологија, зар не? Све што вам треба јесте пар фотографија, попут оних које дијелите на друштвеним мрежама, одакле било ко може да их узме и користи. Знам да за вас те фотографије представљају само успомене, али за друге су то подаци, а за мене можда почетак ужасне будућности у којој ми се лако може украсти идентитет, или могу завршити у затвору због ствари које никада не бих урадила. Замислите, мама, тата, да ми неко уништи кредитну способност, или копира глас како би вас преварио (Мама, у невољи сам. Треба хитно да ми пошаљеш новац, молим те). Не желим да постанем мим, којем ће се смијати сви у школи (Иди, убиј се!). И у сваком случају не желим ово… (на екрану се види замагљено голишаво тијело дјевојчице како трчи на плажи). Све што дијелите на интернету представља дигитални отисак који ће ме пратити цијелог живота. Говорим вам ово, јер знам колико ме волите и знам да никада не бисте учинили нешто што би могло да ми науди, зато молим вас, мама и тата, заштитите моју виртуалну приватност!“

Кампања полази од тога како сви волимо да дијелимо фотографије – које свједоче о празницима, прославама или другим, више или мање, важним животним тренуцима и како нам та пракса помаже да останемо повезани. Међутим, једном кад се наши лични подаци нађу на интернету, они остају трајно доступни свуда на свијету, што може изазвати несагледиве посљедице. Путем „Елине поруке“ кампања упозорава да сви можемо да допринесемо спречавању потенцијалних злоупотреба, тако што ћемо унаприједити ниво своје медијске писмености и преиспитати властити приступ заштити и безбједности података.

Видео-спот пробламатизује и распрострањену праксу родитеља да објављују фотографије/видеа своје дјеце на интернету, без знања и жеље дјетета да се дата фотографија/видео нађу на мрежи. Препорука стручњака је да родитељи дјеце старије од шест година затраже сагласност дјетета прије него што направе и објаве одређену фотографију или видео-снимак о њему. Кад је ријеч о млађој дјеци, препорука је да родитељи сами процијене шта је у конкретном случају најбољи интерес дјетета и да пронађу баланс између користи које им „шерентинг“ омогућава и потребе да заштите приватност свог дјетета. Исто тако, не препоручује се објављивање фотографија туђе дјеце, без претходне сагласности њихових родитеља. Више о потенцијалним импликацијама „шерентинга“ на дјечју приватност сазнајте у тексту Sharenting – изазов савременог родитељства.

8. септембра 2023. 0 comment

Кутак за дјецу и младе

„У пријатељству с природом“ – Едукативни видео серијал

by Amela Lalić 21. августа 2023.

written by Amela Lalić

Представљамо вам едукативни видео серијал „У пријатељству с природом“ у којем дјеца од најраније доби имају могућност да кроз кратке и поучне приче упознају природу и своју животну средину, развијају љубав према биљкама и животињама, као и позитиван однос према свему што их окружује.

у којем дјеца од најраније доби имају могућност да кроз кратке и поучне приче упознају природу и своју животну средину, развијају љубав према биљкама и животињама, као и позитиван однос према свему што их окружује.

Бројна истраживања су потврдила да природа има позитиван утицај на физички, ментални и емотивни развој сваког дјетета. Стога је веома важно подстаћи младе генерације да кроз едукацију развијају свијест о потреби заштите и очувања природе, усвоје нова знања и исправне навике и тиме осигурају стварање боље и здравије будућности. Родитељи, наставници и комплетно друштво желе да свако дијете одрасте у особу која ће бринути о животној средини и имати усађене, у данашњем свијету неопходне, еколошке вриједности. У пријатељству с природом малишани упознају сами себе, развијају своју креативност и пријатељства. А управо едукација младих, њихово развијање свијести о потреби заштите и очувања природе те подстицање на усвајање нових знања и исправних навика води ка стварању боље и здравије будућности.

Кроз кратке и узбудљиве 24 епизоде овог серијала дјеца ће заједно с малим другарима и Ајлом Хуремовић научити много лијепих и корисних ствари о пријатељству, природи, животној средини, птицама и кућним љубимцима. Родитељи заједно са својом дјецом могу пратити серијал и с њима разговарати о темама које су погледали.

Реализацију овог едукативног видео пројекта омогућила је компанија Лукавац Цемент уз креативну подршку агенције Креативлук, са жељом да дјеца на забаван и едукативан начин уче о природи и нашој планети.

Све епизоде су доступне на сљедећем линку:

https://www.facebook.com/uprijateljstvusprirodom.

21. августа 2023. 0 comment

Опасни и непримјерени садржаји

Изложеност дјеце порнографским садржајима

by Amela Lalić 21. августа 2023.

written by Amela Lalić

Једноставан приступ дјеце и младих интернету, поред свих погодности које пружа, може их изложити непримјереним садржајима, па тако и порнографским, који могу нанијети огромну штету њиховом физичком и менталном здрављу.

Утицај порнографских садржаја на дјецу и младе

Свакодневним коришћењем интернета у сврху образовања, комуникације и забаве дјеца и млади су у повећаном ризику од изложености порнографским садржајима, којима могу приступити свјесно, али и потпуно случајно. Довољно је да дијете при претраживању укуца погрешну интернетску адресу у прегледник, отвори непознату адресу е-поште, кликне на оглас, или чак игра игрицу и да дође у дотицај с порнографским садржајем. Данас се све млађа дјеца сусрећу с таквим садржајима, о којима се због срама ријетко разговара, што ову комплексну тему чини још проблематичнијом.

Сексуална знатижеља је здрава, нормална и неизбјежан је дио одрастања у складу с доби дјетета. Међутим, једноставан приступ онлајн порнографији излаже дјецу и младе садржајима који могу, не само искривити реалну слику о сексу и сексуалности, него и створити зависност о таквим врстама садржаја. УНИЦЕФ је забринут због огромне количине порнографије доступне на интернету, укључујући све експлицитнији и екстремнији садржај који је лако доступан дјеци свих доби. Напори да се регулише садржај и ограничи приступ дјеце порнографији нису ишли у корак с технолошким помацима који су дубоко измијенили амбијент за конзумацију порнографије.

