МИП

Регулаторна агенција за комуникације (Агенција), у својству координатора активности Мреже актера у области медијске и информационе писмености у Босни и Херцеговини (Мрежа), организовала је 9. фебруара 2026. године осми по реду састанак Мреже. Састанак је одржан у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и суоснивачима Мреже, Фондацијом „Медиацентар“ Сарајево и Факултетом политичких наука Универзитета у Сарајеву (УНСА).

На састанку су представљена два изузетно важна документа: „Ко обликује искуства младих? Ставови младих о инфлуенсерима и њиховом садржају“, те правна анализа „Дјеца у дигиталном окружењу – импликације креирања и публиковања кориснички генерисаног садржаја на права дјетета“. Представљени су и пројекти чланица Мреже, о којима је дискутовало око 60 стручњака из области медијске и информационе писмености (МИП).

Агенција је исказала захвалност УНИЦЕФ-у као важном стратешком партнеру, визионарски и досљедно усмјереном ка побољшању квалитета живота дјеце и омладине у БиХ. Посебно је истакнуто учешће УНИЦЕФ-а у изради два документа која су представљена на састанку, који ће помоћи Агенцији у одређивању стратешких корака и стратешког приступа у превазилажењу одређених изазова. Агенција је нагласила важност заједничког, координисаног и одговорног дјеловања свих стручњака, организација и институција у оквиру Мреже.

УНИЦЕФ, као стратешки партнер владиног и невладиног сектора у области МИП-а, изразио је задовољство што су се на једном мјесту окупили партнери из различитих сфера дјеловања који дијеле заједнички интерес и дијалог у области МИП-а, а ангажман младих виде као обавезу. Констатовано је да млади данас живе у сложеном дигиталном окружењу у којем су као корисници друштвених мрежа потенцијално изложени различитим ризицима, при чему се о њиховој улози у стварању садржаја ријетко разговара. Посебно су као важне истакнуте невладине организације, а једна од њих је и Мрежа савјета/вијећа ученика у БиХ, која као партнер УНИЦЕФ-а промовише права дјеце у средњој школи. Гледајући из перспективе дјечијих права, наглашена је важност дијалога са младим људима, који ће отворити путеве за истинско учествовање у доношењу одлука за сва питања која се тичу њихових садашњих и будућих живота.

Из Фондације „Медиацентар“ Сарајево истакли су да је бх. Мрежа, основана прије осам година, најбројнија и најразноврснија у односу на сличне мреже у регији. Од самог почетка дјеловања, Мрежа је поставила темеље сарадње актера широког спектра дјеловања у овој области. Подсјетили су да је Медиацентар Сарајево посвећен промоцији МИП, што подразумијева активно праћење укључености државе, образовног система, међународних организација и сличних организација у свијету у препознавању кључних изазова и актуелних тема у области МИП-а. Као неке од најважних тема Медиацентар истиче: препознавање важности професионалног новинарства и његове улоге у демократским друштвима, разумијевање дезинформација, улогу умјетне интелигенције, дигиталну сигурност и етику, те одговорно понашање онлајн портала и поларизацију у дигиталном простору. Као приоритети Мреже препознати су развој и имплементација стратешког оквира за интеграцију МИП-а у образовни систем, унапређење заједничког рада на истраживањима потребним за доношење одлука о стратешким правцима кретања и разумијевања кључних потреба образовања у области МИП-а, те заједничка сарадња и размјена ресурса у овој области. Медиацентар је такођер истакао важност истраживања презентованих на састанку.

Кад је ријеч о дјеловању Факултета политичких наука УНСА на пољу МИП-а, фокус је стављен на едукацију младих. Подсјећају да на факултету већ низ година постоји предмет Медијска и информацијска писменост и да свака година доноси нова сазнања и изазове у овој области. Истакнута је важност истраживања презентованих  на састанку, констатујући да је ангажман младих у оваквим истраживањима изузетно значајан и да им је увијек потребна адекватна подршка. Развој и имплементација стратешког оквира за интеграцију МИП-а у образовни систем наводи се као суштински важнo у развоју ове области. Недовољна имплементација постојећег стратешког оквира у Кантону Сарајево, те неусвајање нових стратегија, проблеми су на којима се треба континуирано радити.

