родна равноправност

Уредила: Анида Сокол

У земљама са вишим степеном медијских слобода, већа је родна равноправност у медијима.

Медији имају значајну улогу у промоцији родне равноправности. Они одражавају, али и обликују друштвене обрасце, те je у том смислу важно нагласити принцип учешћа и приступа жена и маргинализованих заједница процесима одлучивања путем медија, те принцип заступљености жена и других маргинализованих заједница у медијском садржају. Обје области, и учешће и заступљеност у медијима, утврђене су прије скоро тридесет година доношењем Пекиншке декларације и Платформе за акцију, након које су израђене и бројне родно специфичне политике, мјере и механизми за провoђење родне равноправности у медијима.

На Западном Балкану, како наводе аутори извјештаја Медији и род, жене чине већи удио медијске популације од мушкараца, али већи број жена у медијима не значи повећање њиховог учешћа на руководећим позицијама. Напротив, руководећим позицијама у медијском сектору у Босни и Херцеговини доминирају мушкарци, нарочито кад су у питању медији са већим утицајем и стабилнијим финансијским моделима. Поред тога, у сферама од којих зависе медијске слободе, попут политике, економије и сигурносних снага, доминирају мушкарци, што такође утиче и на рад медија у БиХ. Новинарство као професија није отпорно на дискриминаторне праксе, али улога медија у промоцији родне равноправности је вишедимензионална, превазилази родну статистику унутар професије и тиче се свеукупне позиције и моћи медија да преобликују друштвени свијет у којем жене живе.

Упркос чињеници да жене чине половину укупног становништва у БиХ, те заслужују да буду једнако заступљене као и мушкарци, доступне анализе о заступљености жена у медијском садржају у БиХ, показују да се искуство и допринос жена узастопно миниминизира и смјешта у домен “лаких тема”, као што су забава и животни стил, што у коначници утврђује стереотипне родне улоге. Тренд “нестајања жена”, али и других маргинализованих скупина из медија, потврђен је и извјештајем Глобалног пројекта мониторинга медија из 2020. године, као и све мању заступљеност широког спректра тема које се тичу родне равноправности. Истраживања показују и да “медијско извјештавање о родно заснованом насиљу неријетко садржи стереотипне елементе, а посљедице су умањивање, оправдавање или готово прихватање насиља у домену традиције и културе”. Да БиХ генерално стагнира у области женских права, те да нема мјерљивог напретка за жене или припаднике/це маргинализованих група нарочито у домену стереотипног представљања, потврђује и УН Одбор за укидање свих облика дискриминације жена у посљедњем (ЦЕДАВ) Периодичном извјештају за 2019. годину.

Друштво са доминантно патријахалним обрасцима понашања какво је босанскохерцеговачно уједно је и најизазовније за рад на промјени перцепције и понашања кад је у питању дискриминација на основу рода. У том погледу, медији имају једну од најизазовнијих, али и најзначајнијих улога. Имајући у виду деценијски рад на међународном и локалном нивоу, успјешне инцијативе, међународне, али домаће законодавне оквире који нормирају забрану дискринимације, те подстичу медије на професионално извјештавање, остаје и даље континуирана потреба за рад на бољим медијским слободама, на стварању могућности да жене у медијима имају једнак третман у погледу плаћања, радног времена и сигурног радног окружења, те за рад на подизању свијести и одговорности медија у промовисању нестереотипних улога жена и мушкараца и отварања медијског простора за вишеструко дискриминисане жене.

Као подршка том раду, неки од корисних извора наведених у студији Савјета Европе “Медији и род” су:

• Савјет Европе. (2011). Конвенција о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици – Истанбулска конвенција.
• Препорука ЦМ/Рец (2013) 1 Комитета министара државама чланицама о родној равноправности и медијима
• Приручник за имплементацију Препоруке ЦМ/Рец(2013)1 садржи преглед добрих пракси и механизама за борбу против сексизма и других облика погрешног или лажног приказивања;
• Препорука ЦМ/Рец(2017)9 о родној равноправности у аудиовизуелном сектору.
• Препорука ЦМ/Рец(2019)1 о елиминацији сексизма из језика.

Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.

Уредила: Анида Сокол

Да би се сексизам могао третирати, потребно је едуковати и учинити сензибилнијом ширу јавност о томе како га препознати и пријавити.

