МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

МЕДИЈСКА И ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

медијске навике
Tag:

медијске навике

Коришћење екрана

Дневник медијских навика за наставнике/це

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Драги наставници/е,

„Дневник медијских навика“ који је пред вама израдила је Регулаторна агенција за комуникације поводом кампање „Дани медијске и информационе писмености 2024“ која се одржава од 26. октобра до 5. новембра широм Босне и Херцеговине, уз мото „Дигитално снажни“.

С тим у вези, дали бисмо вам неколико препорука:

Подстакните ваше ученике да током једне седмице воде свој лични „Дневник медијских навика“ и самостално ураде анализу унесених података. Прочитајте им уводни пратећи текст намијењен дјеци и младима и додатно им појасните зашто је битно освијестити своје медијске навике и њихов утицај на нас и наше емоције, ставове и вриједности.

Предложите ученицима који желе учествовати у овој активности да по могућности већ наредног дана крену с вођењем дневника и појасните им како да то учине.

Скрените им пажњу на то да приликом анализе унесених података и извођења закључака поставе себи сљедећа питања:

  1. Да ли је вријеме које проводим пред екраном у балансу с осталим активностима, укључујући и физичке активности?
  2. Да ли ме коришћење медија и ИК уређаја спречава да уредно једем и спавам?
  3. Да ли вријеме које проводим пред екранима лоше утиче на резултате које постижем у школи и на ваннаставним активностима?
  4. Да ли имам неке друге активности и хобије у којима уживам, осим активности пред екраном?
  5. Да ли успостављам и одржавам социјалне контакте уживо?

Уколико су одговори на ова питања потврдни, ученик/ца нема разлога да буде забринут/а око времена које проводи уз дигиталне технологије. У супротном, уколико су одговори на већину постављених питања негативни, ученику/ци се савјетује да, уз помоћ родитеља, наставника или друге одрасле особе од повјерења, покуша промијенити постојеће и развити здравије медијске навике.

Уколико ваши ученици покажу интересовање за вођење „Дневника медијских навика“, организујте разговор о закључцима: шта су примијетили/открили, какве промјене су одлучили унијети у своје медијске навике и сл.

Како бисте се што боље припремили за разговор с ученицима на тему добрих и лоших медијских навика, дигиталног благостања и сл., препоручујемо вам текстове које можете пронаћи на интернетској страници www.medijskapismenost.ba.

„Дневник медијских навика“ можете преузети овдје.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Кутак за дјецу и младе

Дневник медијских навика за ученике/це

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Драга дјецо и млади,

На улазу у старогрчко светилиште у Делфима, прије више од 2000 година, стајао је натпис „Упознај самог себе“. Још у древним временима, људи су знали да што боље познајемо сами себе, то ћемо више бити у могућности да управљамо својом судбином и остваримо своју срећу на начин на који ми то желимо. „Које су моје добре, а које лоше стране? Које особине требам његовати, а које мијењати“, питања су која би било добро да си постављамо како бисмо с временом израсли у најбоље верзије самих себе.

Имајући у виду чињеницу да смо данас окружени медијима и информацијско-комуникацијским уређајима и да их свакодневно користимо у већој или мањој мјери, познавање властитих медијских навика умногоме доприноси „упознавању самог себе“. Због тога смо креирали „Дневник медијских навика“, који је првенствено намијењен дјеци школског узраста, али и свима који желе боље упознати своје медијске навике и начин на који медији обликују њихову свакодневницу.

Како се води „Дневник медијских навика“?

Дневник можете водити потпуно самостално или уз помоћ неке одрасле особе којој вјерујете. Довољно је да се Дневник води током једне типичне седмице. Свакога дана у оквиру те седмице уписиваћете одговоре на сљедећа питања у за то предвиђена поља: У које доба дана користим одређени медиј/ИК уређај и у којем трајању? Који уређај сам користио/ла и у које сврхе? Коју апликацију/друштвену мрежу/платформу за размјену видео-садржаја сам користио/ла? Зашто то радим, односно које потребе тиме задовољавам? Да ли сам за то вријеме сам/а или је неко поред мене? Гдје се тада налазим и како се осјећам?

Кад прође седам дана и унесете податке, слиједи анализа резултата и извођење закључака. Након тога, имаћете комплетан увид у своје медијске навике: колико времена заиста проводите испред екрана, у које доба дана највише користите медије и ИК уређаје, које друштвене мреже/апликације/платформе за размјену видео-садржаја највише користите, зашто то заправо радите и како се осјећате за то вријеме. Тек након што сте добро упознали своје медијске навике, бићете у стању да их, евентуално, промијените или побољшате. По потреби, направите нову верзију „Дневника медијских навика“ у коју можете унијети како бисте жељели да он заправо изгледа и настојте се придржавати тог распореда. Уколико сте закључили да проводите превише времена испред екрана, размислите о томе како можете боље организовати своју свакодневницу и којим активностима заправо желите попунити слободно вријеме.

„Дневник медијских навика“ направљен је само за вас. Нико не мора имати увид у податке које уносите у њега, осим ако ви то не желите. Направљен је како би вам помогао да постанете господар својих медијских навика, то јест господар, а не слуга, свог мобилног телефона, рачунара или видео-игрица, што знамо да није лако.

