Шта је номофобија?
Номофобија или фобија да ћемо остати без мобилног телефона (енгл: NO MObile PHone PhoBIA) је израз који се користи за описивање екстремног или ирационалног страха људи од губитка конекције мобилним телефоном.
Свакодневни живот је постао незамислив без мобилних телефона, који су одавно превазишли своју првобитну функцију телефонирања и размјењивања СМС порука. Уз њих комуницирамо пословно и приватно, радимо, учимо, информишемо се, проводимо слободно вријеме, слушамо муику, гледамо видео снимке, купујемо, путујемо, а списак корисних функција је непрегледан. Према подацима Регулаторне агенције за комуникације, само 5% одраслих грађана БиХ не посједује мобилни телефон.
За многе људе ситуације у којима немају приступ мобилном телефону изазивају осјећај тјескобе, јер се тада осјећају „несигурно“. Међутим, ако при томе осјећају екстреман страх и панику, велика је вјероватност да су развили симптоме номофобије. Такав страх може подстакнути заборављање телефона код куће или на послу, недостатак мрежног сигнала или празна батерија телефона.
StockSnap/Pixabay
Иако номофобија још увијек није призната као клинички поремећај, третира се као анксиозни поремећај појединаца који су превише ослањају на своје мобилне телефоне.
Симптоми и знакови који упућују да је особа номофобична, а не „уобичајено“ забринута због одвајања од мобилног телефона, слични су симптомима других фобија или анксиозних поремећаја:
Психолошки симптоми:
- Анксиозност – осјећај тјескобе, немира, панике и раздражљивости;
- Стрес – осјећај забринутости и неспособност контролисања осјећаја страха, тјескобе и панике;
- Несаница;
- Губљење концентрације и пажње.
Физички симптоми:
- Промјене у дисању, тахикардија, дрхтање, знојење, узнемиреност и напади панике;
- Неуобичајени умор или исцрпљеност;
- Главобоља, вртоглавица и болови у стомаку;
- Осјећај збуњености и дезорјентације.
Особа која је развила номофобију најчешће показује сљедеће облике понашања:
- НИКАДА се не одваја од свог мобилног телефона и НИКАДА га не искључује;
- Опсесивно провјерава позиве, поруке и електронску пошту;
- Има више од једног мобилног телефона;
- Користи га на мјестима на којима је његова употреба забрањена;
- Провјерава има ли мјесто на које се упутила добру мобилну или бежичну мрежу;
- Пропушта многе приватне и професионалне догађаје како би то вријеме провела уз мобилни телефон;
- Удаљава се од породице и пријатеља;
- Интеракцију „лицем у лице“ замијенила је виртуелном интеракцијом;
- Напушта хобије;
- Губи осјећај контроле.
Шта узрокује номофобију и гдје потражити помоћ?
Тачан разлог зашто одређени људи развију симптоме номофобије није утврђен, али се често оваква врста поремећаја повезује с другим, већ присутним ансксиозним поремећајем код особе. Такође, номофобија се може уочити и код особа које имају потешкоћа у свакодневном повезивању и комуницирању с другим људима, особа ниског самопоуздања и самопоштовања те код људи који прекомјерно користе мобилни телефон.
Номофобија је присутна код свих добних група, али је генерација младих који не знају за „вријеме без мобилних телефона“ изузетно угрожена.
StockSnap/Pixabay
Уколико особа у свом понашању примјети негативне промјене у вези с начином коришћења мобилног телефона који утичу на њен свакодневни живот и мијењају њено понашање, свакако треба потражити помоћ стручњака из области менталног здравља, психолога или психијатра.
Најчешће терапије-третмани при лијечењу номофобије су:
- Десензибилазација или терапија излагањем – приступ укључује постепено одвајање од мобилног телефона, тј. постепено излагање особе страху од одвајања;
- Когнитивно-бихевиорална терапија или терапија разговором – идентификација и суочавање с основним узроком/цима номофобије, и промјена образаца размишљања и понашања;
- Клиничка хипнотерапија – у стању вођеног опуштања, особа кроз разговор с терапеутом може идентификовати своју фобију и боље је разумјети;
- Употреба лијекова – стручна особа може прописати лијекове за помоћ у лијечењу тјескобе, као симптома номофобије;
- Групе подршке – разговор с особама у групи које имају заједнички проблем;
- Брига о себи – опуштање ума и тјела.
Потпуно одрицање од мобилног телефона није рјешење у процесу лијечења од номофобије. Међутим, рад на себи и усвајање здравих дигиталних навика је незаобилазан пут ка изљечењу, а неке од основних почетних вјежби су:
- Уклоните мобилни телефон из спаваће собе;
- Одредите вријеме његовог коришћења;
- Потражите помоћ блиске особе;
- Вратите се некадашњим активностима и хобијима;
- Постепено уводите дигитални детокс и покушајте се приближити дигиталном благостању/добробити.
