Стручњаци из холандског регулаторног тијела, Commissariaat voor de Media, одржали су радионицу 20. и 21. фебруара 2025. године у сједишту Регулаторне агенције за комуникације у Сарајеву. Том приликом, запосленима Агенције и представницима Мреже за медијску писменост, пренијели су своја искуства у области регулације услуга на захтјев (video on demand), ставивши посебан акценат на регулацију влогера. Ова експертска мисија реализована је на захтјев Регулаторне агенције за комуникације, у оквиру Инструмента техничке подршке и размјене информација (TAIEX) Европске комисије. Тема дводневне радионице била је и улога регулатора у промовисању медијске писмености и заштити малољетника у медијском простору.
Влогери (инфлуенсери, аплоудери, креатори садржаја) су појединци или правна лица која дистрибуишу видео-садржаје уредничког карактера путем платформи за размјену видео-садржаја као што су Јутјуб, Тикток и Инстаграм. Садржај најчешће креирају самостално, продукцијом оригиналног садржаја, или едитовањем изабраног постојећег садржаја, којем дају свој лични печат и потом објављују као уреднички видео-садржај. Влогери граде свој лични бренд пружајући садржаје на различите теме, као што су образовање, забава, животни стилови и сл. На тај начин, поједини влогери успијевају привући бројну публику, постајући у садржајном и комерцијалном смислу, конкуренти класичном емитовању и услугама стримовања.
Зашто је важно регулисати видео-садржаје које објављују влогери?
Појавом друштвених медија, навике гледања, нарочито код млађе публике, знатно су се промијениле, у смислу да се аудио-визуелни медијски (АВМ) садржаји све мање прате путем традиционалних телевизијских, а све више путем мобилних уређаја. То је довело до енормног пораста друштвеног и економског утицаја тзв. нових медија. Имајући то у виду, Европска унија (ЕУ) је 2011. године укључила АВМ услуге на захтјев у свој регулаторни оквир, усвајањем ЕУ директиве о аудио-визуелним медијским услугама (Директива). Крајем 2018. године, долази до ревизије Директиве и од тада се ставља још већи акценат на регулацију АВМ услуга на захтјев, укључујући и влогере. Разлози за то леже у потреби да се заштите основне вриједности медијске регулације и створе равноправни тржишни услови за различите типове АВМ услуга, које се све више усмјеравају према истој публици.
Према Директиви, АВМ услуга на захтјев означава видео-садржаје које корисници могу да гледају кад год пожеле, за разлику од традиционалне телевизије која се емитује у одређеном временском оквиру. Примјери АВМ услуга на захтјев укључују услуге попут Нетфликса, и налога на платформама за дијељење видео-записа попут Јутјуба и сл.
Влогер се сматра пружаоцем АВМ услуге на захтјев само ако кумулативно испуњава седам кључних услова прописаних законима ЕУ.
Аудио-визуелне медијске услуге на захтјев предмет су регулације у Босни и Херцеговини од краја 2011. године, односно од почетка примјене одредаба Директиве у регулаторном оквиру Босне и Херцеговине. Имајући у виду све већу присутност и утицај различитих облика АВМ услуга на захтјев и у Босни и Херцеговини, Агенција је, у сарадњи с холандским регулатором, који је између осталог задужен и за регулацију платформи као што су Нетфликс, Дизни, ББЦ, Дискавери и сл. иницирала TAIEX експертску мисију, с циљем да добије одговоре на бројна питања и идентификује изазове који се тичу регулације АВМ услуга на захтјев, а посебно влогера.
Каква су искуства холандског регулаторног тијела у вези с регулацијом влогера?
ЦвдМ је започео регулацију влогера 2022. године усклађивањем холандских правила с новом европском регулативом која је прописала ову обавезу. Након тога, ЦвдМ започиње активно надгледање активности влогера, спроводећи истовремено информативну кампању у циљу њиховог упознавања с новом регулативом и минималним обавезама које одатле проистичу. Будући да на платформама постоји велики број влогера, холандски регулатор одлучио је да испрва регулише искључиво активност влогера с највећим бројем пратилаца (преко 500.000), сматрајући да потенцијално највећи друштвени ризици долазе управо од њих. Тек након двије године, свој обим проширили су и на ризике који проистичу од мањих влогера, тј. оних који имају минимално 100.000 пратилаца.
Почетке холандске регулације влогера обиљежило је и спровођење истраживања које је требало да утврди актуелно стање и највеће проблема и изазове у вези с овом облашћу.
Основни циљ регулације влогера јесте заштита гледалаца, нарочито оних млађих, од комерцијалних утицаја. С тим у вези, ЦвдМ захтијева од влогера да поштују три минимална захтјева:
- да оглашавање, које је често саставни дио влогерског уредничког садржаја, буде транспарентно, то јест да све комерцијалне комуникације буду прописно обиљежене;
- да се не објављује садржај који би могао нанијети штету малољетницима;
- да буду доступни подаци о идентитету влогера најмање објављивањем имена и презимена, имејл адресе и напомене да је влогер регистрован при ЦвдМ-у.
Представници Агенције имали су прилику да у другом дијелу овог пројекта посјете Холандију те на лицу мјеста науче више о мапирању и идентификацији влогера, развоју регулаторног оквира за регулацију влогера, начину сарадње и едукације влогера, као и механизме заштите малољетника.