„Дневник медијских навика“ израдила је Регулаторна агенција за комуникације поводом кампање „Дани медијске и информационе писмености 2024“, која се одржава од 26. октобра до 5. новембра широм Босне и Херцеговине, уз мото „Дигитално снажни“.

„Дневник медијских навика“ можете преузети овдје.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Платформе за дијељење видео-записа

Јутјуб алати за заштиту здравља дјеце и младих

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Више од 100 милиона младих широм свијета сваког мјесеца користи Јутјуб, најпопуларнију платформу за размјену видео-садржаја. У Босни и Херцеговини готово сва дјеца старија од 11 година користе Јутјуб веб страницу или апликацију,  97% узраста 11‒14 и 99% узраста 15‒18, као и 90% дјеце узраста 7‒10 година, према подацима из истраживања Медијске навике дјеце и ставови родитеља.

Настојећи да Јутјуб учине мјестом на којем ће дјеца и млади моћи квалитетно да проводе своје вријеме, а да при томе њихова приватност, безбједност, али и ментално и физичко здравље не буду угрожени, Јутјуб је недавно увео нове алате који се тичу заштите здравља дјеце и младих.

Испитујући могуће утицаје онлајн садржаја на добробит младих, тим стручњака окупљених у Јутјубов Савјетодавни одбор за младе и породицу дошао је до сазнања да су тинејџери склонији од одраслих стварању лоше слике о себи уколико су често изложени онлајн садржајима који промовишу идеалне стандарде.

Полазећи од тог сазнања, Јутјуб је идентификовао категорије садржаја које су безопасне уколико се гледају једанпут, али могу нанијети штету појединим тинејџерима уколико су тим садржајима изложени више пута. У наведене категорије садржаја спадају садржаји који:

  • упоређују физичке карактеристике, афирмишући неке типове физичке грађе више од других,
  • идеализују одређену тјелесну тежину или степен физичке кондиције,
  • садржаји који приказују друштвену агресију у облику неконтактних борби и застрашивања.

С тим у вези, Јутјуб је увео заштитне мјере како би спријечио алгоритме да непрекидно препоручују младима и дјеци гледање наведених категорија садржаја. Ове заштитне мјере тренутно се примјењују само у САД, а догодине је у плану њихово проширивање и на друге земље.

Надаље, Јутјуб је редизајнирао постојеће функције „Подсјетник на паузу“ и „Подсјетник за одлазак на спавање“, како би биле видљивије и како би се чешће појављивале. Ова функција однедавно је доступна свим Јутјуб корисницима, али само на Андроид и Ајфон мобилним уређајима. Погледајте како да је укључите/искључите у својим поставкама.

Сазнајте који још Јутјуб алати могу допринијети заштити здравља дјеце и младих:

Профил времена гледања пружа боље разумијевање времена које проводимо на Јутјубу. Овај профил укључује просјечно вријеме које смо провели гледајући Јутјуб видео-записе данас, јуче и у посљедњих седам дана, као и читав сет алатки намијењен корисницима који желе контролисати своје навике гледања. Више информација потражите овдје.

Планирани преглед обавјештења омогућава нам да сва дневна обавјештења која примамо из Јутјуб апликације спојимо у једно заједничко обавјештење. Потребно је само да дефинишемо вријеме кад желимо да примамо преглед обавјештења и од тог тренутка добијаћемо једно обавјештење дневно. Уз ову функцију настављамо и даље примати сва обавјештења, укључујући и она уживо, обавјештења о отпремању и коментарима. Једино што можда нећемо моћи да видимо јесте пренос уживо док се он не заврши. Ова функција може се искључити/укључити у поставкама уз сљедеће кораке.

Искључивање звука и вибрација обавјештења обезбјеђује нам нечујно примање обавјештења из Јутјуб апликације на наш телефон током одређеног временског периода сваког дана. Подразумијевано подешавање је такво да се сви звукови и вибрације искључују између 22 и 8 часова, али у поставкама можемо омогућити/искључити ову функцију као и прилагодити вријеме почетка и завршетка.

Извор: James Beser, Continued Support For Teen Wellbeing and Mental Health on Youtube

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Истраживања, анализе и стратегије

Виртуелни свијет дјеце и младих: изазови на путу одрастања

by Amela Lalić
written by Amela Lalić

Ауторке: Ивана Сиврић и Маја Панџа Топић

(Образовање одраслих/Adult Education, ИССН 1512-8784, број 1 – 2 2020)

Сажетак:

Медији васпитају нашу дјецу и чине важан дио њихове свакодневице. Немогуће је замислити живот без присутности медија. Они су главни извор информација, садржаја, тема о васпитању, образовању, култури, политици, забави. Медији представљају социјализацијски агенс чији је утицај на друштво, дјецу и младе значајан. Слиједом наведеног, требала би постојати већа друштвена интенција за едукацијом о медијима, медијском васпитању и образовању. Улога медијског васпитања у нашим школама још је увијек недовољно искоришћена, често маргинализована, али понекад и несхваћена, како од стране учитеља, наставника, тако и од дјеце и младих. Свакодневно расте број медијских, интернетских корисника, профила на друштвеним мрежама, о чему свједоче бројна истраживања, али нема довољно васпитања за медије и васпитања за критичко мишљење.