Сексизам, објектификација, стереотипи и понижавајући прикази жена које проналазимо у медијима у супротности су са начелом родне равноправности, те наносе дугорочну штету цјелокупном демократском друштвеном развоју. Посебно су штетни понижавајући и сексистички прикази који могу имати још израженије посљедице на жене из мањинских и/или маргинализованих заједница и потлачених група, те узрокује додатну стигматизацију и дискриминацију. Упркос узастопним упозорењима на сексистичко представљање жена у медијима, Босна и Херцеговина још увијек нема свеобухватну стратегију за укидање дискриминаторних стереотипа који прожимају сексистичке и мизогинистичке ставове у друштву, наводи УН ЦЕДАВ у посљедњем објављеном Периодичном извјештају за БиХ из 2019. године.

У Препоруци Савјета Европе о спречавању и борби против сексизма, ЦМ/Рец (2019)1, сексизам је дефинисан као било који чин, гест, визуални приказ, изговорене или писане ријечи, пракса или понашање темељено на идеји да је особа или скупина особа подређена због свог  пола. Сексизам се, наводи се у Препоруци, јавља у јавној или приватној сфери, било на мрежи или ван ње (онлајн или офлајн) са сврхом или учинком, између осталог, кршења урођеног достојанства или права особе или скупине особа, резултата у облику тјелесне, сексуалне, психолошке или друштвеноекономске штете или патње особе или скупине особа, стварања застрашујућег, непријатељског, понижавајућег или увредљивог окружења, те очувања или јачања родних стереорипа. Посебан дио ових препорука упућује на медије, при чему се сексизам у медијима препознаје као процес нормализације дискриминације. Сексизам у медијима се очитује кроз сексуалне, сексуализоване и расно одређене приказе и објективизацију жена, мушкараца, дјевојчица и дјечака, погрдно или тривијализујуће извјештавање о изгледу, облачењу и понашању жена, умјесто уравнотежене и информисане расправе о њиховим ставовима и мишљењима, кроз извјештавање и приказивање жена и мушкараца у стереотипним улогама унутар породице и заједнице. Сексизам у медијима је препознат и као неуравнотежена заступљеност и недостатак значајног учествовања жена у различитим професионалним и информативним улогама попут стручњака и коментатора. Сексизам није ограничен само на језик, него је присутан и визуелним елементима, али намјера му је увијек иста – појачавати увјерење о супериорности једног пола у односу на други.

Сексизам је свеприсутан у медијима у Босни и Херцеговини. У истраживању Савјета Европе и Европске уније о слободи изражавања у Босни и Херцеговини  наводи се да је Вијеће за штампу и онлајн медије у БиХ у периоду од 2015. до 2019. године разматрало 14 примједаба везаних за члан 4. говор мржње и хушкање на основу пола и сексуалне оријентације. Истраживања Медиацентра Сарајево о штетним наративима током Општих избора 2022. показују да се родни стереотипи користе и за дискредитацију кандидаткиња на изборима и да су присутни у медијима. Мета сексизма у медијима током КОВИД-19, напримјер, биле су и жене стручњаци, а новинарке су често мета мизогиних коментара на интернет порталима.

Због оваквих пракси потребно је континурано радити на едукацији новинара и новинарки о сексизму и равноправном представљању жена и мушкараца у медијима.

Поред тога потребно је едуковати и сензибилнијом учинити ширу јавност о томе како препознати и пријавити сексизам. Препорука 1555 (2002) Савјета Европе о приказу жене у медијима позива владе држава чланица да уведу концепт “сексизма”, те да, између осталог, имплементују програме који омогућавају већи приступ жена комуникацијским средствима и знању, посебно новим комуникацијским технологијама.

Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.

Уредила: Анида Сокол

Иако технологија у својој базичној основи није дискриминаторна, приступ и коришћење технологија и медија се разликују ако сте мушкарац или жена, а нарочито ако сте у позицији вишеструке дискриминације, примјера ради, жена из руралног подручја или припадница етничке мањине.

Дигиталне вјештине у савременом добу су неизоставан алат у свакодневним активностима сваке особе, но приступ технологијама није омогућен на једнак начин мушкарцима и женама. УНЕСКО-ова евиденција о едукацији показује да жене и дјевојчице заостају за мушкарцима и дјечацима у тој области што доводи до неједнакости у приступу и кориштењу технологија – односно до родног дигиталног јаза. Родни дигитални јаз означава искљученост жена и мањинских заједница из процеса технолошког развоја што доводи до како информационог јаза, тако и до јаза разноликости. Приступ и кориштење дигиталних технологија је предуслов за потпуно уживање људских права и неопходан је алат за промоцију родне равноправности. Резолуција Европског парламента од 21. јануара 2021. о премошћавању дигиталног јаза између полова наглашава да дигитална транзиција не би смјела никога запоставити.