Порнографски садржаји утичу на психички, физички и друштвени развој дјетета, а најчешћи негативни учинци онлајн порнографије приказани су у наставку:

Према различитим истраживањима просјечна доб прве изложености порнографским садржајима је 11 година и у овом периоду дијете тешко може разумјети овакав вид садржаја, тј. представити себи да се не ради о стварном свијету, већ о измишљеним, тј. одглумљеним ситуацијама.
Гледање порнографских садржаја код дјеце, нарочито млађе, може изазвати осјећај стида, кривице и срама, што их спречава да потраже помоћ.
Порнографски садржаји штете дјечјем погледу на сексуалност и партнерске односе. Искривљавају реалну слику партнерских и сексуалних односа, често приказујући такав садржај на насилан, родно стереотипан и сексуално експлицитан начин. Тиме се повећава могућност будућег високоризичног понашања дјетета и онемогућава његова способност за успјешним, здравим и одрживим партнерским и сексуалним односима.
Порнографски садржаји обликују негативне ставове о женама и промовишу агресивно понашање према њима. Овакви садржаји могу дјечацима и младићима насилно и агресивно понашање према женама представити као нормално и постоји велика опасност да ће такво понашање усвојити и опонашати током свог живота.
Гледањем порнографских садржаја дијете може имати нереалну слику о људском тијелу и нереална очекивања од свог изгледа.
Дијете може развити зависност о порнографским садржајима, што све његове пријашње активности у којима је уживало чини досадним и незанимљивим.

Како препознати зависност дјетета о порнографији? Неки од знакова зависности су:

повлачење у себе, изолација од пријатеља и некадашњих активности.п;
промјене расположења, најчешће нагле, али и суптилне могу указивати на зависност о порнографији;
тајновито понашање, али често агресивно, поготово када родитељ примјети да гледа непримјерен садржај;
брисање историје претраживања на интернету;
интернет најчешће користи касно ноћу;
уређај често носи у купатило и скрива употребу електронике;
коришћење сексуално експлицитног језика и цртежа;
депресија; физички исцрпљено дијете које стално спава је вјероватно депресивно, јер га непрекидно гледање порнографије „тјера“ да такав садржај гледа изнова и изнова, што је зачарани круг у којем се осјећа заробљено и усамљено и губи свој идентитет и самопоштовање.

Уколико дијете показује неке од ових знакова, вјероватно је зависно о порнографским садржајима и треба помоћ. Изложеност порнографији није безазлена, нити безначајна и може по дјецу и младе имати трауматске учинке који доводе до великог стреса, агресивног и компулсивног сексуалног понашања па чак и до покушаја самоубиства. Дијете највјероватније због стида и срама неће потражити помоћ па је на његовом путу опоравка најважнија улога родитеља који најприје требају признати проблем, понудити дјетету безувсловно повјерење и љубав и што је најважније, стално разговарати с њим. У оваквим случајевима, неопходно је потражити стручну помоћ.

Више о овој теми као и савјете психолога стручњака проф. др Иване Зечевић и Саше Рисојевића погледајте у едукативном видео споту који је настао у оквиру пројекта Регулаторне агенције за комуникације „Заштита дјеце на интернету у системима дозвола РАК-а“.

21. августа 2023. 0 comment

Истраживања, анализе и стратегије

Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља у Босни и Херцеговини

by Amela Lalić 21. августа 2023.

written by Amela Lalić

Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља спроведено је у сарадњи Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а, како би се по први пут у Босни и Херцеговини добили деатљни подаци о томе како дјеца и млади користе медије и који су ставови родитеља о томе.

Истраживање је спровела професионална агенција за испитивање јавног мњења, истраживање тржишта и консалтинг Custom Concept (CC) у јуну и јулу 2020. године, на основу различитих међународних искустава прилагођених тренутном времену и бх. контексту, на статистички репрезентативном узорку од око 4.000 дјеце и родитеља. С обзиром на то да се медијске навике дјеце увелико разликују у зависности од њиховог узраств и степена развоја, подаци прикупљени истраживањем су приказани по сљедећим групама: дјеца узраста 0-3, 4-6, 7-10, 11-14, 15-18 година старости те родитељи/старатељи дјеце.

Истраживање је обухватило сљедеће тематске цјелине:

приступ медијима – начин на који дјеца и млади приступају медијима, укључујући и онлајн платформе;
садржаји које дјеца гледају/прате/слушају/креирају;
количина времена проведеног уз различите медије;
правила за коришћење медија и надзор родитеља;
знање и учење о медијима.

Резултати истраживања омогућују свим заинтересованим актерима, као што су креатори медијских политика, медијска и информационо-комуникациона индустрија, невладине организације, образовне и здравствене институције, међународна заједница и др., да у складу с њима дефинишу своје кључне програмске задатке, стратегије и активности које ће довести до побољшања у начину на који дјеца и млади у БиХ користе медије и ИКТ, што ће повећати њихову безбједност и општу добробит. Такође, истраживање даје информације потребне за даљи развој медијског регулаторног оквира, а посебно активности РАК-а и УНИЦЕФ-а, као и бољим комуникационим активностима и јачању медијске и информационе писмености дјеце и родитеља у БиХ.

Финални извјештај о резултатима истраживања „Медијске навике дјеце и ставови родитеља“ објављен је у октобру 2020. године, а у наставку вам доносимо пет инфографика које на сликовит начин сумирају најважније резултате истраживања.

Преузмите Медијске навике дјеце и ставови родитеља (Б/Х/С)

Преузмите Children’s media habits and parental Attitudes (ЕНГ)

21. августа 2023. 0 comment

Истраживања, анализе и стратегије

Интегрисање медијске и информационе писмености у образовање дјеце и младих у Босни и Херцеговини: развијање комуникационе стратегије

by Amela Lalić 21. августа 2023.

written by Amela Lalić

Студија под називом „Интегрисање медијске и информационе писмености у образовање дјеце и младих у Босни и Херцеговини: развијање комуникационе стратегије“ ауторке проф. др Зарфе Крњић Кудузовић полази од тога да формални образовни систем Босне и Херцеговине (БиХ) није на адекватан начин препознао потребу за медијским и информационим описмењавањем дјеце и младих у БиХ, као ни потребу за стручним оспособљавањем наставничког кадра за извођење наставе у области медијске и информационе писмености.

Овим стратешким документом детектована је улога и капацитет бројних актера релевантних у процесу медијског и информационог описмењавања дјеце и младих у БиХ, представљене су добре политике и праксе других европских држава, дефинисани су дугорочни и краткорочни циљеви у том процесу. Најзад, предложене су комуникационе тактике и канали за постизање тих циљева, а које обухватају сљедеће:

укључивање утицајне јавности,
укључивање медијске и информационе писмености у образовне системе у БиХ кроз курикулуме постојећих предмета или као самосталног предмета до 2028. године,
успостављање и институционализовање директне сарадње са школама и заговарање код ресорних министарстава ради укључивања МИП-а у формално образовање представљају круцијалне комуникационе канале и тактике у постизању овог циља, интегрисања МИП-а у образовни систем БИХ.