Стога је циљ овог рада истражити медијске навике дјеце и младих у локалној заједници, с посебним освртом на вријеме које проводе на интернету, понајвише на друштвеним мрежама те да ли то вријеме утиче на њихове свакодневне интеракције с околином, пријатељима, породицом, а на крају и на њихов успјех у школи. Такође, колико користе друштвене мреже, у ком добу отварају профиле те колико су слободни у пружању информација о себи и другима путем медија. Према ономе што су резултати показали, дјеца у јако раној фази отварају профиле на друштвеним мрежама и када за то нису спремна нити едукована. Дјеца су веома отворена за виртуални свијет комуникације с особама које не познају у стварном животу, па чак и за сусрете с непознатим особама, а да притом нису свјесна могуће манипулације, лажних профила, насиља и сличног. Постоји јасно исказана свјесност код већине испитаника о потреби за медијским васпитањем, без обзира на разлику у количини времена које испитаници проводе на друштвеним мрежама и јасно исказан став о неопходности увођења медијског васпитања као дијела обавезног образовања у школама.

Рад је доступан на сљедећем линку: https://ccu.bkc.ba/wp-content/uploads/2021/05/Ivana-Sivric_Maja-Pandza-Topic.pdf

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Истраживања, анализе и стратегије

Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља у Босни и Херцеговини

by Amela Lalić
written by Amela Lalić

Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља спроведено је у сарадњи Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а, како би се по први пут у Босни и Херцеговини добили деатљни подаци о томе како дјеца и млади користе медије и који су ставови родитеља о томе.

Истраживање је спровела професионална агенција за испитивање јавног мњења, истраживање тржишта и консалтинг Custom Concept (CC) у јуну и јулу 2020. године, на основу различитих међународних искустава прилагођених тренутном времену и бх. контексту, на статистички репрезентативном узорку од око 4.000 дјеце и родитеља. С обзиром на то да се медијске навике дјеце увелико разликују у зависности од њиховог узраств и степена развоја, подаци прикупљени истраживањем су приказани по сљедећим групама: дјеца узраста 0-3, 4-6, 7-10, 11-14, 15-18 година старости те родитељи/старатељи дјеце.

Истраживање је обухватило сљедеће тематске цјелине:

  • приступ медијима – начин на који дјеца и млади приступају медијима, укључујући и онлајн платформе;
  • садржаји које дјеца гледају/прате/слушају/креирају;
  • количина времена проведеног уз различите медије;
  • правила за коришћење медија и надзор родитеља;
  • знање и учење о медијима.

Резултати истраживања омогућују свим заинтересованим актерима, као што су креатори медијских политика, медијска и информационо-комуникациона индустрија, невладине организације, образовне и здравствене институције, међународна заједница и др., да у складу с њима дефинишу своје кључне програмске задатке, стратегије и активности које ће довести до побољшања у начину на који дјеца и млади у БиХ користе медије и ИКТ, што ће повећати њихову безбједност и општу добробит. Такође, истраживање даје информације потребне за даљи развој медијског регулаторног оквира, а посебно активности РАК-а и УНИЦЕФ-а, као и бољим комуникационим активностима и јачању медијске и информационе писмености дјеце и родитеља у БиХ.

Финални извјештај о резултатима истраживања „Медијске навике дјеце и ставови родитеља“ објављен је у октобру 2020. године, а у наставку вам доносимо пет инфографика које на сликовит начин сумирају најважније резултате истраживања.

Преузмите Медијске навике дјеце и ставови родитеља   (Б/Х/С)

Преузмите Children’s media habits and parental Attitudes (ЕНГ)

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Slajder na početnoj straniКоришћење екрана

Како медији утичу на развој говора у раном дјетињству?

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Према подацима из истраживања Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а дјеца узраста 0-6 у Босни и Херцеговини у великој мјери изложена су свакодневном кориштењу екрана попут телевизора и мобитела на којима гледају разноврсне садржаје на различитим језицима, што утиче и на развој говора и рјечник који дјеца усвајају. Премда је проблем развоја говора код дјеце у порасту, при чему се и екранизам неријетко спомиње као један од могућих узрока, мало се прича о овој теми на основу расположивих научних података.

Недавно објављена студија под називом Мета-анализа утицаја екранизованих медија на учење и формирање рјечника у раном дјетињству управо покушава да одговори на ово питање: како медији утичу на формирање рјечника матерњег језика код дјеце од 0 до 6 година.

Прије свега, студија појашњава зашто је уопште важно водити рачуна о развоју рјечника код дјеце, истичући како бројна истраживања показују да степен развијености рјечника предодређује квалитет резултата које ће дијете постизати током живота: како ће усвојити вјештине читања и писања, хоће ли бити спремно за полазак у школу и какав ће успјех остваривати током школовања.

