МИП

Регулаторна агенција за комуникације је у својству координатора активности неформалне Мреже за медијску и информациону писменост (МИП) 19. децембра 2024. године организовала седми састанак институција и организација активних у области МИП-а у Босни и Херцеговини. Састанак је одржан у сарадњи с УНЕСКО-ом, Фондацијом „Медиацентар“ Сарајево и Факултетом политичких наука Универзитета у Сарајеву у згради УН у Сарајеву.

Инклузивност иницијатива медијске писмености − како материјале учинити приступачним особама с потешкоћама у развоју и/или инвалидитетом, укључивање публике, нарочито старијих у креирање иницијатива, те регулација „влогера“, биле су неке од тема о којима је на састанку дискутовало око 60 стручњака из области МИП-а.

Регулаторна агенција за комуникације (Агенција) истакла је МИП као важан сегмент свог дјеловања, који значајно доприноси подизању свијести о значају МИП-а у Босни и Херцеговини, те је истакла да се само заједничким дјеловањем свих чланица Мреже за МИП може искорачити напријед у овом сегменту.  Наглашена је потреба за системским рјешењем у области образовања у БиХ, као и важност формализације улоге коју Агенција има у области МИП-а. Истакнут је и значај укључивања публике у креирање иницијатива медијске писмености и потреба за провођењем статистички репрезентативних истраживања о нивоу вјештина медијске и информационе писмености, укључујући дигиталне компетенције свих грађана те евалуацијом иницијатива медијске писмености. Агенција је посебно истакла планиране активности усмјерене на креирање регулаторног оквира за регулацију „влогера“/креатора и „аплоудера“ видео-садржаја. Дат је и кратак осврт на овогодишњу кампању „Дани медијске и информационе писмености – Дигитално снажни“, која је оцијењена најбољом до сада, уз приказ резултата евалуационог упитника о успјешности кампање.

Фото: Мирза Ајнаџић

УНЕСКО, као стратешки партнер владиног и невладиног сектора у области МИП-а, исказао је захвалност за успјешну сарадњу с организаторима састанка, као с кључним учесницима у овој области и потврдио своју опредијељеност за унапређење МИП-а у формалном и неформалном образовању. Представљен је и план активности УНЕСКО-а на пољу МИП-а у Босни и Херцеговини у наредном периоду, који обухвата усвајање стратегија за подршку МИП-у у БиХ у формалном образовању, увођење МИП-а у школске планове и програме широм земље, радионице за просвјетне раднике у области МИП-а, учешће у организацији Дана МИП-а те наставак сарадње са стратешким партнерима и свим чланицама Мреже за БиХ. УНЕСКО је преузео и значајне кораке како би садржај који генеришу корисници учинио одговорнијим, те су на састанку истакнуте кључне иницијативе о креаторима дигиталног садржаја. Из УНЕСКО-а су нагласили да приступ медијским садржајима особа с инвалидитетом може бити бржи, лакши и јефтинији уз помоћ алата за вјештачку интелигенцију.

Представници Института за друштвена истраживања Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву су подсјетили да израђена Стратегија за медијско и информационо образовање у Кантону Сарајево још увијек није спроведена, те да је један од начина за превазилажење проблема недостатка координације активности МИП-а у босанскохерцеговачком образовању,  системско и заједничко дјеловање учесника у оквиру Мреже за МИП.

Представници Фондације „Медиацентар“ Сарајево истакли су важност Мреже за МИП у унапређењу области МИП-а према свим друштвеним групама, те нагласили потребу системских рјешења, нарочито у образовном сектору. Сајам МИП-а истакнут је као изванредан начин за сарадњу чланица Мреже за МИП, уз препоруке чланицама Мреже за МИП да своја евентуална будућа финансијска средства намијењена пројектима из области МИП-а усмјере и у том правцу. Представљено је и истраживање о медијским навикама старије популације које је извршио „Медиацентар“ Сарајево, а које је показало да је овој популацији потребна додатна обука, нарочито у сегменту онлајн безбједности. Истакнута је потреба медијског и информационог описмењавања шире популације, која укључује и родитеље, али и старију популацију.