Преузмите Интегрисање медијске и информационе писмености у образовање дјеце и младих у Босни и Херцеговини: развијање комуникационе стратегије.

Овај документ је израђен уз подршку Савјета Европе и пројекта Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018—2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом документу су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.

21. августа 2023. 0 comment

Slajder na početnoj strani Заштита приватности

„Sharenting“ – изазов савременог родитељства

by Sanja Dokić-Mrša 13. јула 2023.

written by Sanja Dokić-Mrša

Љето је доба године када многи од нас путују са својом породицом и када осјећају потребу да неке од најљепших тренутака са тих путовања подијеле на друштвеним мрежама. У тексту који слиједи сазнаћете које су добре и лоше стране објављивања фотографија, видеа и других садржаја о дјеци на друштвеним мрежама, како на то гледају дјеца и млади и шта би родитељи требали знати прије него што се одлуче да објаве садржај који се тиче њиховог дјетета.

У складу са глобалним трендовима, грађани Босне и Херцеговине већ годинама остављају дигиталне трагове својих живота на друштвеним мрежама. Студија о медијским навикама одраслих у Босни и Херцеговини, коју су иницирали Савјет Европе и Регулаторна агенција за комуникације, показала је да чак осам од десет становника БиХ користи барем једну друштвену мрежу. Нешто више од половине корисника друштвених мрежа у БиХ креира одређене медијске садржаје: најчешће фотографије (95%), знатно рјеђе (15%) видеа и/или постове. Све то наводи на закључак да и бх. родитељи практикују да објављују фотографије своје дјеце на друштвеним мрежама.

Шта је то „sharenting“, које су му позитивне, а које негативне стране?

Термин „sharenting“ појавио се на интернету 2013. године. У питању је кованица састављена од ријечи „sharing“ (дијељење) и „parenting“ (родитељство). Колинсов рјечник (Collins Dictionary) дефинише „sharenting“ као „праксу родитеља да користе друштвене мреже у сврху редовног објављивања детаљних информација о свом дјетету“. „Sharenting“ указује на све присутнији облик понашања на интернету који подразумијева потребу родитеља да објављују фотографије, видео-снимке, размишљања, дилеме, емоције, локацију и друге врсте информација о своме дјетету на друштвеним мрежама.

Родитељи практикују „sharenting“ из више разлога:

како би подијелили понос и промовисали успјехе своје дјеце,
одржали контакте и обавјештавали породицу и пријатеље о дјететовом одрастању,
биљежили развојне фазе и сакупљали успомене,
добили подршку и корисне информације који се тичу изазова родитељства,
подијелили искуства.

Позитивне стране дијељења властитих искуства везаних за дјецу путем друштвених мрежа укључују:

прикупљање корисних информација, које се тичу проблема и изазова родитељства,
могућност тражења подршке,
упоређивање различитих искустава,
ширење информација о специфичним стањима дјеце, укључујући здравствене и психолошке проблеме,
добијање простора за испољавање властитих размишљања и осјећања.

С друге стране, „sharenting“ има и бројне негативне или потенцијално ризичне аспекте. Усљед тога, француски Сенат је у фебруару 2023. предложио увођење закона са циљем заштите приватности дјеце и суочавања са негативним ефектима дијељења фотографија и видео-снимака дјеце на интернету.

Објављивање фотографија, видеа или других информација о сопственој дјеци може имати негативне етичке импликације, посебно у случајевима када родитељи желе да изграде своју каријеру на основу профила своје дјеце на друштвеним мрежама.

У одређеним случајевима, „sharenting“ се може сматрати обликом занемаривања и злостављања дјеце: уколико се јавља као посљедица родитељске или старатељске зависности од технологије, када родитељи проводе превише времена показујући свијету „срећан и испуњен живот“ своје деце, умјесто да се заиста посвете родитељству, или уколико родитељи/старатељи практикују „sharenting“ са намјером да од своје дјеце направе познате личности, упркос свијести о потенцијалним опасностима објављивања великог броја фотографија и информација о дјетету.

„Sharenting“ може бити повод онлајн узнемиравања и дигиталног насиља (cyberbullying).

Потенцијалне опасности синдрома „sharentinga“ укључују крађу личних података дјеце и коришћење њихових фотографија на сајтовима дјечије порнографије. Извјештаји америчког Националног центра за несталу и злостављану дјецу (National Centre for Missing and Exploited Children) упозоравају да су родитељске објаве извор чак половине фотографија које су дијелили злостављачи дјеце.

„Sharenting“ може да наруши дјечију приватност. Према Конвенцији УН-а о правима дјетета дјеца имају право на приватност. Конвенција у члану 16. забрањује мијешање у приватни и породични живот, личну преписку, као и повреде части и угледа дјетета. Такође, Препорука Савјета Европе CM/REC (2018)7 Комитета министара државама чланицама истиче улогу родитеља и старатеља у заштити приватности, личних података и онлајн репутације дјеце, као и потребу да се поштује повјерљивост њихове преписке.

„Sharenting“ може да наруши однос између родитеља и дјетета.

Дјеца и млади неријетко сматрају да родитељи откривају превише информација о њиховим животима, као и да те информације/фотографије и сл. понекад угрожавају слику коју они желе да изграде о себи у онлајн простору, нарочито у каснијим фазама развоја. Резултати недавно спроведеног истраживања међу младима од 12 до 16 година у Великој Британији показали су да већина испитаника сматра да њихови родитељи не поштују њихову приватност на интернету, док више од трећине испитаника сматра да су их родитељи барем једанпут осрамотили објављивањем одређене фотографије.

MabelAmber/Pixabay

Савјети родитељима

Распрострањену праксу родитеља да дијеле фотографије своје деце на интернету не треба a priori посматрати као кршење приватности или манипулацију идентитетом дјетета. Умјесто тога, сваки појединачни случај објављивања фотографија, видео-снимака и сл. треба оцјењивати посебно, узимајући у обзир специфичан контекст и потенцијални утицај на дијете, сад и у будућности.

Важно је да родитељи буду информисани о потенцијалним посљедицама „sharentinga“ које укључују, између осталог, и питање сигурности дјетета. То се првенствено односи на објављивање личних података дјетета: име и презиме, датум и мјесто рођења, адреса становања, назив школе или вртића које дијете похађа и сл. што све може бити искориштено за крађу идентитета, откривање локације дјетета и његове руте кретања и најзад за угрожавање физичке сигурности дјетета.

