насиље

Насиље може да има најразличитије облике и није увијек једноставно препознати да је неко злостављан. Као и у стварном, и у дигиталном свијету посебно су у опасности дјеца и потребно је да дјеца и њихови родитељи знају шта је то насиље на интернету и како се могу заштитити од таквог насиља.

Плави телефон доноси неколико едукативних и информативних видеа намијењених родитељима и дјеци о томе шта је насиље на интернету, како га препознати, како уочити да је дијете жртва таквог насиља и коме се обратити у том случају.

Жртве насиља се, било на интернету или у стварном животу, суочавају са великим страхом и сумњају у себе и своје вриједности, а посебно дјеца, која не знају коме да се обрате у том случају. У овом видеу родитељи могу сазнати како да препознају 5 знакова да је њихово дијете можда изложено насиљу, како да му пруже подршку и коме да се обрате у таквим ситуацијама.

Дјеца се на интернету често суочавају са исмијавањем, пријетњама и садржајима увредљивог садржаја и при томе осјећају кривицу за насиље које им се дешава. У овом видеу дјеца могу сазнати шта је то насиље путем интернета, како се заштитити на интернету и добити корисне савјете Плавог телефона, којем се увијек могу обратити за подршку у таквим случајевима.

Интернет је сјајно и забавно мјесто, али и мјесто гдје је свако треће дијете жртва насиља на интернету и гдје је изложено исмијавању и изругивању, а такве поруке дјецу могу да боле једнако као и да су изговорене. У овом видеу дјеца могу сазнати да такво понашање није у реду и да треба да потраже подршку некога ко ће их заштитити уколико им се нешто слично догодило и ако се при томе осјећају тужно, потиштено и усамљено. Плави телефон доноси савјете како то могу учинити.

Многа дјеца не знају да када поставе или подијеле своју фотографију или личне податке на интернету, они постају видљиви свима, па и непознатим људима који нису њихови пријатељи и који их могу злоупотријебити и тиме им нанијету штету. У овом видеу дјеца могу сазнати шта су груминг и секстинг и зашто је важно да добро размисле прије него што то ураде.

Доступност различитих електронских уређаја као шту су смартфон, таблет, компјутер и др. уз помоћ којих дјеца још од најранијег дјетињства приступају интернету, доводи до проблема у безбједносном аспекту његовог коришћења и потенцијалном ризику да дјеца постану жртве насиља на мрежи. Забринути родитељи често не знају како могу да препознају да је њихово дијете жртва дигиталног насиља, које се често догађа управо у њиховом присуству и под њиховим надзором.

Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља које су 2019. године провели Регулаторна агенција за комуникације и УНИЦЕФ у БиХ показало је да дјеца углавном виде позитивне стране друштвених мрежа, страница и апликација које користе, а адолесценти чешће него остали истичу да им друштвене мреже помажу да успоставе и одржавају пријатељства. Међутим, адолесценти чешће примјећују и њихове негативне стране, као што је осјећај притиска да се буде популаран и присуство злобних коментара и поступака. Родитељи су према истраживању осредње забринути у вези са потенцијално штетним аспектима активности њиховог дјетета на интернету. Родитељи у Босни и Херцеговини нису сигурни да ли, када је њихово дијете у питању, предности интернета надмашују ризике и имају ли довољно знања да помогну свом дјетету да остане безбједно на интернету, поготово када су у питању старија дјеца.

Зато је веома важно да се родитељи упознају са врстама дигиталног насиља, начинима на које се они врше и знаковима упозорења да је њихово дијете можда  жртва интернетског злостављача.

Дигитално насиље (cyberbullying) може да укључује нежељено контактирање (cyberstalking), сексуално или емоционално злостављање, као и разне начине понижавања, игнорисања, пријетњи, застрашивања и др. Може се догађати било гдје, било када и понављати се током дужег временског периода, а његови учинци могу да нашкоде физичком, менталном и психичком здрављу дјетета и да потрају и у одраслој доби.

Дигитално насиље могу да врше сви. Одрасли, дјеца, непознати људи, чланови породице или блиски пријатељи, а мета злостављача може да буде било које дијете. Посебно су изложена дјеца из рањивих група, срамежљива и интровертна дјеца, али и она која су популарна и успјешна. Многа дјеца не желе да признају да су жртве онлајн узнемиравања и злостављања, због чега је важно да родитељи уоче уколико се нешто тако дешава, а неки од уобичајених знакова упозорења који на то указују су:

Промјена у изгледу и понашању

 То је први знак да нешто није у реду. Страх и узнемиреност узроковани злостављањем могу довести до поремећаја у исхрани и спавању, као и до наглих промјена расположења. Дијете постаје повучено и тајновито, а туга, плач, љутња, бијес, осјећај срама и кривице осликавају дубоки емоционални проблем, који изузетно умањује његово самопоуздање.

Cottonbro/Pexels

Коришћење технологије

• Дијете проводи на мрежи више или мање времена него иначеили изненада напусти друштвене мреже.
• Изгледа забринуто, уплашено или љутито након активности на интернету које често сакрива.
• Сакрива идентите особа са којима комуницира.
• У својим електронским уређајима посједује више различитих садржаја и контаката него прије.
• Повлачи се у засебне просторије када добије поруку или е-мејл ине дозвољава другима приступ својим електронским уређајима.

Лош успјех у школи и избјегавање школе и хобија

Недостатак пажње и концентрације у школи узрокован стресом, несаницом или страхом може довести до пада школских оцјена и активности, избјегавања одласка у школу уз изговоре дјетета да се лоше осјећа, те изненадног напуштања хобија (спорт, музика и сл.).

Промјена социјалних навика и изолација

Дјеца одједном примјетно губе контакт са својим дотадашњим пријатељима и стварају нова пријатељства, а понекад се потпуно изолују од друштва.

С обзиром на то да дјеца велики дио дана проведу у школи, важну улогу у њиховој заштити имају наставници. Промјене понашања у разреду које могу указати да је дијете жртва онлајн насиља, а посебно вршњачког  су:

• видљива туга и избјегавање контакта очима,
• неконтролисани изљеви бијеса и љутње,
• повлачење у себе и избјегавање дружења са другом дјецом, која га и често исмијавају,
• слабији ангажман за вријеме наставе него прије,
• слабији школски резултати.

Ако дијете призна да је злостављано, са великом пажњом га треба саслушати, рећи му да за то није криво и дати му пуну подршку, а злостављање пријавити.

У Босни и Херцеговини дигитално насиље се може пријавити, између осталих, Центру за сигурни интернет, Омбудсмену за дјецу Републике Српске, Плавом телефону и др., а уколико је ријеч о порукама којима је угрожена ваша или безбједност вама блиске особе, потребно је о свему обавијестити полицију.

Корисне савјете о овој теми доносе проф. др. Ивана Зечевић и Саша Рисојевић у едукативном видео споту који је настао у оквиру пројекта Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а „Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола РАК-а“ овдје: https://www.youtube.com/watch?v=5Lf6n0FxOlE

О електронском насиљу ријеч је и у кратком видео клипу који је настао у оквиру поменутог пројекта: https://www.youtube.com/watch?v=xRm1GwNz3LQ