Ова мета-анализа преиспитала је 266 резултата добијених из 63 истраживања проведена од 1988. до 2022. године, која су укључила укупно 11 413 здраве дјеце узраста од 0 до 6 година. У узорку су подједнако заступљена дјеца оба пола, у условима праћења екранизованих медија без посредовања родитеља/старатеља. Под појмом „екранизовани медији“ или „екрани“ у контексту ове анализе мисли се искључиво на четири типа медијских садржаја које дјеца овог узраста најчешће користе, а то су: телевизијски или видео-садржаји, електронске књиге, видео-игре/апликације и видео-чет, без обзира на технологију путем које су ови садржаји били доступни дјеци. Поред анализе ефеката праћења екранизованих медија у природном окружењу, ово истраживање укључило је и дјечије излагање медијима у експерименталним условима.

Циљ истраживања био је стицање додатних увида у услове под којима екрани могу подстакнути, то јест омести развој рјечника матерњег језика код дјеце од 0 до 6 година. Истраживање је дошло до сљедећих закључака:

Позитиван однос између времена које дјеца проводе пред екранима и развоја рјечника установљен је готово искључиво у експерименталним условима и то превасходно у случајевима када су дјеца била изложена садржајима креираним од стране истраживача који су испитавали како дјеца усвајају специфичне ријечи, а мање у случајевима када су дјеца пратила садржаје креиране од стране професионалних медијских радника.

С друге стране, констатовано је да медијски садржаји које дјеца прате у природним условима имају благо негативан, односно неутралан утицај на развој њиховог рјечника. Изузетак представљају образовни медијски садржаји за које је утврђено да благо позитивно утичу на развој рјечника код дјеце датог узраста и то у условима када су дјеца пратила медијске садржаје без присуства родитеља/старатеља. Другим ријечима, извјесно је да би позитиван утицај образовних медијских садржаја на развој рјечника код дјеце био још већи уколико би дјеца проводила вријеме испред екрана у присуству родитеља/старатеља, будући да су бројна истраживања потврдила изузетно позитиван утицај посредовања/помагања одраслих дјеци у интерпретирању медијских садржаја и учењу нових ријечи путем екрана.

До сличног резултата дошла је и студија коју су 2020. године провели Медиген (Madigan) и сарадници. Ова студија, која је анализирала резултате 42 истраживања објављена до 2019. године, имала је за циљ да у неекспеерименталним условима испита како вријеме пред екранима утиче на формирање језичких компетенција дјеце до 12 година. Резултати ове мета-анализе констатовали су благ негативан однос између језичких вјештина и времена које дјеца проводе пред екранима, без обзира да ли је ријеч о гледању телевизије или коришћењу других ИК уређаја као што су рачунари, мобилни телефони, конзоле за видео-игре. Међутим, језичке вјештине биле су у блажој позитивној корелацији са праћењем образовних садржаја, као и временом које је дијете провело гледајући неки видео-садржај у друштву родитеља или старатеља.

До којих је још закључака дошла студија посвећена испитивању утицаја медијских навика дјеце од 0 до 6 година на учење нових ријечи и развој њиховог рјечника?

  • Неколико фактора указало је на то да су опортунитетни трошкови (трошкови пропуштене прилике) кориштења екрана израженији код дјеце до 3 године. Премда уреднички садржај креиран за дјецу у циљу подстицања раног неформалног учења може обезбиједити богат лингвистички подстрек и разноврсна вербална окружења, слаби су изгледи да ће друга врста медијских садржаја, креирана превасходно у сврху забаве дјеце, уродити плодом који би надмашио опортунитетни трошак. Овај закључак добија још више на значају узмемо ли у обзир да дјеца узраста 0-3 године у Босни и Херцеговини највише гледају цртане филмове (87%), као и чињеницу да образовног програма намијењеног најмлађима на ТВ станицама у БХ мањка. Наведено у потпуности одговара препорукама француског медијског регулатора (Arcom) који од 2008. године континуирано проводи кампању у којој се родитељима скреће пажња да не излажу дјецу екранима прије навршене три године.
  • Интерактивни медијски садржаји остварују снажнији утицај на развој рјечника код дјеце од садржаја који нису интерактивни.
  • Оспорена је претпоставка о опортунитетним трошковима према којој вријеме пред екраном негативно утиче на развој рјечника тако што оставља мање времена за језички богате активности и друштвену интеракцију. Другим ријечима, није примијећено да ТВ/видео садржаји који немају образовни карактер негативно утичу на развој рјечника.
  • Поткрепљени су све бројнији докази који говоре у прилог тези да степен и природу медијског утицаја на учење дјеце одређује не толико количина времена које дјеца проводе пред екранима колико врста садржаја које дјеца конзумирају путем екрана.
  • У контексту мета-анализе студија рађених у есперименталним условима утврђено је да електронске књиге остварују јачи позитиван утицај на учење нових ријечи него ТВ/видео-садржаји и видео-игре/апликације. Овај закључак одговара резултатима мета-анализе из 2015. године (Takacs et al.) која је потврдила позитиван утицај електронских књига на вербално изражавање и вјештине интрерпретације прича код дјеце предшколског и школског узраста, који превазилази чак и позитивни утицај штампаних књига, што се објашњава њиховом интерактивношћу и едукативним дизајном који стимулише рано описмењавање.
  • Утврђено је да екранизовани медији чак више утичу на формирање експресивног рјечника него на формирање рецептивног рјечника. Овај резултат значајан је тим прије што су ранија истраживања показала да је процес усвајања експресивног рјечника тежи од усвајања рецептивног рјечника. Једно истраживање из 1997. године показало је како интерактивне технике попут позивања дјетета да одговори на постављено питање стимулишу развој експресивног рјечника.

