За извјештавање о темама у вези с менталним здрављем, које су окружене стигмом и неразумијевањем јавности, од кључне је важности истинито, тачно и одговорно новинарство.
Свјетска здравствена организација – СЗО (World Health Organization – WHO) ментално здравље дефинише као основно људско право и „стање менталног благостања, које људима омогућава да се носе са животним стресовима, остваре своје способности, добро уче, добро раде те доприносе својој заједници“. У „Свјетском извјештају о менталном здрављу: Трансформација менталног здравља за све“ СЗО наводи да су у свим земљама проблеми менталног здравља у порасту те да једна од осам особа у свијету живи с менталним поремећајем. Пандемија вируса ковид 19 довела је до драматичног повећања обољелих од менталних болести и већ у првој години пандемије забиљежен је раст броја обољелих од депресије и тјескобе за више од 25%.
Ментално здравље је изузетно важно у свакој фази људског живота и утиче на размишљања, осјећања и дјеловања сваког појединца. Уколико се стање нарушеног менталног здравља не лијечи, може довести до инвалидности, незапослености, социјалне искључености и у најтежем случају суицида.
Међутим, митови и заблуде о менталном здрављу су глобално раширени и један од разлога искривљених стајалишта о менталним болестима је извјештавање медија о овој изузетно осјетљивој теми.
Приказ менталних поремећаја у медијима
Многи људи немају стварно животно искуство с особама нарушеног менталног здравља и у недостатку искуствених сазнања своју перцепцију о њима искључиво граде на основу медијских приказа. Међутим, медији, склони сензационализму и подилажењу индустрији забаве, проблеме менталног здравља често приказују нетачно и неистинито и увелико доприносе њиховој стигматизацији и тривијализацији. Медијско ширење негативних стереотипа и нетачних описа особа с проблемима менталног здравља изузетно погађа и дискриминише обољеле особе. Најчешћи негативни облици приказивања у медијима, а нарочито у филмовима и ТВ програмима, како болести, тако и болесних особа су:
- Стигматизација, предрасуде и генерализација – менталне болести су неизљечиве, обољели су „луди“, непредвидиви, беспомоћни, криминалци, насилни и опасни по околину, а особе с одређеном психичком болешћу показује исте симптоме и карактеризацију болести. Изгледају неуредно, запуштено и екстремно су болесни и неспособни да управљају својим животом;
- Искривљено и нетачно приказивање узрока и лијечења менталних болести, као и стручњака и здравствених услуга;
- Тривијализација – менталне болести се минимизирају, поједностављују и приказују мање „тешким“ него што то стварно јесу;
- У медијима се најчешће приказују менталне болести које ће произвести већи драматуршки учинак у јавности, (нпр. шизофренија), а рјеђе анксиозност и депресија као најчешћи поремећаји менталног здравља.
Овакви стигматизујући и стереотипни прикази поремећаја менталног здравља доприносе негативном ставу јавности према особама с психичким сметњама, а неке од њих су:
- За обољеле особе – самостигма која озбиљно нарушава самопоштовање и доводи до осјећања стида и изолације, што онемогућава цјелокупни опоравак. Неодговорно извјештавање код обољелих особа може изазвати узнемиреност и подстаћи их на штетна понашања;
- Нетачне информације јавност наводе да погрешно тумаче симптоме, дијагностиковање и лијечење менталних болести, посебно самодијагностиковање путем интернета;
- Тривијализација и минимизирање менталних болести у јавности може спријечити особе које осјећају симптоме да потраже помоћ у лијечењу.
Lisa Summer/Pexels
Како одговорно и етички извјештавати о менталном здрављу?
Утицај медија на увјерења широке јавности је огроман и немјерљив. Стога, одговорно и етичко извјештавање о менталном здрављу доприноси информисанијем и саосјећајнијем друштву које ће пружити подршку обољелим од менталних болести и подстаћи их да без стида и страха потраже помоћ. Одговорно извјештавање може побољшати комуникацију између медијских и здравствених професионалаца с обољелим особама, што може довести до позитивног исхода болести и смањења патње. При извјештавању о менталном здрављу, требало би водити рачуна о сљедећем:
- Првенствено се у потпуности едуковати о теми менталног здравља која се приказује и заснива искључиво на чињеницама и тачним подацима, а не на предрасудама и стереотипима. У супротстављању митовима и погрешним вјеровањима о менталном здрављу, развијање медијске писмености је од кључне важности.
- Пажљиво бирати ријечи и језик у приказу и избјегавати стигматизујућу и стереотипизирајућу терминологију која обезврјеђује, маргинализује и изолује обољеле особе;
- Консултовати медицинске стручњаке и релевантне ресурсе при извјештавању;
- Извјештавати на позититиван и проактиван начин којим ће се обољеле особе потаћи да потраже помоћ и дати им наду у успјешан опоравак.
У Босни и Херцеговини често се користи неприхватљива и стигматизујућа терминологија и приступ менталном здрављу. Приручник „Етичко извјештавање о менталном здрављу“ групе аутора, који је настао у оквиру „Пројекта менталног здравља у Босни и Херцеговини“, медијским и здравственим професионалцима пружа корисне смјернице у смислу етичког и одговорног извјештавања о темама менталног здравља, гледано с правног, медицинског и новинарског аспекта.