Проф. др Лејла Кафеџић с Одсјека за педагогију Филозофског факултета у Сарајеву је у оквиру сесије о инклузивности иницијатива медијске писмености представила начине на које материјале можемо учинити приступачним особама с потешкоћама у развоју, указала на проблеме које имају особе с оштећењима слуха или вида у дигиталном приступу информацијама, али и на мјере које треба предузети како би се ти проблеми превазишли. Представљен је и стандард Easy-to-Read, као сет правила за лакши приступ информацијама.

О смјерницама за приступ медијским садржајима особама с инвалидитетом говорила је представница организације ЈаБиХЕУ, с посебним нагласком на обавезно укључивање особа с инвалидитетом у све процесе који се тичу прилагођавања садржаја њиховој популацији, као и едукацији. Подсјетила је на „Водич за прилагођавање медијских садржаја“, који је доступан и онлајн.

Представници Филозофског факултета Универзитета у Тузли истакли су важност другачијег приступа МИП-у, уз исказану потребу за медијским и информационим описмењавањем, нарочито у босанскохерцеговачким образовним институцијама, које немају јединствен програм за ову област.

Представници институције Омбудсмана за дјецу Републике Српске истакли су препоруке да се у оквиру одређених предмета размотре могућности проширивања садржаја из области МИП-а, као и о потреби стратешког приступа инкорпорације генерисане вјештачке интелигенције у образовање.

Представници Министарства образовања и науке су се осврнули на потребу да се у оквиру Министарства мора јасно предочити важност МИП-а, те да шансу за бољу имплементацију МИП-а у образовни систем треба тражити у предстојећој измјени наставних програма, те едуковању наставника.

Најмлађи учесници састанка, чланови Омладинског панела Центра за безбједни интернет „Безбједно дијете“ су изнијели своја искуства у креирању, евалуацији и имплементацији активности и материјала из области медијске писмености. Истакли су да едукују друге ученике о темама из медијске писмености, нарочито о безбједрности на интернету.

Представница Агенције за предшколско, основно и средње образовање говорила је о важности и начинима едуковања наставника из области медијске и информационе писмености, платформи за васпитно-образовне раднике e-Twinning, те представила истраживања ПИСА-е, ТИМСС-а и ИЦИЛС-а.

Представник „Школегијума“ представио је истраживање „Онлајн лице школа“, које се односи на начин на који школе презентују свој рад на интернету, те како би таква веб-страница требала изгледати.

Представница Коалиције за слободу изражавања и модерацију садржаја говорила је о раду и активностима ове неформалне мреже, углавном невладиних организација, али и других учесника заинтересованих за питање регулације и безбједности онлајн простора.

На састанку је истакнуто да је с медијским и информационим описмењавањем потребно започети у најранијем узрасту, али да је оно нарочито потребно родитељима, као и старијој популацији. Мрежа за медијску и информациону писменост је поново истакнута као кључни сегмент за развој медијске и информационе писмености у Босни и Херцеговини, те да се само заједничким дјеловањем може постићи више у овој области.

Регулаторна агенција за комуникације (Агенција) и партнери из Мреже за медијску и информациону писменост су и ове године успјешно спровели кампању „Дани медијске и информационе писмености“. Под слоганом „Дигитално снажни“, кампања је спроведена од 26. октобра до 5. новембра 2024. године, а забиљежен је и до сада највећи број учесника, предавача, излагача и медија који су својим радом подстакли ширу јавност на размишљање о важним темама из области медијске и информационе писмености.

Глас о важности медијског описмењавања друштва чуо се на територији читаве Босне и Херцеговине путем медија који су се активно укључили у кампању израдом властитих материјала и емитовањем аудио-визуелних материјала на тему едукације младих о безбједном коришћењу дигиталних технологија, који су креирани у оквиру пројеката РАК-а, УНЕСКО-а и Међународног форума солидарности ЕММАУС. Улога медија и медијских радника се и овај пут показала важним фактором за унапређење медијске писмености грађана.