Студија је објављена 2023. године у америчком научном часопису Развој дјетета (Child development) који уређује Друштво за истраживање дјечијег развоја (Society for Research in Child Development).

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Коришћење екрана

Дигитална писменост: савремено родитељство између буре информација и дигиталног минимализма

by Amela Lalić
written by Amela Lalić

Аутори:

проф. др Драгана Трнинић, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци

проф. др Ивана Зечевић, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци

 

„Дигитална писменост: савремено родитељство између буре информација и дигиталног минимализма“ назив је предавања које су поводом Седмице медијске и информацијске писмености одржале проф. др Драгана Трнинић и проф. др Ивана Зечевић у Oсновној школи „Милош Црњански“ у Бањој Луци, 9. новембра 2022. године.

Дигитално окружење и кориштење интернета постали су свакодневица како дјеце, тако и родитеља. Дјеца одрастају у дигиталном свијету и ту се осјећају природно. Са друге стране, на родитељима је велика одговорност да заштите дјецу на интернету и омогуће им безбједно кориштење дигиталних технологија, а да притом ни они сами нису довољно едуковани. Циљ едукације је да се родитељи упознају са интернетском регулативом и механизмима заштите дјеце на интернету, као и различитим предностима кориштења интернета.

Такође, с обзиром на изазове родитељства у дигиталном добу, едукација ће понудити одговоре о томе на који начин и у које вријеме дјеца треба да користе дигиталне технологије, као и на који начин родитељи могу ефикасно да постављају границе својој дјеци и уређују правила понашања када су дигиталне технологије у питању, уз сљедеће препоруке родитељима/старатељима:

Проводите вријеме са дјететом уз медије

  • Било да гледате телевизију, филм, играте игрице, претражујете Интернет или прегледате садржај на Јутјуб-у, покажите му све могућности медија и како они могу бити забавни и едукативни. Медији нису ни добри ни лоши већ онакви каквим их ми учинимо.
  • Покажите интересовање за оно што је дјетету занимљиво и разговарајте о садржају који сте погледали – шта је добро, а шта није, и зашто (Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак, 2019). Разговарајте такође о томе да није све што виде на екрану истинито. Објасните им то на конкретном примјеру (можете заједно погледати документарац „Инфлуенсери“/“Фејк Фејмос“ редитеља Ника Билтона на ХБО ГО-у).
  • Када одлучите да је вријеме да дијете почне самостално истраживати и користити дигиталне уређаје, наставите разговарати с дјететом и учествујте у томе. Објасните дјетету да садржај у медијима не доживљавају сви једнако. Нешто што је неким људима смијешно, друге може растужити или повриједити. Све зависи од нашег личног искуства и зато дјеца не би требало да коментаришу или дијеле садржај за који нису сигурна какве реакције и осјећања може изазвати код других.

Донесите правила за кориштење медија и технологије у свом дому и придржавајте их се

  • Одаберите простор за кориштење медија (који можете надзирати).
  • Ограничите вријеме уз медије.
  • Договорите се са дјететом која је горња граница времена које дијете смије провести пред екраном (Краљевски колеџ за педијатрију и здравље дјетета, 2019).
  • Не допустите да дијете гледа њему непримјерене садржаје, нарочито оне са насиљем и сексуалним садржајима.
  • Дјеца млађа од двије године не би требало да проводе вријеме пред екраном и користе било коју врсту медија.
  • Дјеца од двије до пет година смију проводити највише сат времена дневно уз екран, уз контролу и надзор родитеља.
  • Дјеци од пет до 17 година треба ограничити рекреативно вријеме пред екраном на највише два сата дневно.
  • Друштвене мреже не би требало да користе прије 13. године (Аустралиан Говернмент, Департмент оф Хелт, 2017, 2019).
  • Водите рачуна о старосним ознакама садржаја.
  • Уколико је истакнуто да садржај није примјерен за особе млађе од 12/15/18 година, онда сигурно и није и дијете га не би смјело гледати.
  • Подстичите дијете да гледа образовне, документарне и квалитетне игране, анимиране и забавне програме и разговарајте са њима о ономе што су погледали (Препоруке за заштиту дјеце и сигурно кориштење електроничких медија, 2016).
  • Одаберите услуге, филмове, апликације које дјеца смију користити.
  • Одредите вријеме када се уређаји не користе (на примјер: за столом, током оброка, непосредно прије поласка у школу, два сата прије спавања).

 Научите више о услугама, садржају, технологији и добним ограничењима:

Многи дигитални уређаји одраслима нуде могућност прилагођавања услуга потребама њихове дјеце. Учећи о технологији и услугама, моћи ћете одабрати тип садржаја, искустава и опција прикладан за ваше дијете.