„Ко обликује искуства младих? Ставови младих о инфлуенсерима и њиховом садржају“ назив је истраживања које је представљено на 8. састанку Мреже за МИП. Налазе истраживања, које је на иницијативу Агенције провео УНИЦЕФ у сарадњи са Мрежом савјета/вијећа ученика, представио је Ирвин Кеновић. Кроз анкетни упитник, скоро 2400 младих из цијеле БиХ, у доби од 15 до 18 година, исказало је своја размишљања, ставове и искуства у вези са инфлуенсерима. Наглашено је да истраживање не представља  размишљање цијеле популације младих људи о овој теми, али да даје важне податке о њиховим медијским и дигиталним навикама и ставовима.

Истраживање је показало да су инфлуенсери изузетно заступљени у дигиталном животу младих у БиХ, првенствено кроз садржаје које млади гледају, темама о којима разговарају, те као посљедица алгоритамских препорука. Инстаграм (93,2%) и ТикТок (83,6%) платформе су које млади најчешће користе. Готово сви анкетирани ученици прате инфлуенсере, уз чије садржаје око 27% њих проводи 2-4 часа дневно. Најпраћенији садржаји су животни стил, смијешни садржаји, љепота и гејминг, а као главне ризике у праћењу садржаја инфлуенсера, млади наводе говор мржње, омаловажавање и нереалне стандарде љепоте. Половина младих прати инфлуенсере из БиХ, док је друга половина окренута претежно иностраним инфлуенсерима. Готово половина испитаника наводи да мишљење инфлуенсера за њих има одређени значај, али занимљив је податак да је само четвртина испитаника навела да су промијенили мишљење или понашање праћењем њиховог садржаја. Већина младих зна коме пријавити штетни садржај, инфлуенсере и платформе сматрају најодговорнијим за њихово пласирање, те сматрају да држава треба регулисати рад инфлуенсера. Као рјешења, млади истичу јачање медијске писмености, едукацију и строжије контроле.

Правну анализу „Дјеца у дигиталном окружењу – импликације креирања и публиковања кориснички генерисаног садржаја на права дјетета“, коју је израдио УНИЦЕФ на иницијативу Агенције, представио је аутор Елвир Мусић. Истакао је да анализа полази од претпоставке да дигитални простор више није маргиналан у животима дјеце, констатујући да данашње генерације не познају живот без дигиталног окружења. Посебно мјесто у дигиталном простору заузима user-generated content (USG) тј. садржаји у којима се дјеца појављују као активни актери садржаја, а често и као субјекти садржаја које креирају родитељи. У таквима садржајима, дјеца привлаче публику, доприносе видљивости и повећању прихода од таквих садржаја, при чему њихова правна позиција остаје нејасна. У том контексту, постоји читав низ питања без адекватног одговора, а која се тичу права дјетета, као што је право на игру, породични живот, раст и развој итд. Једнако важно је и питање менталног здравља дјеце у онлајн свијету, који директно утиче на остваривање права дјетета на развој, заштиту и добробит у дигиталном окружењу.

Кључни налази указују да БиХ посједује значајан, али фрагментисан правни оквир за заштиту права дјетета у дигиталном простору. Иако постоје прописи у областима заштите личних података, породичног права, рада, медија и комерцијалних комуникација, они су развијани са претпоставком да дјеца не могу бити активни креатори и носиоци економске вриједности у дигиталним екосистемима. Анализа упозорава да дјечије учешће у монетизованом и јавно дистрибуисаном онлајн садржају често остаје у „правној сивој зони“ између породичне аутономије, слободе изражавања и потенцијалне економске експлоатације. Посебно је наглашено да родитељска сагласност у дигиталном окружењу не може бити неограничена, те да је потребна јаснија регулација која ће у средиште ставити најбољи интерес дјетета. Студија наглашава важност даљњег дијалога, јачања институционалне координације и развоја циљаних рјешења, која ће осигурати ефикасну заштиту права дјетета у дигиталном окружењу.

На састанку су представљени пројекти и активности чланица Мреже – Фондације „Медиацентар“ Сарајево, Центра за промоцију цивилног друштва, Свеучилишта у Мостару, Наука говори – УГ „Наука и свијет“, Педагошког факултета УНСА и Удружења „Нова генерација“ из Бања Луке.

Регулаторна агенција за комуникације и партнери из Мреже за медијску и информациону писменост успјешно су провели пету по реду кампању „Дани медијске и информационе писмености“ која је под слоганом „Дигитално снажни“ одржана од 23. до 31. октобра 2025. године.