Дани медијске и информационе писмености кроз разне догађаје, предавања, изложбе, панеле и радионице обиљежени су Сарајеву, Мостару, Бањој Луци, Источном Сарајеву, Тузли, Добоју, Угљевику и Зворнику. Предавачи су обухватили различите теме из подручја медијске и информационе писмености, као што су примјена вјештачке интелигенције, препознавање и сузбијање дезинформација, улога библиотека у 21. вијеку, развијање здравих медијских навика итд. Наведени догађаји привукли су на стотине младих људи којима је ово била прилика да са стручним предавачима размијене мишљења о свјетским трендовима и изазовима који су настали усљед брзог развоја нових технологија. Поред високошколских установа, током трајања кампање бројне школе у Федерацији БиХ и Републици Српској укључиле су се активно у кампању, те су дио наставе посветиле овим темама, а од помоћи су им били и материјали које је за потребе школа израдила Агенција и који се баве онлајн безбједношћу и креирањем здравих медијских навика.

Централна манифестација Дана медијске и информационе писмености била је Сајам медијске и информационе писмености који је одржан 4. и 5. новембра у Европској кући у Сарајеву. Овај догађај окупио је више од 500 учесника, укључујући наставнике, ученике, родитеље и стручњаке из области медија и дигиталне безбједности. На сајму је одржано 13 радионица и предавања на теме као што су дигитална безбједност, медијска писменост и регулација дигиталног простора. У склопу сајма представљени су материјали, публикације, аудио-визуелни садржаји, апликације, квизови и други материјали које су израдиле организације и институције у БиХ на теме из области МИП-а. Сајам је поново био прилика за родитеље, дјецу, студенте, наставнике и библиотекаре да кроз радионице и предавања стекну нова знања и вјештине из области медијске и информационе писмености.

Догађај од важности за релевантне институције и организације те чланице Мреже за МИП била је регионална конференција Агенда за дигиталну безбједност на Западном Балкану, коју је Агенција организовала у сарадњи с Тиктоком и ЦРЦА-ом. Поред бројних излагача и стручњака из области медијске писмености, на конференцији су учествовали Драшко Милиновић, генерални директор Регулаторне агенције за комуникације, Aurelie Valtat, представница Делегације Европске уније у БиХ, Marc Lucet, представник УНИЦЕФ-а, Joshua Massarenti представник УНЕСКО-а, Lukasz Gabler, представник Тиктока, те Милан Тодоровић, представник Регулаторног тела за електронске медије Србије.

Теме конференције, кроз више сесија, биле су „Дигитална писменост и безбједност, од законодавног оквира до праксе“ и „Како организације цивилног друштва могу промовисати дигиталну писменост и безбједност на Западном Балкану“. Пажњу јавности изазвала је и радионица „Безбједносне политике и алати Тиктока“.

Ова регионална конференција истакла је важност подизања дигиталне писмености и свијести о безбједности дјеце, жена и других рањивих група, уз размјену информација и добрих пракси међу професионалцима, властима и организацијама цивилног друштва у шест земаља Западног Балкана.

Сврха кампање „Дани медијске и информационе писмености“ је заједничка промоција медијске и информационе писмености, подстицање друштвене расправе о значају ове теме, нарочито у области образовања те промоција конкретних ресурса израђених у овој области, као што су различите студије, материјали за креаторе политика, наставнике, дјецу и родитеље, али и све грађане.

Овогодишња кампања, својим слоганом Дигитално снажни истакла је важност дигиталног оснаживања и медијског описмењавања босанскохерцеговачког друштва и промовисала је пројекте различитих учесника у овој области.

