наставници

Драги наставници/е,

„Дневник медијских навика“ који је пред вама израдила је Регулаторна агенција за комуникације поводом кампање „Дани медијске и информационе писмености 2024“ која се одржава од 26. октобра до 5. новембра широм Босне и Херцеговине, уз мото „Дигитално снажни“.

С тим у вези, дали бисмо вам неколико препорука:

Подстакните ваше ученике да током једне седмице воде свој лични „Дневник медијских навика“ и самостално ураде анализу унесених података. Прочитајте им уводни пратећи текст намијењен дјеци и младима и додатно им појасните зашто је битно освијестити своје медијске навике и њихов утицај на нас и наше емоције, ставове и вриједности.

Предложите ученицима који желе учествовати у овој активности да по могућности већ наредног дана крену с вођењем дневника и појасните им како да то учине.

Скрените им пажњу на то да приликом анализе унесених података и извођења закључака поставе себи сљедећа питања:

1. Да ли је вријеме које проводим пред екраном у балансу с осталим активностима, укључујући и физичке активности?
2. Да ли ме коришћење медија и ИК уређаја спречава да уредно једем и спавам?
3. Да ли вријеме које проводим пред екранима лоше утиче на резултате које постижем у школи и на ваннаставним активностима?
4. Да ли имам неке друге активности и хобије у којима уживам, осим активности пред екраном?
5. Да ли успостављам и одржавам социјалне контакте уживо?

Уколико су одговори на ова питања потврдни, ученик/ца нема разлога да буде забринут/а око времена које проводи уз дигиталне технологије. У супротном, уколико су одговори на већину постављених питања негативни, ученику/ци се савјетује да, уз помоћ родитеља, наставника или друге одрасле особе од повјерења, покуша промијенити постојеће и развити здравије медијске навике.

Уколико ваши ученици покажу интересовање за вођење „Дневника медијских навика“, организујте разговор о закључцима: шта су примијетили/открили, какве промјене су одлучили унијети у своје медијске навике и сл.

Како бисте се што боље припремили за разговор с ученицима на тему добрих и лоших медијских навика, дигиталног благостања и сл., препоручујемо вам текстове које можете пронаћи на интернетској страници www.medijskapismenost.ba.

„Дневник медијских навика“ можете преузети овдје.

Дјеца дигиталног доба расту у комплексном медијском окружењу у којем све више времена проводе пред разним екранима уз различите дигиталне технологије, које имају велики значај у њиховим свакодневним активностима. При томе је веома важно истаћи да креирање позитивних медијских навика дјеце може значајно да утиче на њихово правилно васпитање и развој. Интензивна употреба медија и ИКТ могу да имају како позитиван, тако и негативан утицај на психички, физички и морални развој дјеце, у зависности од врсте медијских садржаја којима су дјеца изложена, контекста у којем се они прате/креирају као и у зависности од времена које дјеца проводе уз медије.

Да би помогли родитељима, али и другима који брину о дјеци, Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине и Mediacentar Sarajevo објавили су Смјернице о кориштењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред екраном. Смјернице су намијењене превасходно родитељима/старатељима и другима који брину о дјеци, али и наставницима, васпитачима, педагозима, психолозима, психотерапеутима и здравственим радницима као подршка њиховим настојањима да обезбиједе уживање права дјетета и развој здравих медијских навика дјеце.

Смјернице сумирају позитивне аспекте коришћења медија и медијских садржаја, али и ризике и штете повезане са употребом медија и ИКТ. Нуде значајан извор информација свима који су укључени у процесе физичког, психичког и моралног развоја дјетета, како да на одговарајући начин, у свом сегменту дјеловања, помогну дјеци да стекну вјештине и знања медијске и информационе писмености, која су неопходна за њихов успјешан и стваралачки живот у савременом дигиталном добу, и садрже низ препорука.

Препоруке родитељима доносе савјете родитељима у креирању здравих медијских навика дјеце, информације и упутства о породичном коришћењу медија, идентификовању евентуалних проблема око прекомјерног коришћења екрана, техничким средствима заштите, као и идеје за заједничке породичне активности пред екранима. Родитељи би требало да властитим примјером уче дјецу добрим медијским навикама, проводе са њима вријеме уз медије, разговарају о коришћењу екрана и постављају правила, те брину о њиховој дигиталној репутацији и безбједности.

Препоруке васпитачима и наставницима доносе различите модалитете укључивања медијског образовања у образовни систем, у циљу оспособљавања дјеце за самостално коришћење медија и развијање критичког става према медијским садржајима. Васпитачи би требало да се стручно образују из дигиталних вјештина и медијског васпитања, планирају активности у циљу развијања и унапређења дигиталних вјештина дјеце, да раде на превенцији онлајн насиља и да помогну дјеци да кроз креирање сопствених медијских садржаја науче више о значају медијске и информационе писмености.

Препоруке педагозима доносе препоруке стручним службама школа како приближити дјеци медијску и информациону писменост и помоћи им да развију вјештине критичког мишљења, те креативног и сигурног коришћења дигиталних технологија. Педагози би требало да организују стручна усавршавања за наставнике, на часовима разредне наставе да обрађују теме из подручја дигиталних вјештина кроз медијско васпитање и организују састанке, радионице и предавања за ученике, родитеље и наставнике са циљем заштите права и безбједности дјеце у дигиталном окружењу.

Препоруке психолозима и психотерапеутима указују на теме и потенцијалне проблеме у вези са коришћењем медија и ИКТ о којима је важно разговарати са дјецом, адолесцентима и њиховим родитељима.

Препоруке здравственим радницима истичу важну улогу здравствених радника који су позвани да дјеци, адолесцентима и родитељима указују на могуће посљедице неадекватног коришћења медија и ИКТ по физички, психички и морални развој дјетета/адолесцента.

Смјернице су резултат сарадње стручних служби РАК-а, Фондације „Медиацентар“ и мултидисциплинарног тима стручњака из БиХ, који чине аутори: Лејла Кафеџић, Нада Граховац, Ивана Зечевић, Драгана Трнинић, Ивана Сиврић, Славен Крајина, Јована Ромчевић Шукало, Саша Рисојевић, Аида Џаферовић, Леа Ченгић и Сања Докић Мрша. Публикација је настала у склопу пројеката „Медији за грађане – грађани за медије“ и „Изградња отпорности на дезинформације: програм обуке за породице, наставнике, новинаре и ширу јавност“.