медијске навике

У тексту који слиједи сазнаћете којим медијским уређајима располажу босанскохерцеговачка домаћинства у којима живе дјеца узраста 0 до 3 године, које од тих уређаја дјеца овог узраста користе и у којој мјери, да ли бораве онлајн и путем којих уређаја остварују приступ интернету, и какве садржаје (највише) гледају. Наведени подаци прикупљени су у оквиру истраживања под називом „Медијске навике дјеце и ставови родитеља“ које су 2020. године реализовали Регулаторна агенција за комуникације (РАК) и УНИЦЕФ у БиХ у сарадњи са агенцијом Custom Concept.

Медијски екосистем домаћинстава у којима живе најмлађи грађани БиХ, дјеца од 0 до 3 године, у највећем постотку укључује паметни телефон (92%), те Смарт ТВ и десктоп или лаптоп рачунар (76%). Мање од половине домаћинстава посједује стандардни ТВ уређај и радио, таблет посједује 38% домаћинстава, мобилни телефон (обични) и ДВД уређај посједује свако четврто домаћинство, конзолу за игрице свако пето домаћинство, док паметним звучницима располаже мали постотак домаћинстава.

Кад је ријеч о томе које од тих уређаја дјеца користе, истраживање је показало да  велика већина дјеце узраста 0 до 3 године (88%) користи Смарт ТВ или стандардни ТВ уређај (подаци говоре и то да Смарт ТВ чешће посједују домаћинства са млађом дјецом него домаћинства са старијом дјецом). Након телевизора, дјеца овог узраста најчешће проводе вријеме уз паметни телефон. Готово свако друго дијете (41%) користи паметни телефон који припада неком другом члану домаћинства. Занимљиво је истакнути да властити паметни телефон посједује „свега“ 6% дјеце ове старосне категорије, док 3% посједује сопствени таблет. Остале медијске уређаје (компјутер, таблет, радио итд.) дјеца овог узраста користе у знатно мањој мјери.

Према виђењу родитеља, свако друго дијете узраста 0 до 3 године нема приступ интернету. Говорећи о онима који користе интернет, 64% њих то чини путем паметног телефона, 21% путем Смарт ТВ-а и 9% путем таблета.

Подаци добивени од родитеља показују да дјеца узраста 0-3 г. највише гледају цртане филмове (87%). Свако друго дијете (48%) гледа дјечји програм, док свако четврто дијете гледа игране филмове и серије за дјецу (27%). Пажњу 17% дјеце овог узраста привлаче музички садржаји и видеа, док јутјубере гледа 13% малишана. Као омиљени садржаји најмлађих издвојили су се у првом реду цртани филмови (69%), а потом музика (15%).

Родитељи дјеце узраста 0-3 године наводе да седам од десет дјеце – 68% свакодневно гледа ТВ програм, четвртина – 26% свакодневно користи мобилни/паметни телефон, док 14% дјеце овог узраста свакодневно иде на интернет. Мали проценат (око 6%) свакодневно игра игрице и слуша радио, док свега 5% дјеце овог узраста свакодневно чита књиге, сликовнице или стрипове. У складу са оваквим медијским навикама дјеце, не изненађује што највише времена просјечно у типичном школском дану малишани од 0-3 г. проведу гледајући ТВ програм (сат и 21 минуту). Слиједи коришћење мобилног/паметног телефона (34 минуте) и боравак онлајн (20 минута), док вријеме које малишани свакодневно проведу читајући књиге/сликовнице износи свега 13 минута. Вријеме које дјеца овог узраста проводе уз ТВ програм, мобилни/паметни телефон и интернет викендом благо се продужава, док се вријеме проведено викендом уз књиге/сликовнице благо скраћује. Све у свему, просјечно вријеме које дјеца узраста 0-3 г. проведу пред различитим екранима на типичан школски/радни дан износи сат и 43 минуте, викендом до два сата.

Дјеца узраста 0-3 г. ТВ програм најчешће гледају у периоду од 8 до 12 сати (45%), затим у ранијем јутарњем периоду од 6 до сати (22%), док 28% малишана најчешће гледа ТВ програм у интервалу између 12 и 20 сати.

Када се ради о гледању ТВ програма, више од половине родитеља дјеце узраста 0-3 г. поставља правила о садржајима које дјеца смију да гледају колико времена смију да проведу гледајући ТВ програм и у којем временском периоду. Сваки трећи родитељ доноси правила и о поштовању класификационих ознака 12+, 16+, 18+ те о томе с ким дијете смије да гледа одређени садржај. Различити аспекти гледања ТВ-а од стране малишана (садржај ТВ програма, количина времена проведеног у гледању телевизије, количина ТВ реклама које дијете види, као и њихов садржај) у принципу мало забрињавају родитеље.

Заступљеност правила о коришћењу интернета најрјеђа је у овој узрасној категорији. Наиме, уколико дјеца узраста 0-3 г. приступају интернету, родитељи који постављају правила воде рачуна о врстама веб-страница или апликација које могу да користе, у којем периоду дана, и колико дуго могу да буду на интернету. Више од 72% родитеља изјаснило се да сједи поред дјетета и гледа или помаже дјетету док је на интернету, односно да буде у близини дјетета и редовно провјерава шта дијете ради док борави онлајн.

Информације и савјете о томе како помоћи свом дјетету да буде безбједно приликом коришћења медија сваки трећи родитељ дјеце узраста 0-3 г. тражио је/добио од чланова породице или пријатеља, који су се тако издвојили као доминантан извор информација и савјета о томе како помоћи свом дјетету да буде безбједно приликом коришћења медија. Петина њих консултовали су веб-странице или апликације са информацијама о томе како остати безбједан на интернету, а још је мањи удио родитеља (14%) који су ове информације нашли на ТВ-у, радију, у новинама или часописима. Ипак, велика већина родитеља (84%) сматра да има довољно знања да донесе одлуке о коришћењу медија од стране њиховог дјетета/дјеце.

Узевши у обзир да коришћење више различитих медијских уређаја представља свакодневну праксу дјеце узраста 0-3 године, која окупира немали дио њиховог времена, намеће се неопходност да родитељи/старатељи и предшколске установе, уз подршку свих других актера у држави, који су на било који начин посвећени медијском образовању, већ у овом узрасту малишанима почну да преносе одговарајућа знања и вјештине из домена медијске писмености.