Фотографија, филм, телевизија, друштвене мреже, видео-игре, Нетфликс итд. различите су манифестације истог феномена типичног за 21. вијек, а то је да слика и визуелни медији имају кључну улогу у обликовању не само индивидуалних свјетова него и савремених друштава и друштвених токова. Мађарски теоретичар филма, Бела Балаш, писао је још 1924. године како ће нове визуелне технике изњедрити културу која ће бити радикално другачија од културе засноване на технологији штампе. Будући да гледање/посматрање представља вјештину која се стиче учењем, интегрисање критичке визуелне медијске писмености у формални и неформални систем образовања постало је демократски императив.
Визуелна писменост ‒ умијеће читања слика
Визуелна писменост, као саставни дио медијске и информационе писмености, учи нас да је свака слика сложени конструкт, те да сам процес гледања/посматрања није пука механичка активност, већ комплексан, културолошки условљен, когнитивни процес. Визуелни медији имају способност да преносе сложене идеје, осјећања и информације на концизан и визуелно допадљив начин у толикој мјери да је способност критичке интерпретације слика постала основна вјештина у савременој култури, редефинишући сам појам образованости.
Чему нас учи критичка визуелна писменост?
- Слике нису вјерне представе стварности већ вјештачки производи прожети политичким и другим идејама и афинитетима које треба разоткрити и интерпретирати;
- Иза сваке слике стоји креативни појединац који у дату слику усађује одређену поруку: вриједности, вјеровања и ставове, с намјером да та порука допре до своје публике и буде интерпретирана као валидна;
- Начин на који гледалац интерпретира садржај неке слике зависи од његовог културног, етичког и естетског идентитета;
- Контекст (нпр. пратећи текст слике или шири историјски или друштвени контекст и сл.) у којем се одређена слика представља, битно утиче на њену интерпретацију;
- Слике могу утицати на формирање јавног мнијења, оснаживање стереотипа, преиспитивање друштвених норми, као и на подстицање политичких и културних покрета;
- Слике играју кључну улогу у креирању нашег колективног памћења, културног идентитета и друштвених интеракција;
- Слике се похрањују у визуелним архивама и као такве представљају свједоке наше прошлости.
Како дефинишемо визуелну писменост?
Професорица Сузана Стоукс с Универзитета у Чикагу дефинише визуелну писменост као способност читања, интерпретације и разумијевања информација исказаних путем слика или графичких приказа. Стоукс подсјећа да, историјски гледано, визуелна писменост претходи вербалној писмености и чини основу мисаоних процеса на којима почива читање и писање.
С друге стране, Конзорцијум европских истраживачких инфрастуктура (European Research Infrastructure Consortium ‒ ERIC) дефинише визуелну писменост као скуп вјештина које човјека оспособљавају да разликује и интерпретира активности, предмете и симболе, природне или конструисане, из окружења, који се дају опазити чулом вида.
Према Удружењу истраживачких библиотека за колеџе (Association of College Research Libraries ‒ ACRL), визуелна писменост, у ери дигиталних технологија, укључује алате за интерпретацију и дешифровање визуелних и медијских садржаја, као и посебне алате за продукцију и ширење самостално креираних визуелних материјала. Визуелно писмена особа у стању је, стога, не само да критички преиспитује, већ и да самостално креира визуелне садржаје.
Којим знањима и вјештинама располаже визуелно писмена особа?
Према смјерницама поменутог Удружења истраживачких библиотека за колеџе, визуелно писмен ученик/ца током школовања требао/ла би бити оспособљен да:
- одређује природу и обим потребних визуелних материјала;
- успјешно проналази и приступа потребним сликама и визуелним медијима;
- тумачи и анализира значења слика и визуелних медија;
- процјењује слике и њихове изворе;
- ефикасно користи слике и визуелне медије;
- дизајнира и креира смислене слике и визуелне медије;
- одговорно користи и разумије многа етичка, правна, друштена и економска питања која се тичу креирања и употребе слика и визуелних медија.
Шта је CLIP?
Ријеч CLIP настала је од Critical Visual Media Literacy and Empowerment (Критичка визуелна медијска писменост и оснаживање) и назив је пројекта Европске уније који има за циљ промовирање укључивања критичке визуелне писмености у комплетан систем формалног и неформалног образовања, с акцентом на развијање компетенција визуелне писмености европских ученика и студената. У релизацији пројекта учествовали су UNIMED (Унија медитеранских универзитета), Хеленски отворени универзитет (Hellenic Open University), IULM универзитет у Милану и ALL DIGITAL, паневропска мрежа актера за развој дигиталних компетенција.
У оквиру пројекта израђена су два документа: „Извјештај о стању визуелне медијске писмености у Европи“ и „Смјернице и препоруке за наставу критичке визуелне медијске писмености“, као и онлајн курс критичке визуелне медијске писмености који је реализован у октобру и новембру 2023. године.
Основни циљеви образовања у домену визуелне медијске писмености дефинисани у Извјештају и Смјерницама су: промовисање непристрасне визуелне комуникације, развијање отпорности на дезинформације у визуелној комуникацији, повећање дигиталне писмености и критичке свијести европских студената, ученика, грађана и образовних институција у односу на садржаје визуелних медија, развијање свијести о важности слике у савременом друштву, развијање практичних вјештина препознавања пристрасности и стереотипа у визуелним артефактима.