Захваљујући чињеници да све већи број институција и организација препознаје актуелност и значај тема повезаних с коришћењем дигиталних технологија, овогодишња кампања окупила је велики број домаћих и међународних организација и институција, технолошких компанија, медија, удружења грађана и стручњака међу којима су универзитети у Источном Сарајеву, Сарајеву, Бањој Луци и Мостару, ЈУ ОШ „Брчанска Малта“ из Тузле, Асоцијација за медијску едукацију, демократизацију и друштвена истраживања „МЕДИАНА“, Омбудсман за дјецу Републике Српске, Секретаријат ОЕБС-а у Бечу, ЈУ РТВ ТК, „Медиацентар“ Сарајево, Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ, Државна организација за подршку еТвинингу у БиХ, Propulsion, ЈУ Библиотека Сарајева, Коалиција за слободу изражавања и модерацију садржаја, УГ „Зашто не“, УНИЦЕФ, ЦЦИ, ЈаБиХ у ЕУ, М:тел а. д. Бањалука, УГ „Нова генерација“ (Плави телефон), Тикток и ЦРЦА. Посебну зхавалност исказујемо и УНИЦЕФ-у и ОЕБС-у на финансијској подршци кампањи.

Детаљан програм кампање погледајте овдје. Програм „Сајма медијске и информационе писмености“ доступан је овдје.

Регулаторна агенција за комуникације је путем својих комуникационих канала, Фејсбук страница: Регулаторна агенција за комуникације и Медијска и информациона писменост у Босни и Херцеговини, као и Инстаграм профила: Вебобран пропратила и промовисала активности и догађаје свих учесника укључених у кампању „Дани медијске и информационе писмености: Дигитално снажни“.

Четврта по реду кампања „Дани медијске и информационе писмености“ коју организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи и уз учешће организација и институција окупљених у Мрежу за медијску и информациону писменост почиње 26. октобра и трајаће до 5. новембра 2024. године широм Босне и Херцеговине под слоганом „Дигитално снажни“.

„Дани медијске и информационе писмености“ обиљежиће се у Сарајеву, Мостару, Бањалуци, Источном Сарајеву, Тузли, Добоју, Угљевику и Зворнику организовањем радионица, предавања, изложби, конкурса, дебата и других догађаја који ће се бавити различитим темама из домена медијске и информационе писмености, као што су примјена вјештачке интелигенције, препознавање и сузбијање дезинформација, улога библиотека у 21. вијеку, развијање здравих медијских навика итд.

Централни догађај кампање је конференција „Агенда за дигиталну сигурност на Западном Балкану“ намијењена релевантним институцијама и организацијама из регије и чланицама Мреже за МИП, коју организују Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи са ТикТоком и CRCA.

Захваљујући чињеници да све већи број институција и организација препознаје актуелност и значај тема повезаних са кориштењем дигиталних технологија, овогодишња кампања окупила је велики број домаћих и међународних организација и институција, технолошких компанија, медија, удружења грађана и стручњака међу којима су универзитети у Источном Сарајеву, Сарајеву, Бањалуци и Мостару, ЈУ ОШ „Брчанска Малта“ из Тузле, Асоцијација за медијску едукацију, демократизацију и друштвена истраживања „MEDIANA“, Омбудсман за дјецу Републике Српске, Секретаријат ОЕБС-а у Бечу, ЈУ РТВ ТК, Mediacentar Сарајево, Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ, Државна организација за подршку eTwinning-у у БиХ, Propulsion, ЈУ Библиотека Сарајева, Коалиција за слободу изражавања и модерацију садржаја, УГ „Зашто не“, УНИЦЕФ, CCI, ЈаБиХ у ЕУ, М:тел а.д. Бањалука, УГ „Нова генерација“ (Плави телефон), ТикТок и CRCA.

Кампања завршава дводневним догађајем „Сајам медијске и информационе писмености“ који ће се одржати 4. и 5. новембра у Europe House у Сарајеву, у склопу којег ће се презентовати материјали, публикације, аудио-визуелни садржаји, апликације, квизови и други материјали које су израдиле организације и институције у БиХ на различите теме из области МИП. Сајам је прилика за родитеље, дјецу, студенте, наставнике и библиотекаре да кроз радионице и предавања стекну нова знања и вјештине из области медијске и информационе писмености.

