права на интернету

КАКО БИТИ ПОУЗДАН ГЛАС НА ИНТЕРНЕТУ? ‒ Пријавите се на УНЕСКО-ову обуку и научите нове вјештине у дигиталном свијету.

Прелазак с традиционалних медија, који су раније чинили доминантну индустрију вијести, на креаторе дигиталног садржаја који данас досежу милионске прегледе, преобликовао је не само начин на који се конзумирају вијести него и сам утицај на информативно окружење. Док се с једне стране оваква нова стварност убрзано развија, с друге стране потражња за етичким, вјеродостојним и професионалним садржајем никада није била критичнија.

Како би помогли креаторима дигиталног садржаја и новинарима у овом новом добу дигиталног информисања, УНЕСКО ће, у сарадњи с The Knight центром за новинарство у Америци, обезбиједити четвероседмичну онлајн обуку за креаторе дигиталног садржаја и новинаре под називом „Креатори дигиталног садржаја и новинари: Како бити поуздан глас на интернету?“.

Сарадња између новинара и креатора дигиталног садржаја у времену дигиталног информисања постаје све важнија. Иако се креатори садржаја изврсно сналазе у изградњи аутентичних веза са својим пратиоцима, често им недостаје формална обука за верификацију и етичко извјештавање. Насупрот томе, традиционални новинари, познати по ригорозној провјери чињеница, понекад се боре да се прилагоде платформама на којима лична веза покреће ангажман.

„Овај курс настоји да премости ова два свијета, оспособљавајући новинаре и креаторе дигиталног садржаја вјештинама за изградњу повјерења публике, сналажење у етичким одговорностима обликовања јавног мнијења и креирање увјерљивих садржаја током сукоба и криза, истовремено промовишући и медијску и информатичку писменост“, наводе организатори.

Циљ онлајн обуке је подучавање креатора дигиталног садржаја и новинара битним вјештинама и обезбјеђивање знања за сналажење у дигиталним изазовима, ојачавање њихових вјештина професионалне комуникације и заговарање транспарентности, засноване на људским правима онлајн праксе.

Обука ће се спроводити на енглеском, француском, шпанском и португалском језику, а сваке седмице ће се одржавати модули у трајању од 90 минута. Сви полазници ће добити сертификате на крају обуке.

УНЕСКО, оснажујући дигиталне креаторе, ради на информисанијем, повезанијем и медијски писменијем друштву, усклађујући се са својом широм мисијом одбране слободе изражавања, промовисања људских права и његовања етичких пракси у дигиталној ери.

Курсу можете приступити путем сљедећег линка.

На Самиту будућности Уједињених нација, одржаном у Њујорку 22. септембра 2024. године, свјетски лидери усвојили су Пакт за будућност, свеобухватни споразум у чијем саставу се налази и Глобални дигитални споразум (енгл. Global Digital Compact), који представља општи оквир за глобално управљање дигиталним технологијама и вјештачком интелигенцијом.

Дигиталне технологије све убрзаније мијењају наш свијет, пружајући великом дијелу човјечанства небројене развојне прилике, али и суочавајући нас с изазовима с каквима се раније нисмо сусретали. Глобални дигитални споразум (ГДС) настао је управо из настојања да се човјечанство уведе у безбједну и одрживу дигиталну будућност, у којој ће позитивне стране нових технологија постати доступне читавом човјечанству и у којој ће бити смањени ризици од злоупотребе технологија. У том смислу, ГДС је замишљен као свеобухватан оквир међународне сарадње, заснован на поштовању људских права и коришћењу потенцијала дигиталних технологија у сврху убрзаног постизања циљева одрживог развоја.

Правно упориште ГДС-а чине Повеља Уједињених нација и међународно право, укључујући Универзалну декларацију о људским правима и циљеве из Агенде 2030. ГДС такође узима у обзир визије обликоване на Свјетском самиту о информационом друштву и пратеће документе.

Основни принцип на којем почива ГДС јесте да се сва људска права: грађанска, политичка, економска, социјална и културна, као и основне људске слободе, морају поштовати, штитити и промовисати, како у стварном тако и у виртуелном свијету.

ГДС подстиче мултисекторску сарадњу између држава, међународних организација, приватног сектора, невладиних организација, академске заједнице, технолошких компанија и стручњака. Кључну улогу у координацији и обезбјеђивању ресурса за спровођење циљева ГДС-а има Организација уједињених нација.

Који су кључни циљеви ГДС-а?

Превазилажење дигиталног јаза и убрзан рад на постизању циљева одрживог развоја.