Циљ кампање је заједничка промоција медијске и информационе писмености, подстицање друштвене расправе о овој теми, нарочито у домену образовања, те промоција конкретних ресурса израђених у овој области, као што су истраживања, анализе, смјернице, материјали за доносиоце политика, наставнике, дјецу, родитеље и све грађане.

Кампања је и ове године истакла важност дигиталног оснаживања и медијског описмењавања босанскохерцеговачког друштва и промовисала пројекте различитих актера у овој области.

Програм кампање погледајте  овдје.

Током трајања кампање, глас о важности медијског описмењавања могао се чути на територији цијеле Босне и Херцеговине путем медија који су се активно укључили у кампању израдом властитих материјала и емитовањем едукативних аудио-визуелних спотова намијењених младима, који говоре о сигурном кориштењу дигиталних технологија, а које су креирали Регулаторна агенција за комуникације и Центар за сигурни интернет.

„Дани медијске и информационе писмености“ обиљежени су у Сарајеву, Мостару, Тузли и Зеници кроз разноврсне догађаје као што су предавања, изложбе, панели, квиз, такмичење основаца и радионице. Теме које су се нашле у фокусу овогодишње кампање су примјена вјештачке интелигенције, препознавање и сузбијање дезинформација, улога библиотека у 21. вијеку, развијање здравих медијских навика дјеце и младих, медијска и информациона писменост у образовању и др.

Бројне школе у Босни и Херцеговини активно су се укључиле у кампању и дио наставног процеса посветиле овим темама, користећи се, између осталог, едукативним материјалима које је за потребе школа израдила Регулаторна агенција за комуникације, а који се баве онлајн сигурношћу и креирањем здравих медијских навика.

Централни  догађај овогодишње кампање била је међународна научно-стручна конференција „Педагошки компас у медијском лавиринту: прилике и изазови“ одржана од 23. до 25. октобра 2025. године. Конференцију је организирао  Одсјек за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву у партнерству са Регулаторном агенцијом за комуникације, Фондацијом за развој медија и цивилног друштва „Mediacentar Sarajevo“ и Унеском.

Конференција је окупила домаће и међународне стручњаке из области педагогије, психологије, образовања, комуникологије и медија с циљем размјене знања и искустава о улози медијске и информационе писмености у савременом образовању. Током тродневног програма одржани су панели, паралелне сесије, постер презентације, те радионице и сајам добрих пракси. Посебан акценат конференције стављен је на истраживање и јачање медијске и информационе писмености као кључне компетенције 21. вијека, уз разматрање педагошких приступа који подстичу критичко мишљење, одговорно кориштење информација и сигурност у дигиталном окружењу.

Остале теме бавиле су се улогом вјештачке интелигенције, модерних технологија и апликација у образовању, значајем родитељских правила у усвајању медијских навика и понашања дјеце и сл.

Детаљан програм конференције погледајте овдје.

Захваљујући чињеници да све већи број институција и организација препознаје актуелност и значај тема повезаних са кориштењем дигиталних технологија, овогодишња кампања окупила је бројне представнике владиних, невладиних и међународних организација, међу којима су: Одсјек за педагију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву, Фондација за развој медија и цивилног друштва „Mediacentar Sarajevo“, Унеско, Филозофски факултет Свеучилишта у Мостару, ЈУ ОШ „Брчанска Малта” из Тузле, Асоцијација за медијску едукацију, демократизацију и друштвена истраживања “MEDIANA” из Тузле, Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ, Државна организација за подршку eTwinning-у у БиХ, Prime Communications, УГ „Наука и свијет“, Удружење „Наша дјеца Зеница“, те бројни босанскохерцеговачки медији.

Регулаторна агенција за комуникације је путем својих комуникацијских канала, Фејсбук страница: Regulatorna agencija za komunikacije и Medijska i informacijska pismenost u Bosni i Hercegovini и Инстаграм профила: Webobran пропратила и промовисала активности и догађаје свих актера укључених у кампању.

 „Педагошки компас у медијском лавиринту: прилике и изазови“ назив је међународне научно-стручне конференције која ће се одржати од 23. до 25. октобра 2025. године. Конференцију организује Одсјек за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву у партнерству са Регулаторном агенцијом за комуникације (Агенција), Фондацијом за развој медија и цивилног друштва „Mediacentar Sarajevo“ и Унеском.