  • Испробајте те опције прије него што им дијете приступи те их користите заједно с дјететом (Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак, 2019).
  • Користите лозинке за услуге и садржаје којима не желите да дијете самостално приступа (потрошња новца, преузимање нових игара и услуга те дијељење садржаја).
  • Научите дијете да личне лозинке не открива другима.
  • Сазнајте шифре и корисничке информације за уређаје и профиле друштвених медија своје дјеце или тинејџера да би се побринули за онлајн сигурност и пратили онлајн профиле и активности ако би дошло до потенцијалних проблема (Понти, 2019, 405).
  • Провјерите јесу ли старосна ограничења наведена у продавници апликација или у одредбама и условима кориштења.
  • У игрицама и услугама које се преузимају бесплатно корисници их „плаћају” гледањем реклама и видеа који их подстичу на куповину нових игара или давање личних података.
  • Провјерите у поставкама на уређају да ли можете ограничити куповину у апликацијама.

Од најранијег узраста учите дјецу добрим навикама кориштења екрана – властитим примјером:

  • Једном када је објављен на мрежи, сав садржај (укључујући фотографије и видеозаписе) могу преузети и подијелити друге особе. Дијете не би требало да дијели информације о себи, фотографије, видеозаписе са особама које не познаје, на друштвеним мрежама, анонимним или јавним форумима. Бројне су опције дијељења фотографија само с неколицином људи које ви одаберете, на друштвеним мрежама и преко фотоалбума на уређајима.
  • Објасните да су фотографије које дијелите само у затвореним групама намијењене једино онима које сте претходно одабрали и да се не смију дијелити са другима. Већина друштвених мрежа има старосно ограничење за млађе од 13 година и често нису прилагођене и примјерене за млађу дјецу. Научите дијете да увијек мора питати прије објављивања фотографија или видеозаписа других особа, било да је ријеч о дјеци или одраслима (Ченгић и сар., 2021).
  • Водите рачуна како се ви понашате на интернету и на друштвеним мрежама, које податке, фотографије и видеозаписе објављујете и дијелите са другима, гдје и када користите дигиталне уређаје (Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак, 2019). Упознајте дјецу са правима на приватност и сигурност на интернету (погледајте заједно документарац „Друштвена дилема“/“The Social Dilema“ редитеља Џефа Орловског, доступан на Нетфликсу).

Литература:

Агенција за електроничке медије. 2016. Препоруке за заштиту дјеце и сигурно кориштење електроничких медија. Загреб.

https://www.medijskapismenost.hr/wp-content/uploads/2016/09/medijska-pismenost-preporuke-dokument.pdf

Australian Government, Department of Health. 2017. Australian 24-Hour Movement Guidelines for the Early Years (Birth to 5 Years). https://www1.health.gov.au/internet/main/publishing.nsf/Content/FCE78513DAC85E08CA257BF0001BAF95/$File/Birthto5years_24hrGuidelines_Brochure.pdf  (01.03.2021).

Australian Government, Department of Health. 2019. Australian 24-Hour Movement Guidelines for Children and Young People (5-17 years). https://www1.health.gov.au/internet/main/publishing.nsf/Content/AC46EFBE3130BC97CA2583D00023E7B0/$File/Australian%2024Hour%20Movement%20Guidelines%20for%20Children%20and%20Young%20People%205-17%20years.pdf.  (01.03.2021).

Ченгић., Л., Докић Мрша, С., Граховац, Н., Зечевић, И., Трнинић, Д., Сиврић, И., Крајина, С., Ромчевић Шукало, Ј., Рсиојевић, С., Џаферовић, А. (2021). Смјернице о кориштењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред екраном. Сарајево: Регулаторне агенције за комуникације и ,,Медиацентра“ Сарајево.

European Association for Viewers’ Interests. 2013. Пут у свијет медијске писмености. https://www.youtube.com/watch?v=dOTen2DhP0k  (03.03.2021.)

European Association for Viewers’ Interests. 2015. Пут у свијет медијске писмености 2: Освијештеност https://www.youtube.com/watch?v=cQ_z_Wdyggs&t=48s (03.03.2021.)

Краљевски колеџ за педијатрију и здравље дјетета (УК Колеџ)/ The Royal College of Paediatrics and Child Health. 2019. The health impacts of screen time: a guide for clinicians and parents. London.  https://www.rcpch.ac.uk/sites/default/files/2018-12/rcpch_screen_time_guide_-_final.pdf (01.03.2021).

Ponti, Michelle. 2019. Digital Health Task Force. In Paediatr Child Health. 24 (6): 402–408. https://www.cps.ca/en/documents/position/digital-media (28.02.2021).

Велепосланство Краљевине Норвешке у Загребу. 2019. Дјеца и вријеме пред екраном – добар почетак. Загреб. https://www.medijskapismenost.hr/wp-content/uploads/2019/04/Djeca-i-vrijeme-pred-ekranom-dobar-poc%CC%8Cetak.pdf

 

Предавање је одржано у организацији Медиацентра Сарајево и Transitions Online из Прага, у сарадњи са Регулаторном агенцијом за комуникације.