Посебно је битно да родитељи воде рачуна о томе како се њихово дијете може осјећати поводом дијељења одређеног садржаја, не само тренутно, него и у будућности. Све објављене информације о дјетету остављају дигитални отисак, који чини дигиталну репутацију дјетета, која се некада не може у потпуности обрисати. Посебну пажњу потребно је обратити да се не објављују повјерљиви подаци због којих дијете може доживјети неугодности у будућности.

Родитељима дјеце старије од шест година препоручује се да затраже сагласност дјетета прије него што направе и објаве одређену фотографију или видео-снимак о њему. Разговор и договор са дјететом може спријечити осјећаје повријеђености, стида, љутње и фрустрације. Кад је ријеч о млађој дјеци, препорука је да родитељи сами процијене шта је у конкретном случају најбољи интерес дјетета и да пронађу баланс између користи које им „sharenting“ омогућава и потребе да заштите приватност свог дјетета.

Посебно је важно обратити пажњу да се не објављују фотографије или видео-снимци који приказују дјелимично или потпуно обнажено тијело дјетета, зато што такве објаве могу привући сексуалне предаторе. Такође, не препоручује се објављивање фотографија или видео-снимака који приказују дијете у стању фрустрације или трауме, приказе лошег дјечијег понашања или дјечијих слабости, због којих дијете сада или у будућности може осјећати стид или фрустрацију.

Уколико ваши чланови породице или пријатељи објављују фотографије или видео-снимке ваше дјеце, замолите их да то не чине без ваше сагласности. Такође, када ви желите да објавите фотографије или видео-снимке друге дјеце, затражите прво сагласност њихових родитеља.

13. јула 2023. 0 comment

Slajder na početnoj strani Коришћење екрана

Како медији утичу на развој говора у раном дјетињству?

by Sanja Dokić-Mrša 23. јуна 2023.

written by Sanja Dokić-Mrša

Према подацима из истраживања Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а дјеца узраста 0-6 у Босни и Херцеговини у великој мјери изложена су свакодневном кориштењу екрана попут телевизора и мобитела на којима гледају разноврсне садржаје на различитим језицима, што утиче и на развој говора и рјечник који дјеца усвајају. Премда је проблем развоја говора код дјеце у порасту, при чему се и екранизам неријетко спомиње као један од могућих узрока, мало се прича о овој теми на основу расположивих научних података.

Недавно објављена студија под називом Мета-анализа утицаја екранизованих медија на учење и формирање рјечника у раном дјетињству управо покушава да одговори на ово питање: како медији утичу на формирање рјечника матерњег језика код дјеце од 0 до 6 година.

Прије свега, студија појашњава зашто је уопште важно водити рачуна о развоју рјечника код дјеце, истичући како бројна истраживања показују да степен развијености рјечника предодређује квалитет резултата које ће дијете постизати током живота: како ће усвојити вјештине читања и писања, хоће ли бити спремно за полазак у школу и какав ће успјех остваривати током школовања.

Ова мета-анализа преиспитала је 266 резултата добијених из 63 истраживања проведена од 1988. до 2022. године, која су укључила укупно 11 413 здраве дјеце узраста од 0 до 6 година. У узорку су подједнако заступљена дјеца оба пола, у условима праћења екранизованих медија без посредовања родитеља/старатеља. Под појмом „екранизовани медији“ или „екрани“ у контексту ове анализе мисли се искључиво на четири типа медијских садржаја које дјеца овог узраста најчешће користе, а то су: телевизијски или видео-садржаји, електронске књиге, видео-игре/апликације и видео-чет, без обзира на технологију путем које су ови садржаји били доступни дјеци. Поред анализе ефеката праћења екранизованих медија у природном окружењу, ово истраживање укључило је и дјечије излагање медијима у експерименталним условима.

Циљ истраживања био је стицање додатних увида у услове под којима екрани могу подстакнути, то јест омести развој рјечника матерњег језика код дјеце од 0 до 6 година. Истраживање је дошло до сљедећих закључака:

Позитиван однос између времена које дјеца проводе пред екранима и развоја рјечника установљен је готово искључиво у експерименталним условима и то превасходно у случајевима када су дјеца била изложена садржајима креираним од стране истраживача који су испитавали како дјеца усвајају специфичне ријечи, а мање у случајевима када су дјеца пратила садржаје креиране од стране професионалних медијских радника.

С друге стране, констатовано је да медијски садржаји које дјеца прате у природним условима имају благо негативан, односно неутралан утицај на развој њиховог рјечника. Изузетак представљају образовни медијски садржаји за које је утврђено да благо позитивно утичу на развој рјечника код дјеце датог узраста и то у условима када су дјеца пратила медијске садржаје без присуства родитеља/старатеља. Другим ријечима, извјесно је да би позитиван утицај образовних медијских садржаја на развој рјечника код дјеце био још већи уколико би дјеца проводила вријеме испред екрана у присуству родитеља/старатеља, будући да су бројна истраживања потврдила изузетно позитиван утицај посредовања/помагања одраслих дјеци у интерпретирању медијских садржаја и учењу нових ријечи путем екрана.

До сличног резултата дошла је и студија коју су 2020. године провели Медиген (Madigan) и сарадници. Ова студија, која је анализирала резултате 42 истраживања објављена до 2019. године, имала је за циљ да у неекспеерименталним условима испита како вријеме пред екранима утиче на формирање језичких компетенција дјеце до 12 година. Резултати ове мета-анализе констатовали су благ негативан однос између језичких вјештина и времена које дјеца проводе пред екранима, без обзира да ли је ријеч о гледању телевизије или коришћењу других ИК уређаја као што су рачунари, мобилни телефони, конзоле за видео-игре. Међутим, језичке вјештине биле су у блажој позитивној корелацији са праћењем образовних садржаја, као и временом које је дијете провело гледајући неки видео-садржај у друштву родитеља или старатеља.

До којих је још закључака дошла студија посвећена испитивању утицаја медијских навика дјеце од 0 до 6 година на учење нових ријечи и развој њиховог рјечника?