Конференција се одржава у оквиру кампање „Дани медијске и информационе писмености“, коју организује Агенција у сарадњи и уз учешће организација и институција окупљених у Мрежу за медијску и информациону писменост. Овогодишњи слоган кампање је „Дигитално снажни“, а циљ је промоција одговорне, критичке и сврсисходне употребе медија и дигиталних технологија у образовању и свакодневном животу.

Конференција ће окупити домаће и међународне стручњаке из области педагогије, образовања, комуникологије и медија с циљем размјене знања и искустава о улози медијске и информационе писмености у савременом образовању. Током тродневног програма планирани су панели, паралелне сесије, постер презентације, те радионице и сајам добрих пракси. Посебан акценат конференције стављен је на истраживање и јачање медијске и информационе писмености као кључне компетенције 21. вијека, уз разматрање педагошких приступа који подстичу критичко мишљење, одговорно кориштење информација и сигурност у дигиталном окружењу.

Неке од тема бавиће се и улогом вјештачке интелигенције у образовању, модерним технологијама и апликацијама као вриједним алатима у процесу наставе, али и важности коју родитељска правила имају у усвајању медијских навика и понашања дјеце.

Овај догађај ће бити прилика за размјену идеја, те стручних и научних искустава с циљем афирмације медијске педагогије.

Конференција ће се одржати на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, Фрање Рачког 1.

Програм конференције се налази овдје:

Овогодишња кампања „Дани медијске и информационе писмености“ одржаће се под мотом „Дигитално снажни“ од 23. до 31. октобра 2025. године. Кампању, пету по реду, организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи и уз учешће чланица Мреже за медијску и информациону писменост.

Кампања је покренута с циљем истицања друштвеног значаја медијске и информационе писмености и промоције пројеката различитих актера у овој области, по узору на сличне тематске кампање у другим државама, али и регионалне и глобалне кампање као што су „EU Media Literacy Week“ или Унескова „Глобална седмица МИП“.

Школе се у кампању могу укључити на различите начине:

• креирањем медијских садржаја различитих формата, као што су текстови за школске новине, веб-страницу школе, налоге на друштвеним мрежама школе, за веб-страницу medijskapismenost.ba, постери, мимови и сл. на тему овогодишње кампање „Дигитално снажни“ уз менторску помоћ наставника;
• анимирањем ученика, чланова новинарских или сличних секција да напишу текст за веб-страницу medijskapismenost.ba у којем би својим вршњацима препоручивали квалитетне медијске садржаје намијењене њиховом узрасту, као што су прикази филмова, видео-игара, подкаста, апликација и других едукативних садржаја;
• организовањем посјете ученика медијској кући или компанији која се бави пружањем информационо-комуникационих услуга;
• организацијом предавања или дискусије на неку од актуелних и ученицима интересантних тема из домена медијске и информационе писмености у оквиру наставе или ваннаставних активности, а за шта се могу користити и ресурси с веб-странице https://medijskapismenost.ba/;
• пројекцијом филма или других едукативних аудио-визуелних медијских садржаја као основом за дискусију на теме из области медијске и информационе писмености у просторијама школе;
• организовањем изложбе ликовних радова, фотографија, постера и сл. на теме из области медијске и информационе писмености у холу школе;
• анимирањем школских секција да креирају садржаје или организују активности на теме из области медијске и информационе писмености;
• подстицањем ученика да једну седмицу воде дневник медијских навика, анализирају их, као и емоције везане за кориштење и креирање медијских садржаја;
• наставници се могу укључити на Европску образовну платформу за школе (ESEP) и највећу заједницу наставника у Европи eTwinning платформу које подржава Агенција за предшколско, основно и средње образовање и професионално се усавршавати кроз учешће у eTwinning пројектима, вебинарима и семинарима;
• ученици се могу подстицати на критичко размишљање на eTwinning платформи, кроз пројекте и сарадњу, при чему наставници играју кључну улогу у подучавању ученика како да разликују поуздане информације од лажних вијести и дезинформација;
• организацијом тематског предавања за родитеље, наставнике или тематског родитељског састанка на тему дјеца и медији;
• анимирањем школских библиотека да се укључе у обиљежавање кампање.