 

 

 

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Slajder na početnoj straniИстраживања, анализе и стратегије

Ставови, потребе и навике младих у БиХ по питању медијских садржаја

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Онлaјн медији и друштвене мреже најзначајнији су извори информација за младе у БиХ. За разлику од онлајн медија, традиционални бх. медији нуде мало специјализованих садржаја за младе. Ипак, више од половине испитаника није задовољно садржајем онлајн медија у БиХ (66%) као ни садржајем домаћих радијских и телевизијских програма (66%). Истраживање је такође показало да су популарни информативни бх. портали омиљени онлајн медији међу испитаницима. Испитаници у фокус групама и упитнику показали су одређени ниво знања о медијима као и спремност да наставе учити о медијима.

Поред прикупљања података о медијским навикама, ставовима и потребама младих по питању медијских садржаја, истраживање „Млади за боље медије: ставови, навике и потребе младих за медијским садржајима у БиХ“ испитивало је шта млади у БиХ знају о новинарским стандардима и медијским слободама, као и начине на које медији задовољавају потребе младих за специјализованим садржајима.

Подаци су прикупљени методама упитника, на који је одговор дао 321 испитаник из БиХ узраста од 18 до 30 година, фокус група, упитника за медије, полуструктурисаних интервјуа са представницима медија и омладинских организација, те методом консултовања секундарних истраживања и релевантних закона и прописа.

Резултати истраживања показали су да онлајн медији (65%) и друштвене мреже (28%) представљају најзначајније изворе информација за младе у БиХ. Неупоредиво мањи број испитаника наводи породицу и пријатеље (2%), телевизију (1,25%), штампу и радио (по 0,62%) као доминантне изворе информација.

Теме/садржаји који највише привлаче младе су догађаји из земље и свијета (око 50%), филмови и музика (42%), школовање, прилике за стажирање и запослење (око 40%), информације из области шоу-бизниса, моде, животног стила и фитнеса (око 31%), догађаји и информације из локалне средине (око 30%), политика (око 29%) и спорт (25,5%).

Већина испитаника навела је да су им омиљени онлајн медији неки од популарних информативних бх. портала. Охрабрује чињеница да су млади за своје омиљене онлајн медије ријетко наводили онлајн портале без импресума.

Кад је ријеч о друштвеним мрежама, млади у БиХ највише времена проводе на Инстаграму (56%), затим на Фејсбуку (22%) и Јутјубу (око 11%), док су Тикток с 5% и Твитер с 2% мање популарни.

Млади на друштвеним мрежама најчешће прате објаве, фотографије и статусе пријатеља, а најмање коментаришу објаве медија. Више од половине испитаника (60%) понекад објављује садржаје, фотографије и статусе, око 32% њих често то чини, а само око 7% испитаника такав садржај никад не објављује. Највише објављују личне фотографије с путовања, с пријатељима, умјетничке фотографије, статусе који зависе од тренутне ситуације и расположења, те дијеле интересантан садржај који је актуелан и већ доступан на друштвеним мрежама: музику, прилике за стажирање и запослење, вијести, едукативни садржај и чланке, те шаљиви садржај и мимове. Нешто више од половине испитаника (53%) каже да понекад указује на некоректан садржај на друштвеним мрежама, а само 15% испитаника то чини често. Велики број испитаника нема омиљену групу или налог на друштвеној мрежи, што потенцијално упућује на процесе скролинга, али и праћење садржаја пријатеља.

Интересовање младих за аудио-визуелне и радијске садржаје заостаје за интересовањем које показују према онлајн медијима. Док је списак омиљених Јутјуб и подкаст канала дуг и разноврстан, дотле само ријетки наводе специфичне телевизијске емисије као омиљене. Уз то, испитаници су навели да воле да прате и различите канале инфлуенсера. Ријеч је углавном о забавном, лежернијем и личном садржају, често у форми влога, видео-блога инфлуенсера или интервјуа с познатим личностима. Овакви канали често су из сусједних земаља и са енглеског говорног подручја, што упућује на то да подкаст и Јутјуб сцена у БиХ и даље није довољно развијена.

Свега око 37% испитаника наводи омиљене новинаре/новинарке, водитеље/водитељице, док само 34% испитаника наводи омиљене инфлуенсере, што може упућивати на недостатак узора у традиционалним и новим медијима, али и на неселективно праћење медијског садржаја.

Кад је ријеч о омиљеним форматима, резултати упитника показали су да млади највише воле мултимедијални садржај, превасходно краће текстове с фотографијама и илустрацијама (око 70%), кратка видеа (67%), те слике с кратким описима (око 50%).

За разлику од онлајн медија, традиционални бх. медији нуде мало специјализованих садржаја за младе. Ипак, више од половине испитаника није задовољно садржајем онлајн медија у БиХ (66%) као ни садржајем домаћих радијских и телевизијских програма (66%). Теме, садржаји и формати за које млади кажу да би вољели да су заступљенији како у онлајн медијима, тако на телевизији и радију у БиХ су приче о успјесима младих људи, позитивне приче, разговори са младима и представљање њихових ставова и мишљења, те објективни и критички осврт на политичку ситуацију у земљи.

Премда су медији добар алат како за образовање и информисање младих, тако за подстицање на учешће у јавном животу и доношењу одлука, омладинске политике у БиХ још увијек нису препознале наведене медијске потенцијале. Истраживање је показало да медији и медијско образовање нису дио омладинских политика у БиХ.