Неколико фактора указало је на то да су опортунитетни трошкови (трошкови пропуштене прилике) кориштења екрана израженији код дјеце до 3 године. Премда уреднички садржај креиран за дјецу у циљу подстицања раног неформалног учења може обезбиједити богат лингвистички подстрек и разноврсна вербална окружења, слаби су изгледи да ће друга врста медијских садржаја, креирана превасходно у сврху забаве дјеце, уродити плодом који би надмашио опортунитетни трошак. Овај закључак добија још више на значају узмемо ли у обзир да дјеца узраста 0-3 године у Босни и Херцеговини највише гледају цртане филмове (87%), као и чињеницу да образовног програма намијењеног најмлађима на ТВ станицама у БХ мањка. Наведено у потпуности одговара препорукама француског медијског регулатора (Arcom) који од 2008. године континуирано проводи кампању у којој се родитељима скреће пажња да не излажу дјецу екранима прије навршене три године.
Интерактивни медијски садржаји остварују снажнији утицај на развој рјечника код дјеце од садржаја који нису интерактивни.
Оспорена је претпоставка о опортунитетним трошковима према којој вријеме пред екраном негативно утиче на развој рјечника тако што оставља мање времена за језички богате активности и друштвену интеракцију. Другим ријечима, није примијећено да ТВ/видео садржаји који немају образовни карактер негативно утичу на развој рјечника.
Поткрепљени су све бројнији докази који говоре у прилог тези да степен и природу медијског утицаја на учење дјеце одређује не толико количина времена које дјеца проводе пред екранима колико врста садржаја које дјеца конзумирају путем екрана.
У контексту мета-анализе студија рађених у есперименталним условима утврђено је да електронске књиге остварују јачи позитиван утицај на учење нових ријечи него ТВ/видео-садржаји и видео-игре/апликације. Овај закључак одговара резултатима мета-анализе из 2015. године (Takacs et al.) која је потврдила позитиван утицај електронских књига на вербално изражавање и вјештине интрерпретације прича код дјеце предшколског и школског узраста, који превазилази чак и позитивни утицај штампаних књига, што се објашњава њиховом интерактивношћу и едукативним дизајном који стимулише рано описмењавање.
Утврђено је да екранизовани медији чак више утичу на формирање експресивног рјечника него на формирање рецептивног рјечника. Овај резултат значајан је тим прије што су ранија истраживања показала да је процес усвајања експресивног рјечника тежи од усвајања рецептивног рјечника. Једно истраживање из 1997. године показало је како интерактивне технике попут позивања дјетета да одговори на постављено питање стимулишу развој експресивног рјечника.

Студија је објављена 2023. године у америчком научном часопису Развој дјетета (Child development) који уређује Друштво за истраживање дјечијег развоја (Society for Research in Child Development).

23. јуна 2023. 0 comment

Коришћење екрана

Дигитална писменост: савремено родитељство између буре информација и дигиталног минимализма

by Amela Lalić 12. децембра 2022.

written by Amela Lalić

Аутори:

проф. др Драгана Трнинић, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци

проф. др Ивана Зечевић, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци

„Дигитална писменост: савремено родитељство између буре информација и дигиталног минимализма“ назив је предавања које су поводом Седмице медијске и информацијске писмености одржале проф. др Драгана Трнинић и проф. др Ивана Зечевић у Oсновној школи „Милош Црњански“ у Бањој Луци, 9. новембра 2022. године.

Дигитално окружење и кориштење интернета постали су свакодневица како дјеце, тако и родитеља. Дјеца одрастају у дигиталном свијету и ту се осјећају природно. Са друге стране, на родитељима је велика одговорност да заштите дјецу на интернету и омогуће им безбједно кориштење дигиталних технологија, а да притом ни они сами нису довољно едуковани. Циљ едукације је да се родитељи упознају са интернетском регулативом и механизмима заштите дјеце на интернету, као и различитим предностима кориштења интернета.

Такође, с обзиром на изазове родитељства у дигиталном добу, едукација ће понудити одговоре о томе на који начин и у које вријеме дјеца треба да користе дигиталне технологије, као и на који начин родитељи могу ефикасно да постављају границе својој дјеци и уређују правила понашања када су дигиталне технологије у питању, уз сљедеће препоруке родитељима/старатељима:

Проводите вријеме са дјететом уз медије

Било да гледате телевизију, филм, играте игрице, претражујете Интернет или прегледате садржај на Јутјуб-у, покажите му све могућности медија и како они могу бити забавни и едукативни. Медији нису ни добри ни лоши већ онакви каквим их ми учинимо.
Покажите интересовање за оно што је дјетету занимљиво и разговарајте о садржају који сте погледали – шта је добро, а шта није, и зашто (Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак, 2019). Разговарајте такође о томе да није све што виде на екрану истинито. Објасните им то на конкретном примјеру (можете заједно погледати документарац „Инфлуенсери“/“Фејк Фејмос“ редитеља Ника Билтона на ХБО ГО-у).
Када одлучите да је вријеме да дијете почне самостално истраживати и користити дигиталне уређаје, наставите разговарати с дјететом и учествујте у томе. Објасните дјетету да садржај у медијима не доживљавају сви једнако. Нешто што је неким људима смијешно, друге може растужити или повриједити. Све зависи од нашег личног искуства и зато дјеца не би требало да коментаришу или дијеле садржај за који нису сигурна какве реакције и осјећања може изазвати код других.

Донесите правила за кориштење медија и технологије у свом дому и придржавајте их се

Одаберите простор за кориштење медија (који можете надзирати).
Ограничите вријеме уз медије.
Договорите се са дјететом која је горња граница времена које дијете смије провести пред екраном (Краљевски колеџ за педијатрију и здравље дјетета, 2019).
Не допустите да дијете гледа њему непримјерене садржаје, нарочито оне са насиљем и сексуалним садржајима.
Дјеца млађа од двије године не би требало да проводе вријеме пред екраном и користе било коју врсту медија.
Дјеца од двије до пет година смију проводити највише сат времена дневно уз екран, уз контролу и надзор родитеља.
Дјеци од пет до 17 година треба ограничити рекреативно вријеме пред екраном на највише два сата дневно.
Друштвене мреже не би требало да користе прије 13. године (Аустралиан Говернмент, Департмент оф Хелт, 2017, 2019).
Водите рачуна о старосним ознакама садржаја.
Уколико је истакнуто да садржај није примјерен за особе млађе од 12/15/18 година, онда сигурно и није и дијете га не би смјело гледати.
Подстичите дијете да гледа образовне, документарне и квалитетне игране, анимиране и забавне програме и разговарајте са њима о ономе што су погледали (Препоруке за заштиту дјеце и сигурно кориштење електроничких медија, 2016).
Одаберите услуге, филмове, апликације које дјеца смију користити.
Одредите вријеме када се уређаји не користе (на примјер: за столом, током оброка, непосредно прије поласка у школу, два сата прије спавања).