У оквиру овог циља дефинишу се модалитети: I) омогућавања приступа интернету за све људе; II) јачања дигиталне писмености, дигиталних вјештина и капацитета; III) доступности јавних дигиталних добара и инфраструктура као што су софтвер отвореног кода, отворени подаци, јавно доступни модели вјештачке интелигенције и сл.

Повећање дигиталне инклузије и стварање предуслова да сви остварују корист од дигиталне економије, укључујући маргинализоване групе.

Овај циљ укључује: I) пружање техничке помоћи земљама у развоју за спровођење дигиталне трансформације; II) развијање транспарентних законодавних, регулаторних и политичких оквира дигиталне трансформације и дијељење најбоље праксе; III) обезбјеђивање програма обуке за оснаживање дигиталних вјештина радне снаге и предузетника, укључујући жене, младе и маргинализоване групе; IV) побољшање безбједности дигиталних система и података како би се омогућило безбједно пословање и трансакције у дигиталном окружењу; V) промовисање иновација и дигиталног предузетништва.

Јачање инклузивног, отвореног и безбједног дигиталног простора који поштује, штити и промовише људска права.

Овај циљ укључује: I) настојања да развој и примјена националних законодавстава која се тичу дигиталних технологија буду усклађени с међународним правом, укључујући и међународно право о људским правима; II) успостављање правних механизама за заштиту права дјеце у дигиталном простору; III) забрану спречавања слободног протока информација и идеја осим у случајевима дефинисаним одредбама међународног права.

Промовисање одговорне, праведне и интероперабилне употребе података.

Овај циљ подразумијева: I) развијање глобалних оквира за управљање подацима на начин који штити приватност и безбједност података; II) развијање заједничких стандарда за податке који омогућавају интероперабилност и смањују разлике у доступности података између земаља; III) побољшање прикупљања и анализе података у циљу праћења циљева одрживог развоја; IV) омогућавање безбједних и повјерљивих међународних токова података, уз поштовање правних и приватних оквира; V) промовисање интероперабилности националних, регионалних и међународних оквира управљања подацима.

Унапређење међународног управљања вјештачком интелигенцијом.

Овај циљ укључује: I) оснивање међународног научног панела за процјену ризика и користи од вјештачке интелигенције; II) јачање капацитета земаља у развоју за коришћење технологија вјештачке интелигенције; III) промовисање транспарентности и људске контроле у развоју и имплементацији система вјештачке интелигенције.

Који су кључни принципи ГДС-а?

• Инклузивност: Све државе, укључујући земље у развоју, и сви учесници позвани су да учествују у обликовању глобалне дигиталне будућности.
• Развојно оријентисан приступ с упориштем у Агенди 2030: Подстицање сарадње која користи технологије у сврху убрзаног напретка, искоријењивања сиромаштва и одговарања на потребе земаља у развоју.
• Одрживи развој: Хватање у коштац с актуелном концентрацијом технолошких капацитета и тржишне моћи, у сврху праведне дистрибуције користи од дигиталне сарадње и смањења постојећих неједнакости.
• Родна равноправност: Посебан фокус на оснаживању жена и дјевојака и њихово пуно и равноправно укључивање у дигиталну сферу.
• Еколошка одрживост: Минимизирање негативних утицаја дигиталних технологија на жиавотну средину.
• Дигитална приступачност за све: Могућност приступа дигиталним технологијама и услугама по повољним цијенама као предуслов за укључивање свих људи у дигитални свијет, уз поштовање језичких и културних различитости.
• Ослањање на интероперабилне дигиталне системе који међусобно комуницирају и размјењују информације као кључне катализаторе развоја.
• Развој безбједних и поузданих технологија у служби човјека: Промовисање одговорног, поузданог и транспарентног приступа у развоју нових технологија и вјештачке интелигенције, подређеног интересима човјека.
• Подстицање креативности и конкуренције као покретача дигиталног напретка за друштва и компаније свих величина.

У контексту утврђених циљева и принципа, ГДС дефинише конкретне обавезе и акције које се требају спровести до 2030. године, међу којима су повезивање свих људи на интернет уз смањење трошкова приступа, повезивање свих болница и школа на интернет, повећање дигиталних вјештина кроз едукацију и обуку, борба против дигиталног насиља, нарочито над дјецом и женама, јачање повјерења у дигиталне платформе кроз транспарентност и одговорност итд. У том смислу, ГДС није само визија него и акциони план за свијет у којем дигиталне технологије служе човјечанству. Његова успјешна реализација почива на колективној посвећености, иновативности и солидарности.