ИКТ

Комуникациона права дјеце представљају темељна и битна права сваког дјетета, која се тичу различитих аспеката односа између дјеце и медија, од пружања дјеци одговарајућих информација, преко заштите од неодговарајућих садржаја, до омогућивања активног учешћа у комуникацији и изражавања властитих ставова. Све већом присутношћу и значајем медија и информационо-комуникационих технологија, ова права добијају све више на значају, али представљају и већи изазов онима који су позвани да осигурају дјеци уживање датих права и слобода.

Конвенција Уједињених нација о правима дјетета, као основни документ у међународном правном систему за заштиту права дјетета и правно обавезујући међународни инструмент којег је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација 20. новембра 1989. године, садржи обухватне стандарде за заштиту права дјеце и примјењује се на сву дјецу без дискриминације. Конвенција наглашава чињеницу да су дјеца рањива група у друштву, којој је потребна посебна брига и заштита, и стога обавезује све стране да кроз одговарајуће законодавне и административне мјере осигурају заштиту и бригу о дјеци, неопходну за њихову добробит. Она препознаје важну улогу масовних медија, како за слободу изражавања дјеце, тако и за могућност да се чује њихов глас, за право дјеце на информисање и, прије свега, за квалитет садржаја који ће унаприједити њихов развој и добробит. Такође, наглашава и потребу да дјеца буду адекватно заштићена од садржаја који могу нашкодити њиховој добробити.

Конвенција гарантује слободе и права дјеци, укључујући и она која се односе на медије. Члан 12. Конвенције гарантује дјетету право на изражавање свог мишљења о питањима која се тичу дјетета, док члан 13. одређује право дјетета на слободу изражавања.

Члан 16. наводи да ниједно дијете не смије бити изложено произвољном и незаконитом мијешању у приватност, породицу, дом или преписку, нити незаконитим нападима на његову част и углед, као и да дијете има право на правну заштиту од таквог мијешања. Члан 17. препознаје важну функцију медија у ширењу информација које позитивно утичу на дјецу и гарантује им приступ информацијама и материјалима из различитих националних и међународних извора, посебно оних усмјерених на промоцију њихове друштвене, духовне и моралне добробити те физичког и менталног здравља.

Дакле, Конвенција о правима дјетета гарантује дјеци право на приступ одговарајућим информацијама, заштиту од непримјерених садржаја, заштиту приватности као и учешће у комуникацији. Разматрајући права дјеце у новом дигиталном медијском и комуникационом окружењу, Британски ескперт за дјецу и медије, Sonia Livingstone, указује на чињеницу да дигитални медији постају предуслов за испуњавање других права, јер су средство за уживање права на информацију, образовање и учешће, а писменост – дигитална, медијска и друштвена – кључна је за приступ дигиталним медијима, њихово разумијевање и учешће у њима, те тиме и за остваривање права у дигитално доба.

Битну улогу у остварењу комуникационих права дјеце има породица. Дјеца требају да разумију своја права, али и да схвате да права долазе са одговорношћу, односно да су одговорна за своје поступке, те да уколико желе да их одрасли подрже и имају повјерења у њих, медије требају да користе мудро. Иако је још увијек доминантан заштитнички приступ, развој и комплексност новог медијског окружења ставља фокус и на нужност јачања капацитета родитеља и дјеце како би се медији и информационе и комуникационе технологије искористиле за што квалитетнији развој дјеце, а ризици што је могуће више смањили. У овом контексту, значајне су иницијативе усмјерене ка истицању позитивних садржаја. Ови садржаји најчешће се дефинишу као дигитални садржаји за дјецу који им омогућавају да уче, забаве се, стварају, уживају, развијају позитивно мишљење о себи и поштују свој идентитет, повећају њихово учешће у друштву и производе и дистрибуишу властите позитивне садржаје.