Научите више о услугама, садржају, технологији и добним ограничењима:

Многи дигитални уређаји одраслима нуде могућност прилагођавања услуга потребама њихове дјеце. Учећи о технологији и услугама, моћи ћете одабрати тип садржаја, искустава и опција прикладан за ваше дијете.

Испробајте те опције прије него што им дијете приступи те их користите заједно с дјететом (Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак, 2019).
Користите лозинке за услуге и садржаје којима не желите да дијете самостално приступа (потрошња новца, преузимање нових игара и услуга те дијељење садржаја).
Научите дијете да личне лозинке не открива другима.
Сазнајте шифре и корисничке информације за уређаје и профиле друштвених медија своје дјеце или тинејџера да би се побринули за онлајн сигурност и пратили онлајн профиле и активности ако би дошло до потенцијалних проблема (Понти, 2019, 405).
Провјерите јесу ли старосна ограничења наведена у продавници апликација или у одредбама и условима кориштења.
У игрицама и услугама које се преузимају бесплатно корисници их „плаћају” гледањем реклама и видеа који их подстичу на куповину нових игара или давање личних података.
Провјерите у поставкама на уређају да ли можете ограничити куповину у апликацијама.

Од најранијег узраста учите дјецу добрим навикама кориштења екрана – властитим примјером:

Једном када је објављен на мрежи, сав садржај (укључујући фотографије и видеозаписе) могу преузети и подијелити друге особе. Дијете не би требало да дијели информације о себи, фотографије, видеозаписе са особама које не познаје, на друштвеним мрежама, анонимним или јавним форумима. Бројне су опције дијељења фотографија само с неколицином људи које ви одаберете, на друштвеним мрежама и преко фотоалбума на уређајима.
Објасните да су фотографије које дијелите само у затвореним групама намијењене једино онима које сте претходно одабрали и да се не смију дијелити са другима. Већина друштвених мрежа има старосно ограничење за млађе од 13 година и често нису прилагођене и примјерене за млађу дјецу. Научите дијете да увијек мора питати прије објављивања фотографија или видеозаписа других особа, било да је ријеч о дјеци или одраслима (Ченгић и сар., 2021).
Водите рачуна како се ви понашате на интернету и на друштвеним мрежама, које податке, фотографије и видеозаписе објављујете и дијелите са другима, гдје и када користите дигиталне уређаје (Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак, 2019). Упознајте дјецу са правима на приватност и сигурност на интернету (погледајте заједно документарац „Друштвена дилема“/“The Social Dilema“ редитеља Џефа Орловског, доступан на Нетфликсу).

Литература:

Агенција за електроничке медије. 2016. Препоруке за заштиту дјеце и сигурно кориштење електроничких медија. Загреб.

https://www.medijskapismenost.hr/wp-content/uploads/2016/09/medijska-pismenost-preporuke-dokument.pdf

Australian Government, Department of Health. 2017. Australian 24-Hour Movement Guidelines for the Early Years (Birth to 5 Years). https://www1.health.gov.au/internet/main/publishing.nsf/Content/FCE78513DAC85E08CA257BF0001BAF95/$File/Birthto5years_24hrGuidelines_Brochure.pdf (01.03.2021).

Australian Government, Department of Health. 2019. Australian 24-Hour Movement Guidelines for Children and Young People (5-17 years). https://www1.health.gov.au/internet/main/publishing.nsf/Content/AC46EFBE3130BC97CA2583D00023E7B0/$File/Australian%2024Hour%20Movement%20Guidelines%20for%20Children%20and%20Young%20People%205-17%20years.pdf. (01.03.2021).

Ченгић., Л., Докић Мрша, С., Граховац, Н., Зечевић, И., Трнинић, Д., Сиврић, И., Крајина, С., Ромчевић Шукало, Ј., Рсиојевић, С., Џаферовић, А. (2021). Смјернице о кориштењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред екраном. Сарајево: Регулаторне агенције за комуникације и ,,Медиацентра“ Сарајево.

European Association for Viewers’ Interests. 2013. Пут у свијет медијске писмености. https://www.youtube.com/watch?v=dOTen2DhP0k (03.03.2021.)

European Association for Viewers’ Interests. 2015. Пут у свијет медијске писмености 2: Освијештеност https://www.youtube.com/watch?v=cQ_z_Wdyggs&t=48s (03.03.2021.)

Краљевски колеџ за педијатрију и здравље дјетета (УК Колеџ)/ The Royal College of Paediatrics and Child Health. 2019. The health impacts of screen time: a guide for clinicians and parents. London. https://www.rcpch.ac.uk/sites/default/files/2018-12/rcpch_screen_time_guide_-_final.pdf (01.03.2021).

Ponti, Michelle. 2019. Digital Health Task Force. In Paediatr Child Health. 24 (6): 402–408. https://www.cps.ca/en/documents/position/digital-media (28.02.2021).

Велепосланство Краљевине Норвешке у Загребу. 2019. Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак. Загреб. https://www.medijskapismenost.hr/wp-content/uploads/2019/04/Djeca-i-vrijeme-pred-ekranom-dobar-poc%CC%8Cetak.pdf

Предавање је одржано у организацији Медиацентра Сарајево и Transitions Online из Прага, у сарадњи са Регулаторном агенцијом за комуникације.

12. децембра 2022. 0 comment

Бољи и безбједнији интернет

Sexting и sextortion

by Amela Lalić 31. октобра 2022.

written by Amela Lalić

Аутор: Плави телефон, савјетодавна линија за дјецу и младе, организације Нова генерација

Модерне технологије омогућиле су младим особама нове могућности друштвеног живота. Комуникација међу њима одвија се путем паметних телефона у виду порука, позива и других садржаја. Мобилне апликације које млади користе омогућавају им да се дописују са својим вршњацима, размјењују и уче о различитим садржајима што може да буде корисно за њихов раст и развој. Али уколико се злоупотребљавају, млади могу да буду изложени и различитим ризицима, међу којима су и sexting и sextortion.

У даљем тексту објаснићемо вам шта је то sexting и sextortion, шта мотивише дјецу и младе да се упуштају у sexting те који су ризици наведеног понашања.

Шта је sexting?

На питање шта подразумијева појам sexting покушаћемо да вам одговоримо помоћу анонимне приче једне дјевојчице, која се путем “Плавог телефона“, Савјетодавне линије за дјецу и младе, обратила за помоћ и подршку због насиља које доживљава у вези. Кроз ову причу моћи ћете да видите до чега све sexting може да доведе и које су посљедице упуштања у такво понашање. Важно је напоменути да наведени иницијал Б. не одражава њено право име, јер нам је порука упућена анонимно путем чата.