Овогодишња кампања настоји истакнути важност дигиталног оснаживања и медијског описмењавања босанскохерцеговачког друштва, али и промовисати пројекте различитих актера у овој области, по узору на тематске кампање у другим државама, али и регионалне и глобалне кампање као што су EU Media Literacy Week или УНЕСКО-ва Глобална седмица медијске и информационе писмености.

Детаљан програм кампање погледајте овдје. Програм „Сајма медијске и информационе писмености“ доступан је овдје.

Овогодишња кампања „Дани медијске и информационе писмености“ одржаће се под мотом „Дигитално снажни“ од 26. октобра до 5. новембра 2024. године у Сарајеву и другим градовима Босне и Херцеговине. Кампању од 2020. године организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи и уз учешће чланица Мреже за медијску и информациону писменост.

Кампања је покренута с циљем истицања друштвеног значаја медијске и информационе писмености и промоције пројеката различитих учесника у овој области, по узору на сличне тематске кампање у другим државама, али и регионалне и глобалне кампање као што су EU Media Literacy Week или УНЕСКО-ова Глобална недјеља МИП-а.

Сврха кампање је заједничка промоција медијске и информационе писмености, подстицање друштвене расправе о значају ове теме, поготово у области образовања те промоција конкретних ресурса израђених у овој области, као што су различите студије, материјали за креаторе политика, наставнике, дјецу и родитеље, али и све грађане.

У кампању се можете укључити на сљедеће начине:

• организовањем догађаја као што су радионице, дискусије, предавања, презентације, такмичења на теме из области медијске и информационе писмености,
• учешћем на стручним конференцијама, радионицама, предавањима и сл.,
• учешћем на „Сајму медијске и информационе писмености“ 4. и 5. новембра у просторијама „Европске куће“ (енгл. Europe House) у Сарајеву,
• анимирањем других учесника да сами одржавају активности уз помоћ расположивих материјала – нпр. наставници, библиотекари, васпитачи итд.,
• креирањем и дистрибуцијом медијских садржаја на различите теме из области медијске и информационе писмености,
• достављањем материјала из ове области који се могу промовисати на друштвеној мрежи Фејсбук − страница „Медијска и информациона писменост у БиХ“, те на веб-страници www.medijskapismenost.ba,
• подршком кампањи.

Овогодишња кампања поново ће окупити бројне партнере из Мреже за МИП и компаније за пружање информационо-комуникационих услуга који ће организовањем низа догађаја настојати да привуку пажњу ученика, наставника, родитеља, старијих особа, медија, али и представника политичког живота и шире јавности на све већи значај који медијска и информациона писменост има у свакодневном животу грађана.

За више информација о томе како да се прикључите кампањи, контактирајте нас путем електронске поште: medijskapismenost@rak.ba.

Овогодишња кампања Дани медијске и информационе писмености одржаће се под мотом „Дигитално снажни“ од 26. октобра до 5. новембра 2024. године широм земље. Кампању од 2020. године организује Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи и уз учешће чланица Мреже за медијску и информациону писменост.

Кампања је покренута с циљем истицања друштвеног значаја медијске и информационе писмености и промоције пројеката различитих учесника у овој области, по узору на сличне тематске кампање у другим државама, али и регионалне и глобалне кампање као што су EU Media Literacy Week или УНЕСКО-ова Глобална седмица МИП-а.

У кампању се школе могу укључити на различите начине:

• организовањем посјете ученика медијској кући или компанији која се бави пружањем информационо-комуникационих услуга,
• организацијом предавања или дискусије на неку од актуелних и ученицима интересантних тема из домена медијске и информационе писмености у оквиру наставе или ваннаставних активности, а за шта се могу користити и ресурси с интернетске странице www.medijskapismenost.ba,
• пројекцијом филма или других едукативних аудио-визуелних медијских садржаја као основа за дискусију на теме из области медијске и информационе писмености у просторијама школе,
• анимирањем ученика да израде једноминутни видео-клип са својим погледом на онлајн ризике и методама заштите које користе и објаве га на друштвеним мрежама користећи хештег #GlobalMILWeek,
• креирањем медијских садржаја различитих формата, као што су текстови за школске новине, веб-страницу школе, налоге на друштвеним мрежама школе, за веб-страницу medijskapismenost.ba, постери, мимови и сл. на тему овогодишње кампање „Дигитално снажни“ уз менторску помоћ наставника,
• анимирањем ученика, чланова новинарских или сличних секција да напишу текст за веб-страницу medijskapismenost.ba у којем би својим вршњацима препоручивали квалитетне медијске садржаје намијењене њиховом узрасту, као што су прикази филмова, видео-игара, подкаста, апликација и других едукативних садржаја,
• организовањем изложбе ликовних радова, фотографија, постера и сл. на теме из области медијске и информационе писмености у холу школе,
• анимирањем школских секција да креирају садржаје или организирају активности на теме из области медијске и информацијске писмености,
• подстицањем ученика да једну седмицу воде дневник својих медијских навика, анализирају их, као и емоције везане за кориштење и креирање медијских садржаја,
• наставници се могу укључити на Европску образовну платформу за школе (ЕСЕП) и највећу заједницу наставника у Европи eTwinning платформу које подржава Агенција за предшколско, основно и средње образовање и професионално се усавршавати кроз учешће у eTwinning пројектима, вебинарима и семинарима,
• ученици се могу подстицати на критичко размишљање на eTwinning платформи, кроз пројекте и сарадњу, при чему наставници играју кључну улогу у подучавању ученика како да разликују поуздане информације од лажних вијести и дезинформација,
• организацијом тематског предавања за родитеље, наставнике или тематског родитељског састанка на тему дјеца и медији,
• анимирањем школских библиотека да се укључе у обиљежавање кампање,
• организовањем дебате на тему примјене вјештачке интелигенције у образовању по узору на УНЕСКО-ову серију МИП дебата за младе 2024 у школама које имају дебатне клубове,
• посјетом „Сајму медијске и информационе писмености“ 4. и 5. 11. у просторијама „Европске куће“ (енгл. Europe House) у Сарајеву.

„Медијски час – дан с медијима о медијима“ одржан је 21. маја 2024. у Europe Houseu у Сарајеву, као цјелодневни догађај намијењен представницима медија, дјеци, наставницима, васпитачима, библиотекарима и родитељима. У фокусу „Медијског часа“ нашла су се питања медијског васпитања дјеце и младих, улога медија у промовисању медијске и информационе писмености те могућности грађанског учествовања у раду медија и продукцији медијског садржаја.

„Медијски час“ је отворен панел дискусијом за медије и стручну јавност „Како медији промовишу медијску писменост?“ на којој су представници Регулаторне агенције за комуникације најприје упознали присутне са улогом и обавезама медија у промоцији медијске писмености. Такође, представили су резултате упитника упућеног свим пружаоцима аудио-визуелних медијских услуга и медијских услуга радија у Босни и Херцеговини, а који се тицао активности и програмских садржаја које су станице реализовале/емитовале у протеклих годину дана на неку од тема из подручја медијске писмености. „Медиацентар“ Сарајево изнио је своја искуства сарадње цивилног сектора и медија на подручју медијске писмености. О искуствима својих медијских кућа у промовисању медијске писмености говориле су представнице БХРТ-а, Алџазире Балканс и Radio Aktive Зеница: Сенада Ћумуровић, Лејла Мазлић и Ена Чаушевић.

Панел дискусија је окончана дискусијом из које је произашло сљедећих шест закључака:

1. Пружаоци медијских услуга требало би да повећају обим и тематску разноликост медијских садржаја и других ресурса у циљу развијања напредних вјештина медијске писмености свих грађана земље. Продукција таквих садржаја требало би да буде редовна и усклађена с трендовима и изазовима с којима се сусреће савремена публика. Дистрибуција оваквих садржаја требало би да буде ослоњена на сву расположиву технологију и комуникационе канале.
2. Пружаоци медијских услуга требало би да дају допринос спровођењу међународних иницијатива, као што су УНЕСКО-ва „Глобална седмица медијске и информационе писмености“, „Дан безбједнијег интернета“, те националних кампања као што су „Дани медијске и информационе писмености у Босни и Херцеговини“.
3. Медијски радници, укључујући управљачке структуре, такође би требало да се додатно едукују на различите теме из области медијске и информационе писмености.
4. Полазећи од обавеза државе да промовише медијску писменост у складу с одредбама Директиве Европске уније о аудио-визуелним медијским услугама и препорукама Савјета Европе, потребно је обезбиједити адекватне ресурсе за сталну подршку иницијативама медијске писмености, укључујући подстицаје за продукцију таквих садржаја, подршку националним иницијативама и подршку Мрежи за медијску и информациону писменост.
5. С обзиром на улогу јавних РТВ сервиса, потребно је на одговарајући начин дефинисати њихове законске обавезе промовисања напредних вјештина медијске писмености за грађане свих узраста.
6. За потребе праћења напретка и извјештавања о предузетим мјерама, потребно је осигурати адекватну размјену информација између регулатора, министарства и пружалаца медијских услуга кроз Мрежу за медијску и информациону писменост.

У оквиру „Медијског часа“, у сарадњи с проф. др Емином Дедић Буквић и студентима/студентицама Одсјека за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву, одржане су и педагошке радионице и предавања за родитеље и све оне који учествују у медијском васпитању дјеце, наставнике и васпитаче, на тему изазова одгајања у мултимедијалном окружењу, као и радионице намијењене дјеци од III до VI разреда на теме:  „Медији и емоције“ – радионица за развој медијске и емоционалне писмености код дјеце, „Шта је с друге стране екрана?“ – адекватно препознавање и тумачење информација, вијести и понашања у дигиталном окружењу, „Бити свој!“ – изградња здраве слике о себи, осврт на друштвене мреже и социјално-емоционално описмењавање.

Такође, одржане су и медијске радионице за ученике од III до VII разреда, библиотекаре и наставнике-водитеље секција медијске и информационе писмености, као и све оне који учествују у медијском васпитању дјеце. Радионице су реализовали новинари и новинарке на сљедеће теме: „Шта је иза вијести дана?“ – упознавање с ТВ новинарством и сегментима иза екрана, „Припреме и вођење интервјуа“ – постављање питања од интереса јавности, као и кратка радионица видео-продукције током које су учесници правили извјештај о „Медијском часу“ пратећи рад видеографа.

Организатори овог догађаја су Фондација „Медиацентар“ Сарајево и Регулаторна агенција за комуникације, уз подршку организације Transitions из Прага, медија и Одсјека за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву. „Медијском часу“ присуствовао је велики број новинара и представника медија из читаве БиХ, као и велики број чланова академске заједнице, просвјетних радника, студената и ученика.

Регулаторна агенција за комуникације је у својству координатора активности неформалне мреже учесника у области медијске и информационе писмености (МИП), у сарадњи с Фондацијом „Медиацентар“ Сарајево и организацијом „Transitions“ из Прага, 20. децембра 2023. године организовала састанак мреже на тему „Тренутни и надолазећи трендови у медијском васпитању дјеце“. На састанку је учествовало 18 чланица мреже које се баве медијским васпитањем дјеце.

Сврха састанка је била да се пружи прилика стручњацима из различитих дисциплина који раде на изучавању и подучавању медијске и информационе писмености да преиспитају надолазеће појаве у дигиталном окружењу, као и начин како оне утичу на њихов рад у смислу доступности ресурса, друштвеног окружења, прилика за усавршавања и другим сродним питањима која се фокусирају на изазове и могућности рада у овој области. Такође, важно је идентификовати приоритетне потребе за даљњи рад у овој области и дефинисати начине на које би „Медиацентар“ и организација „Transitions“ из Прага могли подржати те процесе кроз програм Паметно коришћење медија, као и кроз иницијативу за унапређење медијске писмености Наши медији.   

