Према подацима са конференције коју је организовала Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) под називом ˝ИТУ: Приступачна Европа – информационо– комуникационе технологије за све – 2021˝, око 15% свјетске популације (милијарду становника Земље) живи са неком врстом инвалидитета, од чега 80 милиона у Европи. У Босни и Херцеговини сваки десети грађанин посједује неку врсту инвалидитета, а ниво приступачности информационо-комуникационих технологија и медијских садржаја је веома низак.
Приступачност представља степен у којем су производ, уређај, сервис или окружење доступни што већем броју људи. Приступачност може да се тумачи и као ˝способност да се приступи˝ и оствари корист од неког система или јединице. Овај појам често се користи у оквиру дискурса о особама са инвалидитетом или специфичним потребама и њиховог права да приступе услугама и садржајима уз помоћ асистивних технологија или приступачних сервиса и услуга. Приступачност се остварује, између осталог, тумачењем на знаковни језик, титловањем, звучним описима, звучном синхронизацијом и сл. У складу са чланом 9. Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, државе су обавезне да особама са инвалидитетом обезбиједе доступност медијских и културних садржаја у приступачном формату, као и приступачност комуникацијама и комуникационим технологијама.
Улога Регулаторне агенције за комуникације у промовисању приступачности
Питање приступачности медијима и медијским садржајима за особе са различитим врстама инвалидитета, укључујући оштећење слуха и/или вида, саставни је дио регулаторног оквира. Правилом о пружању аудиовизуелних медијских услуга (Правило о АВМ) и Правилом о пружању медијских услуга радија (Правило о радију) одређени су програмски услови којих се сваки корисник дозволе мора да придржава. Иако посебне програмске квоте за овакве програме не постоје, Правилом о АВМ прописано је да ће корисници дозволе настојати да своје услуге учине доступим особама са оштећењем слуха и/или вида. За кориснике дозволе у јавном власништву, правила Агенције укључују виши ниво програмских обавеза, док су програмске обавезе јавних РТВ сервиса још разрађеније, с обзиром на то да је њихов примарни задатак да служе интересима јавности и задовоље комуникационе потребе свих категорија становништва, укључујући дјецу и младе, припаднике мањина, рањиве особе, особе са инвалидитетом или специфичним потребама итд. У складу са тим, јавни сервиси обавезни су да емитују вијести, културни, образовни и забавни програм на начин доступан људима оштећеног слуха, те особама са другим посебним потребама. У Дозволи Система за јавне РТВ сервисе Босне и Херцеговине (БХРТ, РТРС и РТВ ФБиХ) стоји да су „јавни РТВ сервиси дужни да, на седмичном основу, редовно емитују информативни, културни, образовни, забавни, играни и документарни програм на начин приступачан особама са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, посебно особама са оштећењем слуха или вида, укључујући дјецу.“ У Дозволи је наведено и то да се „приступачност остварује, између осталог, тумачењем на знаковни језик, титловањем и аудио-дескрипцијом“ као и то да најмање једна информативна емисија дневно у ударном термину (од 17:00 до 23:00) мора да буде на знаковном језику.
Агенција је 2019. године направила анализу дјечјих и образовних програма, програма који се баве или су намијењени рањивим групама становништва и мањинама, те програма прилагођених особама с инвалидитетом/оштећењем слуха и/или вида који се емитују у аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија у Босни и Херцеговини. Анализа је, између осталог, показала да су програми намијењени или се баве мањинама и рањивим групама становништва, те програми прилагођени особама са инвалидитетом изузетно мало заступљени. Посебно је лоша ситуација по питању квантитета и квалитета програма прилагођеног особама с инвалидитетом, чија је заступљеност у укупном трајању емитованог телевизијског програма у анализираном периоду износила свега 0,3%, односно 0,008% кад је ријеч о укупном трајању емитованог радијског програма у анализираном периоду.
У току је стварање претпоставки за остваривање обавезе према којој ће удио програма јавних РТВ сервиса прилагођеног особама са инвалидитетом и потешкоћама у развоју у наредних пет година порасти на минималних 25% укупног емитованог програма.
Глобална иницијатива за извјештавање о приступачности – ГАРИ
Телефони и таблети континуирано раде на унапређивању поставки за приступачност Глобална иницијатива за извјештавање о приступачности (Global Accessibility Reporting Initiative – GARI) нуди базу података која помаже потрошачима да сазнају који уређаји посједују карактеристике које могу да помогну у задовољавању њихових специфичних потреба.
Иницијатива и цивилна акција (ИЦВА)
Мисија босанскохерцеговачке невладине организације “Иницијатива и цивилна акција” (ИЦВА) јесте координација рада владиних тијела и невладиних организација с циљем усвајања политика, закона и пракси који се односе на маргинализоване групе у бх. друштву. Један од актуелних пројеката на којима ИЦВА ради у партнерству са удружењем „Ја бих у ЕУ“, а који финансира Европска унија, има за циљ подизање нивоа приступачности медијских садржаја и сервиса особама са инвалидитетом. Пројекат је заснован на претходно проведеном истраживању потреба и капацитета особа са инвалидитетом и медија, истраживању законског оквира и праксе, и иницираном дијалогу са носиоцима дужности у овој области. ИЦВА такође проводи пројекат који има за циљ развијање обавезујућих корака свих носилаца дужности у постизању приступачности медијских садржаја и сервиса особама са инвалидитетом кроз дијалог релевантних учесника (удружења особа са инвалидитетом, министарстава, Регулаторне агенције за комуникације БиХ, медијских кућа) који пројекат финансира Амбасада Краљевине Холандије.
Публикације доступне на страници ИЦВА које се баве овим важним темама су: ˝Прилагођени медијски садржај као законска и морална обавеза˝, ˝Заштита особа са инвалидитетом у кризним ситуацијама˝,˝Смјернице и препоруке за поступање према особама са инвалидитетом при управљању несрећама, кризама и тренутно актуелном пандемијом Ковид-19˝, ˝ Приступачност медијских садржаја за особе са инвалидитетом˝ и друге.