Улога Регулаторне агенције за комуникације у осигуравању комуникационих права дјеце

Када је ријеч о комуникационим правима дјеце, битну улогу у Босни и Херцеговини има и Регулаторна агенција за комуникације. Заштита малољетника сматра се једним од најзначајнијих задатака медијске регулације и питањем од изузетног јавног интереса. У медијској регулативи постоје два основна аспекта заштите малољетника: заштита малољетника када су предмет медијских садржаја и заштита малољетника од медијских садржаја. Када говоримо о заштити малољетника када су предмет/дио медијских садржаја, одредбе садржане у Кодексу о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија односе се на учешће малољетника у програмима, на различите аспекте заштите приватности малољетника, заштиту малољетника у медијском извјештавању о изборима и извјештавању о малољетницима у вези са кривичним дјелима и поступцима итд. Када је у питању заштита малољетника од медијских садржаја, наведеним кодексом предвиђа се двостепени систем регулације. Садржаји се, при томе, дијеле на двије категорије потенцијално штетног садржаја за малољетнике: садржај који може озбиљно да нашкоди и садржај који ће вјероватно да нашкоди њиховом физичком, менталном или моралном развоју. У кодексу је разрађен систем класификације садржаја за које је вјероватно да би могли угрозити физички, психички или морални развој малољетника, а који предвиђа три категорије 12+, 16+ и 18+ уз одговарајуће термине емитовања садржаја из категорије 16+ и 18+. У Кодексу о комерцијалним комуникацијама садржане су и одредбе које гарантују заштиту малољетника као потрошача, имајући у виду њихову посебну рањивост у том погледу.

Регулаторна агенција за комуникације такође има задатак да осигура заступљеност различитих врста програма, па тако и дјечијег програма у земљи. Када је ријеч о доступности дјечијих програма Анализа дјечијих и образовних програма, програма који су намијењени или се баве мањинама и рањивим групама становништва, те програма прилагођених особама са инвалидитетом у аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија у Босни и Херцеговини утврдила је да дјечији програм представља 7,36% од укупног трајања емитованог програма на телевизији, односно 1,17% на радију. Битно је напоменути да у Босни и Херцеговини постоје и приватни тематски канали с програмом само за дјецу, а што има знатан утицај на исказану укупну количину емитованог дјечијег програма. Када се изоставе ови канали, удио дјечијег програма у укупном емитованом програму на осталим телевизијским станицама износио би свега 3,01%. У телевизијским програмима од дјечијих садржаја процентуално најзаступљенији су анимирани садржаји са 42,11%, а програм је углавном купљени/набављени са 85,33%. Када је у питању радио, процентуално најзаступљенији су забавни дјечији садржаји са 34,71%, слиједе образовно-забавни дјечији садржаји са 28,83%, образовни дјечији садржаји са 25,57% и преостали дјечији садржаји са 10,89%. На радио-станицама највише се емитује дјечији програм из властите продукције са чак 81,14%.

Регулаторна агенција за комуникације такође подузима активности у области дигиталне безбједности малољетника, самостално као и у сарадњи с бројим партнерима. Између осталог, учествује у обиљежавању Дана сигурнијег интернета, сарађује са Конзорцијем за заштиту дјеце од насиља у дигиталном окружењу, те је организовала и кампању у циљу подизања свијести јавности о безбједности дјеце на интернету у оквиру које је емитован спот Гдје је Буцо.

Како би помогла пружаоцима медијских услуга, али и широј јавности, да додатно схвате могући утицај медијских садржаја на дјецу и малољетнике, Агенција је иницирала и израду документа који се бави утицајем телевизије на дјецу и малољетнике – стручни елаборат на тему Утицај телевизије на дјецу и малољетнике и у сарадњи с УНИЦЕФ-ом Смјернице за класификацију телевизијских садржаја. Ови документи нуде детаљан увид у начин на који малољетници доживљавају телевизијске садржаје у различитим фазама развоја, те указују на утицај који овакви садржаји могу имати на њихов развој. У току 2019. године покренута је и кампања у циљу подизања свијести о утицају телевизијских садржаја на дјецу и малољетнике, као и о потреби активнијег праћења њихових медијских навика. У оквиру кампање, емитован је телевизијски спот намијењен родитељима, старатељима и другим лицима која брину о малољетницима, те израђена брошура о заштити малољетника. Од посебне користи за родитеље, али и друге који се брину о дјеци, као што су васпитачи, учитељи, наставници, педагози, психолози и педијатри су Смјернице за кориштење медија, ИКТ и времену које дјеца проводе пред екраном које је израдила мултидисциплинарна група стручњака под водством Регулаторне агенције за комуникације и Mediacentra Sarajevo.