„Факт и фејк у медијима“ је информативно-едукативни материјал Фондације „Инфохаус“ који на 65 страница говори о медијској писмености као кључној компетенцији 21. вијека.
Публикација је подијељена у пет поглавља која носе индикативне наслове:
- Компас за медијску прашуму (Медијска и информациона писменост мора служити јавном добру, али и бити јавно добро), уредница публикације, новинарка Сенка Курт;
- Ко разумије, а ко се прави да разумије (Цртице о томе шта данас значи бити медијски писмен и како то постићи), проф. др Лејла Турчило, професорица на Факултету политичких наука у Сарајеву;
- Deal New Screen, проф. др Марио Хиберт, професор Филозофског факултета у Сарајеву;
- Насиље наше свагдашње (Цртице о томе шта данас значи бити медијски писмен и како то постићи), Љиљана Зуровац, новинарка и некадашња директорица Савјета за штампу и онлајн медије у БиХ;
- Медијска писменост у БиХ: „Биће боље“, Адин Шабић, ПР и активиста.
Настанак публикације условило је, с једне стране, незахвално, претпосљедње 34. мјесто које је, према истраживању Института за отворено друштво-Софија о стању медијске писмености у Европи, Босна и Херцеговина заузела 2021. године, а с друге стране све већа неопходност за медијским образовањем грађана свих узраста.
„Нема писмености без медијске писмености.“
Публикација представља концепт медијске писмености као скуп знања, вјештина и компетенција о квалитетној интеракцији с медијима, које нам помажу да разликујемо истину од лажи и медијске манипулације и тако доносимо квалитетније животне, али и политичке, друштвене одлуке. С тим у вези, аутори заговарају:
- усвајање стратегије развоја медијске писмености у БиХ;
- изучавање медијске писмености у оквиру званичних школских програма у цијелој Босни и Херцеговини, од првих разреда основне школе до универзитета, кроз један или више различитих предмета;
- образовање из подручја медијске писмености кроз курсеве неформалног типа, у склопу различитих програма цјеложивотног учења;
- сарадњу кључних актера у БиХ на пољу развоја медијске писмености, као што су надлежна министарства, регулатор, индустрија, академска заједница и невладин сектор.
„Медијска писменост као начин квалитетне партиципације у друштву.“
Публикација разрађује кључне појмове медијске писмености, али исто тако појашњава шта медијска писменост није. Аутори такође објашњавају који су исходи примјене концепта медијске писмености у образовању, односно која знања, вјештине и компетенције красе медијски писмену особу.
„Интернет као дистопијско средство успостављања инфраструктуре глобалног тоталитаризма.“
Медијски стручњаци нарочито ће уживати у трећем поглављу књиге које уводи појам „медијске екологије“ и разрађује феномен „технолошке дехуманизације дигиталног доба“ који човјеку нуди „слободу од терета бивања човјеком“, по узору на Хакслијев „Врли нови свијет“.
„Медији све више постају непрофесионалне, манипулативне машине у рукама јуришника на зараду.“
Публикација објашњава разлике између традиционалних и нових медија, указујући на огромне проблеме које је изазвала експанзија нових (дигиталних) медија и одсуство законских и/или (само)регулаторних оквира којим би се успоставили и штитили професионални и етички стандарди кад је ријеч о онлајн новинарству. На тај начин, огроман број непрофесионалних (онлајн) медија отежао је, ионако претежак положај све мањег броја медија, који се једва одржавају на површини професионалног. Један од начина на који се могу ублажити ефекти системске корупције медијског система у БиХ препознаје се управо у медијски писменим грађанима, који од медија траже квалитетне садржаје и који регулаторним и саморегулаторним тијелима указују на кршења професионалних и етичких стандарда новинарства.
Публикацију препоручујемо новинарима и медијским стручњацима, свима који су на било који начин посвећени образовању из домена медијске писмености, као и онима који самостално желе да унаприједе свој ниво медијске писмености. У том смислу, публикација обилује референцама које заинтересованог читаоца упућују на додатну литературу која се бави овом тематиком.
Публикацију је 2022. године објавила Фондација „Инфохаус“ у оквиру пројекта „Факт и фејк“ (ФиФ) који је реализован у оквиру Регионалног програма „СНАЖНИ – Медији без мржње и дезинформација“, уз подршку Европске уније, а доступна је овдје.