Овогодишња кампања „Дани медијске и информационе писмености“, коју организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи с организацијама и институцијама окупљеним у Мрежу за медијску и информациону писменост, одржаће се од 23. до 31. октобра 2025. године широм Босне и Херцеговине под слоганом „Дигитално снажни“.

Ове године посебан фокус биће усмјерен на ангажман и улогу медија у јачању отпорности друштва на дезинформације и изазове дигиталног окружења. Без активног доприноса медија и других кључних актера, није могуће остварити дугорочне резултате у овој области. Због тога се медији препознају као кључни партнери у унапређењу медијске и информационе писмености грађана, кроз одговорно извјештавање, едукативне садржаје и развој позитивних медијских пракси.

„Дани медијске и информационе писмености“ биће обиљежени низом активности чланица Мреже за медијску и информациону писменост: радионицама, предавањима, изложбама, конкурсима, дебатама и другим догађајима који ће промовисати теме из области медијске и информационе писмености.

Централни догађај кампање је међународна научно-стручна конференција „Педагошки компас у медијском лавиринту: прилике и изазови“, која ће се одржати од 23. до 25. октобра 2025. године на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. Конференцију организује Одсјек за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву, у сарадњи са Регулаторном агенцијом за комуникације, Фондацијом за развој медија и цивилног друштва „Mediacentar“ и Унеском.

Кампања „Дигитално снажни“ има за циљ да, по узору на EU Media Literacy Week, Унескову „Глобалну седмицу медијске и информационе писмености“ и тематске кампање у другим државама, дигитално оснажи грађане Босне и Херцеговине, истакне друштвени значај медијске писмености и промовише пројекте различитих актера који доприносе развоју ове области.

Програм кампање се налази овдје.

Регулаторна агенција за комуникације је у својству координатора активности неформалне Мреже за медијску и информациону писменост (МИП) 19. децембра 2024. године организовала седми састанак институција и организација активних у области МИП-а у Босни и Херцеговини. Састанак је одржан у сарадњи с УНЕСКО-ом, Фондацијом „Медиацентар“ Сарајево и Факултетом политичких наука Универзитета у Сарајеву у згради УН у Сарајеву.

Инклузивност иницијатива медијске писмености − како материјале учинити приступачним особама с потешкоћама у развоју и/или инвалидитетом, укључивање публике, нарочито старијих у креирање иницијатива, те регулација „влогера“, биле су неке од тема о којима је на састанку дискутовало око 60 стручњака из области МИП-а.

Регулаторна агенција за комуникације (Агенција) истакла је МИП као важан сегмент свог дјеловања, који значајно доприноси подизању свијести о значају МИП-а у Босни и Херцеговини, те је истакла да се само заједничким дјеловањем свих чланица Мреже за МИП може искорачити напријед у овом сегменту.  Наглашена је потреба за системским рјешењем у области образовања у БиХ, као и важност формализације улоге коју Агенција има у области МИП-а. Истакнут је и значај укључивања публике у креирање иницијатива медијске писмености и потреба за провођењем статистички репрезентативних истраживања о нивоу вјештина медијске и информационе писмености, укључујући дигиталне компетенције свих грађана те евалуацијом иницијатива медијске писмености. Агенција је посебно истакла планиране активности усмјерене на креирање регулаторног оквира за регулацију „влогера“/креатора и „аплоудера“ видео-садржаја. Дат је и кратак осврт на овогодишњу кампању „Дани медијске и информационе писмености – Дигитално снажни“, која је оцијењена најбољом до сада, уз приказ резултата евалуационог упитника о успјешности кампање.

Фото: Мирза Ајнаџић

УНЕСКО, као стратешки партнер владиног и невладиног сектора у области МИП-а, исказао је захвалност за успјешну сарадњу с организаторима састанка, као с кључним учесницима у овој области и потврдио своју опредијељеност за унапређење МИП-а у формалном и неформалном образовању. Представљен је и план активности УНЕСКО-а на пољу МИП-а у Босни и Херцеговини у наредном периоду, који обухвата усвајање стратегија за подршку МИП-у у БиХ у формалном образовању, увођење МИП-а у школске планове и програме широм земље, радионице за просвјетне раднике у области МИП-а, учешће у организацији Дана МИП-а те наставак сарадње са стратешким партнерима и свим чланицама Мреже за БиХ. УНЕСКО је преузео и значајне кораке како би садржај који генеришу корисници учинио одговорнијим, те су на састанку истакнуте кључне иницијативе о креаторима дигиталног садржаја. Из УНЕСКО-а су нагласили да приступ медијским садржајима особа с инвалидитетом може бити бржи, лакши и јефтинији уз помоћ алата за вјештачку интелигенцију.