„Б. је 16-годишња дјевојка која је прије годину дана започела везу са момком који је годину дана старији од ње. С обзиром на то да су јој родитељи јако строги и не дозвољавају да има момка, она је одлучила да то сакрије од њих. Б. и њен момак се нису виђали често јер она није жељела да буде виђена са њим. Плашила се да ће их неко видјети и то рећи њеним родитељима. Али свакодневно су се дописивали путем друштвених мрежа.

У почетку је њихов однос био диван, он је био пажљив и пун разумијевања према њој. Б. му је вјеровала и настојала да му удовољи у свему. У једном од разговора он је тражио да му Б. пошаље своје интимне фотографије, јер би му, како је он рекао, на тај начин показала да га воли и да жели да буде са њим. Б. је пристала на то јер је имала повјерења у њега и мислила је да се ништа лоше не може да догоди.

Међутим, ствари су се промијениле након пола године везе. Момак би почињао да галами на Б. сваки пут када би она отишла у град са другарицама те јој је наређивао да не иде са њима већ са њим. Мислећи да он то ради јер је жељан њене пажње и времена те да јој тако показује да му је стало, Б. се све више удаљавала од својих пријатеља. Почела је да проводи више времена са њим, али он је и даље настављао са истим понашањем. Био је контролишући према њој и свакодневно је захтијевао да му Б. шаље своју локацију како би он знао гдје се налази. Када би она одбила да то уради, он би се наљутио и слао јој узнемирујуће поруке. Пријетио јој је да ће послати њене наге фотографије њеним родитељима и пријатељима уколико не буде радила све оно што он захтијева од ње. Како би јој показао да је озбиљан, неке њене фотографије и видеa је слао својим пријатељима, али би поруку обрисао прије него што они виде.

Због насиља, пријетњи и уцјена које доживљава, Б. се осјећа јако уплашено и не зна шта да ради. Сматра да не може никоме да се обрати за помоћ јер не жели да њени родитељи сазнају за то. Најрадије би га оставила, али се боји да ће он свима прослиједити њене фотографије. Поред тога, Б. већ данима не може да спава, константно размишља о свему што се дешава. Осјећа се узнемирено и само жели да ово престане. Понекад помисли да би било најбоље да је нема јер би само тако престало насиље које доживљава“ (Наставак приче о томе како су савјетници Плавог телефона помогли Б., можете прочитати у посљедњем пасусу).

Из наведене приче можемо да видимо да се под sexting–ом најчешће подразумијева слање или примање порука, фотографија или видео-снимака са сексуалним садржајем. Обично се одвија путем телефона, али може и путем друштвених мрежа или других апликација. Сексуални садржај се може размјењивати с пријатељима, момком или дјевојком или особом коју упознаш онлајн.

Млади се из различитих разлога упуштају у sexting, а неки од најчешћих су:

мишљење да сви њихови вршњаци то раде;
забава, шала, флерт;
како би се некоме свидјели, приказали привлачним, слободним и занимљивим;
жеља за постизањем интимности и узбуђења;
потпуно повјерење у партнера;
осјећај обaвезе према партнеру или партнерова устрајност постављања питања;
некада се млади упуштају у sexting под присилом након првог добровољног sextingа и тад говоримо о sextortionу – једна особа пријети другој да ће њене експлицитне фотографије објавити или прослиједити другим особама ако не пристане на даљње сексуалне активност или јој не да новац или уради оно што она жели од ње.

Који су ризици sexting–а?

Важно је да дјеца и младе особе разумију да поруке, фотографије или видео-снимци које поставе на интернет или пошаљу другој особи никада нису потпуно приватни и анонимни. Једном када се постави или пошаље интимна фотографија или видео, не постоји могућност да особа контролише шта ће се догодити и коме ће бити доступан наведени садржај.

Уколико интимни садржаји постану јавно доступни, дјеца и млади би били изложени насиљу и злостављању, што би могло да доведе до проблема са менталним здрављем, као што су нарушено самопоуздање и самопоштовање, усамљеност, осјећај стида и кривице, затим анксиозност, депресивност као и самоповређивање те суицидалне мисли и идеје.

Надаље, сексуално ризична понашања уско су везана уз sexting. Карактеристике особа које секстају су да оне раније ступају у сексуалне односе, не користе заштите, што их чини подложнијим ризику нежељене трудноће као и полно преносивим болестима (Benotsch, Snipes, Martin и Bull), а поред тога, имају и већи број сексуалних партнера (Ybara и Mitchell, 2014).

Sexting може да има и одређене ризике и са законског аспекта. Млада особа која тражи, приступа, посједује, ствара или дијели експлицитне садржаје некога млађег од 18 година може да буде оптужена за кривично дјело – дјечја порнографија. Оптужба за ова кривична дјела може да резултује кривичним досјеом и регистрацијом као сексуални преступник у неким околностима. Ово би довело до забране рада или волонтирања на мјестима гдје су дјеца, до захтјева да се редовно пријављују полицији те би им била ограничена и слобода кретања.

Како можеш да се заштитиш?

Важно је да знаш да је уреду да кажеш НЕ уколико било ко од тебе тражи да пошаљеш своју интимну фотографију или видео. Имаш право да не радиш ствари због којих се осјећаш неугодно и уплашено. У случају да особа настави да инсистира или да ти пријети, можеш да је блокираш и на тај начин прекинеш контакт са њом. Такође, можеш да се обратиш и некој одраслој особи у коју имаш повјерења и са њом разговараш о томе што ти се дешава. Ако добијаш пријетње, сачувај поруке јер се такво понашање сматра кривичним дјелом те може да се пријави полицији.

Уколико си ти послао/ла своју интимну фотографију или видео, те се осјећаш забринуто због тога јер не знаш шта може да се догоди, покушај искрено да разговараш са особом којој си послала фотографије и замоли је да их обрише. Понекад може да се догоди да се овакви садржаји објаве на интернету. У случају да се то теби догоди, важно је да знаш да ти ниси крив/а за то и да не мораш сам/а да пролазиш кроз све то.

Како Плави телефон може да помогне дјетету или младој особи која доживљава насиље путем интернета?