Као главне теме дискусије истакле су се оне које се тичу медијског васпитања дјеце и то права дјетета у дигиталном окружењу, важност дигитализације у образовању, употреба вјештачке интелигенције у медијима и образовању, а нарочито је истакнута важност сарадње између медија, образовања и стручњака у овој области. С тим у вези, сумирани су међународни трендови у области медијске и информационе писмености.

На поменуте теме донесени су и сљедећи закључци:

• Права дјетета у дигиталном окружењу су веома важна, као и потврда да су сва права дјетета по конвенцији, валидна и у дигиталном окружењу.
• Недостају јавне дискусије и отворено пропитивање мјера забране употребе мобилних телефона у школама.
• Питање генеративне вјештачке интелигенције се почиње отварати кроз конференције и стручња окупљања, али је важно нагласити да у образовању имамо још увијек проблеме дигиталног јаза, проблеме основне медијске писмености те да не требамо занемарити локалне проблеме пратећи међународне трендове. При томе је неопходно израдити бар основне смјернице за наставнике/це о њеној употреби у школама.
• Употреба вјештачке интелигенцие у медијским редакцијама у БиХ – „Медиацентар“ је спровео истраживање које је показало да уредници и новинари тек помало тестирају употребу Чет ГПТ-ја и оклијевају, генерално, да разговарају на ову тему.
• Медијска и информациона писменост се из технолошког контекста враћа у контекст људских права и права дјетета – размишљамо о томе не само да постанемо технички вјешти него и о добробити за појединца, у смислу индивидуалног напретка и друштва у цјелини.
• Истраживања су све више усмјерена на саму дјецу као саговорнике, шта је оно што дјеца желе. Пракса, нажалост, не прати ову методологију.
• Медијске анализе су такође све више усмјерене на „укључивање публике“ – и изнaлажење начина како публика може дјеловати на медијски садржај и тражити од медија да раде професионално и етички.
• Истраживања показују да класични медији имају све мању улогу те да је „медијска услуга на захтјев“ нешто што дјеца очекују.
• Земље ЕУ улажу све више пажње и ресурса на ограничење доступности порнографских садржаја и сузбијање дјечије порнографије.
• „Медиацентар“ Сарајево је најавио заједничку активност на тему медијског васпитања и медијске писмености која ће се реализовати 3. маја 2024. године – приједлог је да се отвори сарадња између медија, образовања, стручњака.
• Подијељене су информације o истраживањима из 2023. о изазовима саморегулације те о медијском активизму – https://media.ba/bs/o-mediacentru/publikacije.
• Наглашено је да је неопходно интензивирати сарадњу између свих учесника и правовремено дијелити информације о планираним и реализованим активностима у области МИП-а.
• Наглашен је изазов ангажовања родитеља и њиховог едуковања у различитим сегментима МИП-а. Мали одазив родитеља на свакако ограничене прилике да се едукују у овој области показатељ је колико је важно радити и с одраслима. Један од приједлога би био да се уведе медијско васпитање (нарочито за тему „вријеме пред екраном“) током трудничких припрема за родитељство, као и кроз педијатријска савјетовалишта.
• Пракса показује да су теме попут „менталног здравља тинејџера“ и „брига о утицају друштвених мрежа на слику о себи“ још увијек значајне те да млади нису довољно оснажени да препознају све елементе онлајн насиља или да освијесте штетне утицаје друштвених мрежа.
• У ишчекивању системског рјешења које би било трајно и ефикасно, организације ће наставити да раде на ограниченим интервенцијама, а упоредо да се залажу да доносиоци одлука препознају све проблеме у вези с нерадом на МИП темама и посљедице које из тога произилазе.

Стручна размјена организована је кроз пројекат „Паметно коришћење медија“, који у 2023. и 2024. години имплементира Фондација за развој медија и цивилног друштва „Медиацентар“, у партнерству с организацијом „Transitions“ из Прага, уз финансијску подршку Програма за промоцију транзиције Владе Републике Чешке те кроз пројекат „Наши медији: Иницијатива за унапређење медијске писмености, дијалог и активизам“ којег финансира Европска унија.