Испитаници у фокус групама и упитнику показали су одређени ниво знања о медијима, али и веома негативне ставове о медијима, медијском садржају и бх. публици. Млади у фокус групама изразили су заинтересованост за обуке из медијске и информационе писмености.

Полазећи од резултата истраживања, аутори публикације израдили су и одговарајући сет препорука за медије и наставнике.

Аутори публикације су Анида Сокол и Сенад Алибеговић. Публикација је објављена у оквиру пројекта “Млади за боље медије” који финансира Европска унија, а заједнички имплементирају Mediacentar Sarajevo и Ја бих ЕУ.

Комплетну публикацију можете пронаћи овдје.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Slajder na početnoj straniИстраживања, анализе и стратегије

Истраживање о медијским навикама одраслих у БиХ

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Истраживање о медијским навикама и ставовима одраслих у Босни и Херцеговини проведено је на иницијативу Савјета Европе и Регулаторне агенције за комуникације да би се стекао детаљан увид у медијске навике и ставове одраслих, као основа за развој иницијатива медијског описмјењавања и развој регулаторног оквира. Истраживање је проведено на статистички репрезентативном узорку и прво је овакве врсте у БиХ. У складу са добрим праксама оваквих истраживања у другим европским земљама, даје детаљан увид у то како се одрасле особе у БиХ носе са тренутно сложеним и брзо мијењајућим медијским екосистемом. Резултати су интерпретирани у ширем социодемографском контексту, а посебно су издвојени резултати за младе особе (18-24), жене, старије особе (65+), те особе у дигиталном јазу.

Истраживање даје детаљан увид у то којим медијима и информационо-комуникационим услугама одрасли грађани БиХ имају приступ, колико времена у току дана проводе уз њих, које медијске садржаје гледају/слушају/прате/креирају, у којој мјери се осјећају способним да критички анализирају медије и ИК технологије, како процјењују своје знање о медијима и ИК технологијама, те да ли осјећају потребу да на том пољу стичу нова знања и вјештине.

Резултати овог истраживања указаће ​различитим заинтересованим странама, као што су креатори медијских политика, медијска индустрија и невладине организације, на то којим групама у бх. друштву је потребна боља дигитална укљученост, које промјене у регулаторном оквиру могу да буду корисне, које тематске области треба обухватити иницијативама медијског описмењавања и едукацијом различитих циљних група, те којим комуникационим каналима и изворима знања о медијима и ИК технологијама грађани БиХ дају предност.

Истраживање је проведено у оквиру пројекта Савјета Европе „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију у БиХ“, у сарадњи са Custom Concept, професионалном агенцијом за испитивање јавног мнијења, истраживање тржишта и консалтинг. Финални извјештај о резултатима овог истраживања објављен је у октобру 2021. године.

Финални извјештај о резултатима истраживања „Медијске навике одраслих у БиХ“ доступан је на БХС и енглеском језику.

У наставку вам доносимо осам инфографика које на сликовит начин сумирају најважније резултате истраживања.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Slajder na početnoj straniМрежа за МИП

„Медијске навике одраслих у БиХ“- представљање резултата истраживања 27. октобра 2021.

by Sanja Dokić-Mrša
written by Sanja Dokić-Mrša

Онлајн презентација резултата истраживања „Медијске навике одраслих у БиХ“ одржаће се у сриједу, 27. октобра 2021. године са почетком у 10:00 часова у оквиру кампање “Дани медијске и информационе писмености” коју од 24. до 31. октобра 2021. године организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи са организацијама и институцијама активним у области медијске и информацијске писмености у БиХ.

Истраживање о медијским навикама и ставовима одраслих у Босни и Херцеговини проведено је на инцијативу Савјета Европе и Агенције, како би се стекао детаљан увид у медијске навике и ставове одраслих, као основе за развој иницијатива медијског описмењавања и развој регулаторног оквира. Истраживање је проведено на статистички репрезентативном узорку и прво је овакве врсте у БиХ.

Уводну ријеч одржаће Амела Одобашић, помоћник директора за емитовање у Регулаторној агенцији за комуникације и Вања Ибрахимбеговић-Тихак, водитељ медијских пројеката при Савјету Европе. Након тога, Сњежана Хасанагић из агенције Custom Concept представиће резултате истраживања. Дискусију која ће услиједити модерираће Леа Ченгић, шеф Одсјека за садржај и медијску писменост у Регулаторној агенцији за комуникације.

Презентација истраживања се одржава уз подршку Савјета Европе и пројекта Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. године. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург.

За учешће на догађају можете се регистровати путем сљедећег линка: https://us06web.zoom.us/meeting/register/tZwsceCoqz8uGdP_Bnkf7UaC3pK1AcQ0bKFM

Више информација доступно је путем имејла medijskapismenost@rak.ba.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Newer Posts
Older Posts

Контактирајте нас

Регулаторна агенција за комуникације

map Мехмеда Спахе 1, 71000 Сарајево,
Босна и Херцеговина
phone
Тел: +387 33 250 600
mail
medijskapismenost@rak.ba info@rak.ba
web www.rak.ba

Пратите нас на друштвеним мрежама

instagram tiktok youtube Facebook

@2022 - Сва права задржана

Регулаторна агенција за комуникације

Accessibility by WAH