Босна и Херцеговина задржала је 37. мјесто у најновијем издању Индекса медијске писмености (МЛИ), који од 2017. године објављује Open Society Institute – Софиjа. Индекс мјери отпорност 41 европске земље на дезинформације, лажне вијести и друге феномене „постистине“, а у обзир узима образовање, слободу медија, повјерење у друштву и е-партиципацију.
На врху листе за 2026. годину налазе се Данска, Финска, Ирска и Холандија. Све четири земље дијеле прво мјесто са по 71 бодом, што потврђује високу отпорност сјеверне и западне Европе на дезинформације.
Босна и Херцеговина освојила је 24 бода и најбоље је пласирана земља у петом, уједно и најрањивијем кластеру. Иза ње су Грузија са 20 бодова, Сјеверна Македонија и Албанија са по 19, док је Косово посљедње са 16 бодова.
У региону најбоље стоји Словенија, која је са 54 бода на 21. мјесту и налази се у другом кластеру. Слиједе Хрватска са 47 бодова на 24. мјесту, Црна Гора са 44 бода на 26. позицији те Србија, која је са 35 бодова на 32. мјесту и припада четвртом кластеру.
У групи земаља из петог кластера није било промјена у односу на издање из 2023. године, што показује да се најрањивије државе и даље тешко помјерају с дна листе.
Како се мјери медијска писменост
Индекс се заснива на четири показатеља, али они немају исту тежину. Највише утичу образовање и слобода медија, док су повјерење и е-партиципација мање заступљени у укупном збиру.
Слобода медија носи 40 посто укупне оцјене и заснива се на процјенама организација „Freedom House“ и Репортери без граница.
Образовање учествује са 45 посто, при чему се посебно анализирају резултати PISA тестирања и стопа уписа у високо образовање.
Повјерење чини 10 посто укупне оцјене и односи се на међуљудско повјерење у друштву.
Е-партиципација учествује са пет посто и мјери кориштење дигиталних алата за политичко учешће грађана.
Највећу тежину имају управо образовање и слобода медија. Полази се од претпоставке да образованији грађани лакше препознају манипулације, док слободни медији смањују простор за ширење лажних вијести и урушавање јавне дебате.
Када је ријеч о трећем индикатору, висок ниво повјерења начелно је обиљежје успјешних друштава и показатељ развијености цивилног друштва.
Земље с најбољим резултатима повезују квалитетно образовање, слободни медији и висок ниво међусобног повјерења. На дну листе, с друге стране, најчешће се преплићу слабији образовни исходи, ограничене медијске слободе и низак ниво друштвеног повјерења.
Извјештај доноси и проширени индекс за 47 земаља. У тој групи Канада и Аустралија улазе међу најбоље рангиране, док су Сједињене Америчке Државе сврстане у други кластер.
Зашто је то важно
Аутори извјештаја упозоравају да је овогодишњи индекс објављен у тренутку када информациони простор додатно мијењају генеративна вјештачка интелигенција, појачани информациони сукоби и изражена политичка поларизација.
Као одговор на растуће ризике, извјештај препоручује комбинацију образовања, регулативе и јачања свијести грађана о начинима на које функционишу дезинформације.
Медијска писменост од најраније доби истиче се као један од кључних одговора, уз поруку да образовање треба имати предност, али и да га мора пратити одговарајући регулаторни оквир.
Посебно се наглашава и потреба за већом психолошком освијештеношћу, односно бољим разумијевањем механизама попут пристрасности потврђивања, емоционалних окидача, филтер-мјехурића и ехо-комора, који грађане чине подложнијим манипулацији.