Плави телефон је безбједно мјесто гдје можеш да се обратиш уколико имаш било какав проблем и потребни су ти помоћ и подршка. Савјетници Плавог телефона су ту да те саслушају, пруже ти подршку, разумијевање те заједно са тобом покушају да дођу до рјешење које је најадекватније за одређену ситуацију. У току разговора нико те неће критиковати нити осуђивати. Важно нам је да се осјећаш слободно и безбједно да са нама подијелиш оно што те мучи. Можеш да нам се обратиш путем бесплатног телефона или путем чата који се налази на нашем сајту.

У случају да доживљаваш насиље на интернету, путем нас постоји могућност да анонимно пријавиш насиље које ти се дешава. Поред тога, ту смо за тебе да осмислимо начине и стратегије како да се заштитиш у ситуацијама насиља те да ти помогнемо да се насиље заустави.

На почетку текста смо ти испричали причу о дјевојчици Б. која је доживљавала насиље од свога момка, а сада ћемо ти рећи како су јој савјетници Плавог телефона пружили помоћ.

С обзиром на то да је у току разговора Б. наговијестила да има суицидалне идеје и мисли, савјетник је прво са њом направио антисуицидални уговор јер је био забринут да би Б. могла да себи одузме живот или да се повриједи. Б. је обећала савјетнику да неће себи наудити док је год у комуникацији са нама и док покушавамо да пронађемо рјешење.

Поред тога, наш савјетник је заједно са Б. осмислио стратегију како да разговара са особом у коју има повјерења и која би јој могла помоћи да разговара са родитељима о томе што јој се дешава. Б. нам се јављала неколико пута, а у нашем посљедњем разговору нам је рекла да је разговарала са родитељима, да су били љути на њу, забранили су јој да се виђа са момком, али су јој пружили и подршку. Договорили су се да ће заједно отићи у полицију и пријавити момка који је пријетио Б.

Важно је да знате да многи ваши вршњаци имају негативна искуства због sexting-а и sextortion-а те да нисте једини којима се то дешава. Не морате сами да се носите са тим, потражите помоћ и подршку.

Литература:

Benotsch, E. G., Martin, A. M., Snipes, D. J., & Bull, S. S. (2013a). Sexting, substance use, and sexual risk behavior in young adults. Journal of Adolescent Health, 52, 307–313.

Daniels. N (2022). What is Sextortion? How to Prevent Online Blackmailing. Преузето са: https://vpnoverview.com/internet-safety/cybercrime/what-is-sextortion/

Додај, А. и Сесар, К. (2020). Секстинг: размјена сексуално експлицитног садржаја. Мостар: Свеучилиште у Мостару

Храбри телефон. Sexting. Преузето са: https://tinejdzeri.hrabritelefon.hr/clanci/sexting/

Медвидовић, М. (2019). Објашњења сексуалног понашања и секстинга младих (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences. Depatrment of Psychology).

Оршолић, К. (2019). Сектинг у оквиру теорије сексуалних скриптова и теорије социјалне размјене (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences).

Ybarra, M. L. i Mitchell, K. J. (2014). “Sexting“ and its relation to sexual activity and sexual risk behavior in a national survey of adolescents. Journal of adolescent health, 55(6), 757–764.

31. октобра 2022. 0 comment

Опасни и непримјерени садржаји

Смјернице за подршку дјеци жртвама насиља и њиховим родитељима

by Amela Lalić 7. септембра 2022.

written by Amela Lalić

Смјернице за подршку дјеци жртвама насиља и њиховим родитељима ауторке Јасмине Ивановић намијењене су дјеци жртвама дигиталног насиља и њиховим породицама као подршка и помоћ у опоравку и превазилажењу траума изазваних насиљем.

У времену у којем је интернет постао дио свакодневног живота и који пружа бескрајне могућности за комуникацију, образовање и размјену информација, његова „тамна“ страна позива на опрез, поготово када су у питању дјеца, чија је линија између стварног и online живота замагљена. У дигиталном свијету у којем дјеца проводе већину свог слободног времена на мрежи, обавеза родитеља, наставника и свих актера који су укључени у живот и рад са дјецом је да их упуте у потенцијалне ризике и замке које вребају на интернету и да им у случају да постану жртве online насиља пруже пуну подршку и помоћ.

Ове смјернице се најприје базирају на мапирању, препорукама и примјерима добре међународне праксе и с тим у вези укључивања свеобухватног система Босне и Херцеговине и стручњака који се баве овом тематиком у циљу заштите дјеце од насиља.

У поглављу Међународни правни оквир приказани су бројни међународни документи, међу којима су и они који обавезују Босну и Херцеговину на интервенцију у случају да је дијете постало жртва насиља, посебно ако се ради о сексуалном и дигиталном насиљу.

Документ представља и моделе добре праксе за заштиту и подршку дјеци жртвама насиља и могући опсег третмана, посебно у случајевима сексуалног злостављања који су почињени путем информацијско-комуникацијских технологија.

У поглављу Подршка дјеци жртвама насиља, ауторка наводи начине како приступити раду с дјецом жртвама који су засновани на знању о трауми и њеним дугорочним посљедицама, истиче важност подршке дјеци жртвама насиља и представља третмане намијењене њиховом опоравку и ефикасне терапијске интервенције, како за дјецу жртве насиља, тако и за њихове породице.

Кроз анализу литературе, али и политике и праксе релевантне за овдашње прилике, документ тагира могуће моделе за њихово унапрјеђење.

Публикација је израђена у оквиру пројекта “Превенција и борба против сексуалног злостављања и експлоатације дјеце на интернету у Србији и БиХ”. За кориштење у Босни и Херцеговини публикација је прилагођена у оквиру пројекта “Зауставити насиље над дјецом: Превенција и рад на спрјечавању сексуалног искориштавања и злостављања дјеце у дигиталном окружењу у Босни и Херцеговини”, чију су реализацију подржали Global Fund to End Violence Against Children и UNICEF.

Публикација је доступна ОВДЈЕ.

7. септембра 2022. 0 comment

Newer Posts

Older Posts

МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

дјеца

Шта видео-спот „Елина порука/Без пристанка“ поручује родитељима на тему „шерентинга“?

„У пријатељству с природом“ – Едукативни видео серијал

Изложеност дјеце порнографским садржајима

Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља у Босни и Херцеговини

Интегрисање медијске и информационе писмености у образовање дјеце и младих у Босни и Херцеговини: развијање комуникационе стратегије

„Sharenting“ – изазов савременог родитељства

Како медији утичу на развој говора у раном дјетињству?

Дигитална писменост: савремено родитељство између буре информација и дигиталног минимализма

Sexting и sextortion

Смјернице за подршку дјеци жртвама насиља и њиховим родитељима

Контактирајте нас