Представници Института за друштвена истраживања Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву су подсјетили да израђена Стратегија за медијско и информационо образовање у Кантону Сарајево још увијек није спроведена, те да је један од начина за превазилажење проблема недостатка координације активности МИП-а у босанскохерцеговачком образовању,  системско и заједничко дјеловање учесника у оквиру Мреже за МИП.

Представници Фондације „Медиацентар“ Сарајево истакли су важност Мреже за МИП у унапређењу области МИП-а према свим друштвеним групама, те нагласили потребу системских рјешења, нарочито у образовном сектору. Сајам МИП-а истакнут је као изванредан начин за сарадњу чланица Мреже за МИП, уз препоруке чланицама Мреже за МИП да своја евентуална будућа финансијска средства намијењена пројектима из области МИП-а усмјере и у том правцу. Представљено је и истраживање о медијским навикама старије популације које је извршио „Медиацентар“ Сарајево, а које је показало да је овој популацији потребна додатна обука, нарочито у сегменту онлајн безбједности. Истакнута је потреба медијског и информационог описмењавања шире популације, која укључује и родитеље, али и старију популацију.

Проф. др Лејла Кафеџић с Одсјека за педагогију Филозофског факултета у Сарајеву је у оквиру сесије о инклузивности иницијатива медијске писмености представила начине на које материјале можемо учинити приступачним особама с потешкоћама у развоју, указала на проблеме које имају особе с оштећењима слуха или вида у дигиталном приступу информацијама, али и на мјере које треба предузети како би се ти проблеми превазишли. Представљен је и стандард Easy-to-Read, као сет правила за лакши приступ информацијама.

О смјерницама за приступ медијским садржајима особама с инвалидитетом говорила је представница организације ЈаБиХЕУ, с посебним нагласком на обавезно укључивање особа с инвалидитетом у све процесе који се тичу прилагођавања садржаја њиховој популацији, као и едукацији. Подсјетила је на „Водич за прилагођавање медијских садржаја“, који је доступан и онлајн.

Представници Филозофског факултета Универзитета у Тузли истакли су важност другачијег приступа МИП-у, уз исказану потребу за медијским и информационим описмењавањем, нарочито у босанскохерцеговачким образовним институцијама, које немају јединствен програм за ову област.

Представници институције Омбудсмана за дјецу Републике Српске истакли су препоруке да се у оквиру одређених предмета размотре могућности проширивања садржаја из области МИП-а, као и о потреби стратешког приступа инкорпорације генерисане вјештачке интелигенције у образовање.

Представници Министарства образовања и науке су се осврнули на потребу да се у оквиру Министарства мора јасно предочити важност МИП-а, те да шансу за бољу имплементацију МИП-а у образовни систем треба тражити у предстојећој измјени наставних програма, те едуковању наставника.

Најмлађи учесници састанка, чланови Омладинског панела Центра за безбједни интернет „Безбједно дијете“ су изнијели своја искуства у креирању, евалуацији и имплементацији активности и материјала из области медијске писмености. Истакли су да едукују друге ученике о темама из медијске писмености, нарочито о безбједрности на интернету.

Представница Агенције за предшколско, основно и средње образовање говорила је о важности и начинима едуковања наставника из области медијске и информационе писмености, платформи за васпитно-образовне раднике e-Twinning, те представила истраживања ПИСА-е, ТИМСС-а и ИЦИЛС-а.

Представник „Школегијума“ представио је истраживање „Онлајн лице школа“, које се односи на начин на који школе презентују свој рад на интернету, те како би таква веб-страница требала изгледати.

Представница Коалиције за слободу изражавања и модерацију садржаја говорила је о раду и активностима ове неформалне мреже, углавном невладиних организација, али и других учесника заинтересованих за питање регулације и безбједности онлајн простора.

На састанку је истакнуто да је с медијским и информационим описмењавањем потребно започети у најранијем узрасту, али да је оно нарочито потребно родитељима, као и старијој популацији. Мрежа за медијску и информациону писменост је поново истакнута као кључни сегмент за развој медијске и информационе писмености у Босни и Херцеговини, те да се само заједничким дјеловањем може постићи више у овој области.