Скорија истраживања потврђују да код младих постоји интересовање за друштвено-политичка питања и догађаје у свијету. Извјештаји Ројтерс института за студије новинарства показују да су друштвене мреже постале главни извор информисања младих, да инфлуенсери преузимају улогу главних извора информација нарочито код млађе публике и да све више младих користи AI четботове за информисање. Другим ријечима, млади ријетко бирају традиционалне медије као изворе информација. Знања и вјештине медијске писмености кључне су како би млади могли препознати поуздане и провјерене информације. На том путу, изузетно је важна помоћ, подршка и примјер родитеља.
Уредничка контрола: предност или недостатак?
Прије дигиталне ере, већина информација долазила је путем традиционалних медија (телевизије, радија и штампаних медија). Друштвене мреже отвориле су јавни дискурс свима заинтересованима и грађане “претвориле” у новинаре без уредничке контроле. Одсуство уредничке контроле имплицира одређене предности, али и бројне недостатке. Наиме, у недостатку “чувара капије” истина може лакше да се пробије у јавни простор. Традиционални медији често су подложни политичким, економским, идеолошким и другим утицајима који могу негативно утицати на избор вијести, начин њиховог обликовања и презентовања. На овим просторима, посљедњих деценија, више пута смо свједочили томе да традиционални медији, укључујући и оне јавне, не извјештавају о догађајима од круцијалног друштвено-политичког значаја. Међутим, исто тако, без уредничке контроле, различити облици лажних вијести лакше и у већем броју долазе до публике, наводећи јавно мњење на доношење ставова и одлука које нису у јавном интересу.
Другим ријечима, избор традиционалних медија као извора информација нипошто није гарант да ћемо бити објективно и правично информисани, као што ни избор друштвених мрежа и других, нових канала информисања, не значи нужно да ћемо залутати у ћорсокацима медијских манипулација и лажи.
Као и правда, истина је достижна, али спора, и до ње се не долази без труда.
Било да се информишемо путем традиционалних или нових медија, вијести морамо провјеравати из више извора, нарочито у ситуацијама када дату вијест желимо да прослиједимо другима.
Шта су то нови извори информација?
Међу новим изворима информација посебно се издвајају двије групе: креатори информативног садржаја и инфлуенсери. У професионалном погледу, они парирају традиционалним медијима и представљају кредибилне изворе информација уколико поштују основне новинарске постулате креирања вијести:
- Праћење смјерница и професионалних стандарда (транспарентност, избалансираност, уредничка одговорност), посебно у сврху провјере тачности информација.
- Исправљање грешака и јасно раздвајање чињеница од мишљења.
Поједини инфо-креатори садржаја настоје поштовати принципе тачности, интегритета и транспарентности, иако иза себе немају редакцију. Још увијек не постоји званични систем саморегулације нити заједнички етички кодекс који би усмјеравао њихову праксу.
Инфлуенсери се углавном фокусирају на свој лични бренд, животни стил или забаву. Могу преносити вијести, али то углавном чине без дубинске провјере и без обавезе према јавном интересу.
Овакво медијско окружење обавезује младе да усвајају и примјењују знања и вјештине медијске и информационе писмености уколико желе доћи до поузданих и вјеродостојних информација. Када је ријеч о корисницима као што су дјеца и малољетници, студије спроведене широм свијета показују да је њихова отпорност на дезинформације и нетачне информације и даље ниска, те да онлајн простор може имати негативне ефекте на њихово психолошко и ментално здравље, као и на физичку безбједност.
Родитељи могу помоћи дјеци у избору поузданих вијести
- Објасните им шта је новинарство
Дјеца конзумирају вијести иако ријетко знају како вијест настаје. Објасните им основне појмове:
- новинарство = провјерене информације;
- новинари испитују више извора, провјеравају чињенице и објављују исправке у случају грешке;
- њихова мисија је да информишу, а не да праве сензацију или продају нечије производе или услуге.
Вјежба за разговор: Упоредите новинарски чланак и објаву инфлуенсера. Питајте дијете: „Кога они цитирају? Гдје су докази? Да ли желе да те информишу, забаве или да ти продају неки производ или идеју?”
- Пратите поуздане медије код куће
Подстакните дјецу да створе навику праћења провјерених извора: информативних новина/часописа, поузданих онлајн медија, ТВ вијести.
Ово им може помоћи да усвоје идеју да информације могу долазити из поузданих и одабраних извора, а не само од алгоритама или инфлуенсера.
Након прочитаног текста или заједнички одгледаног прилога у ТВ вијестима, поставите дјетету једноставно питање: „Шта ти мислиш о овоме?” Тако информисање постаје заједничка активност, а не досадна обавеза.
- Покажите интересовање за њихове изворе информација
Умјесто директне критике платформи или инфлуенсера које ваше дијете прати, поставите отворена питања без осуђивања:
- Које особе пратиш да би се информисао/ла?
- Шта ти се допада у њиховом садржају?
- Како знаш да је оно што говоре истина?
Ова питања позивају на дискусију о кредибилитету изнијетих чињеница и предрасудама аутора без осуђивања навика дјеце у вези са информисањем. Ово вам такође помаже да разумијете функционисање њихових дигиталних простора, мјеста на којима могу боравити сами и суочавати се са сложеним и осјетљивим темама.
Ако ваше дијете користи алате вјештачке интелигенције (нпр. ChatGPT) или друштвене мреже за претраживање информација, научите га да добијене податке увијек упореди са званичним медијским изворима.
- Будите примјер као родитељ
Социолог Вилијам Е. Б. Ди Боа (William E. B. Du Bois) изрекао је чувену реченицу: „Дјеца више уче из вашег примјера, него из онога што им говорите.”
Ово се посебно односи на медијску и информациону писменост. Родитељи морају и сами усвојити здраве навике у погледу информисања како би могли помоћи својој дјеци да развију критичко мишљење и бирају поуздане изворе информација.
(извор: Приручник за одрастање у дигиталном свијету: Породица у свијету екрана)