У контексту Босне и Херцеговине дигитални јаз се очитује као неједнак приступ професијама у дигиталном и повезаним секторима за жене. Постоји и одређена родна диференцијација у погледу извора информација од јавног значаја. Према студији Савјета Европе и Регулаторне агенције за комуникације из 2021. истакнуто је да жене мање посјећују новинске портале од мушкараца (42% наспрам 48%), мање користе отворени интернет (35% наспрам 41%). Кориштење друштвених мрежа за јавне расправе је више заступљено код мушкараца.

Као један од одговора на неравноправан положај жена формиран је 2017. године Покрет за феминистички интернет. Њихова мисија је да се интернет учини равноправнијим и то комбиновањем феминизма, технологије, умјетности и дизајна, те увођењем младих људи у развој етичке технологије. Много је препрека које стоје на путу смисленог приступа жена и дјевојчица дигиталном сектору и самосталном дјеловању у њему. Према студији ОЕЦД-а из 2018. неке од препрека су недостатак образовања и инхерентне предрасуде и друштвено – културне норме које женама и дјевојчицама умањују могућност да искористе оно што нуди дигитална трансформација. То даље доводи до ограничавања учешћа жена у свим секторима, укључујући и оне који су везани за инжењерство или производњу, што показује и извјештај УН Вумен из 2021. у коме је наведен податак да само 10% жена у БиХ имају образовање из машинства и електротехнике. О недовољној заступљености жена у сектору технологија говори и податак из студије Савјета Европе “Медији и род” да на пољу програмирања и конструисања технологија већином раде мушкарци.

Растући глобални проблем који се биљежи у дигиталном окружењу је повећана стопа насиља над женама на Интернету, а недостатак заштите женама које преживљавају насиље на Интернету се такође очитује као родна пристрасност у технологијама, што у коначници, подстиче даљу родну дискриминацију.

Да постоји потреба за родно осјетљиве технологије те смислено укључивање жена на свим нивоима технолошког развоја и употребе технологија говори и примјер интернетског претраживача Гугла. Тренутни језички модел који се у том претраживачу користи за програмирање репродукује штетне стереотипе о женама и дјевојчицама.

Уколико друштвене мреже и платформе за видео стриминг допуштају пристраност која штети корисницима, то се може диспропорционално одразити на жене и друге маргинализоване заједнице, посебно у земљама које су већ ускратиле простор и самосталност овим групама и гдје оснаживање жена није у складу са политичким интересима.

Да би се премостио дигитални јаз и омогућио једнак приступ дигиталним технологијама женама и мушкарцима, УН Вумен у својим политикама наводи препоруке у виду израде и провођења националне дигиталне стратегије те субвенционисање изградње капацитета и технолошких алата за жене у руралним подручјима и жене које су подложније сиромаштву.

Важно је подизати свијест и едуковати јавност о побољшању приступа жена технологијама као и њиховог положаја у овом сектору како би се зауставило уграђивање родне пристраности у технологије, јер уколико не дође до смисленог укључивања жена у процесе технолошког дизајна и имплементације, њихове потребе и искуства ће и даље бити невидљиве.

Неки од корисних извора који се тичу приступа технологији и дигиталног јаза наведени у студији Савјета Европе “Медији и род” су:

1. Girls who code и Women who code;
2. Ресурси за феминистички интернет;
3. Род и онлајн учешће жена;
4. Курсеви и ресурси за уродњавање: УНЕСКО, Род, медији, ИКТ и Родно освијештене политике у образовању Савјета Европе;
5. Изградња инклузивних редакција и дигиталних простора, практикум и материјали.

Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.

Уредила: Анида Сокол

Дигитално окружење пресликава патријархалне норме и мизогинију који нормализују насиље над женама, укључујући онлајн насиље над новинаркама.

 Родно засновано насиље је распрострањена појава коју медији не представљају као друштвени проблем, а својим извјештавањем умањују тежину страдања жена и недостатак њихове самосталности. Истраживање ОСЦЕ-а из 2019. показује да је нешто мање од половине жена (48%) у Босни и Херцеговини доживјело неки облик насиља од своје петнаесте године, укључујући психичко, физичко, економско и сексуално насиље. Развојем информационо-комуникационих технологија отворен је још један простор за насиље над женама – у дигиталном окружењу. Било да је ријеч о сексуалном узнемиравању, осветничкој порнографији или сајбер прогањању, онлајн насиље је широко распрострањено, недовољно регулисано, али и недовољно тематизовано у босанскохерцеговачким медијима. Истраживање УН Вумен о медијском извјештавању о насиљу над женама из 2020. године не биљежи нити један случај извјештавања о онлајн или дигиталном насиљу у меинстрим медијима у БиХ.

Број онлајн напада на новинарке је у порасту, што показују подаци Удружења БХ новинара. Новинарке се нападају на друштвеним мрежама путем твитова, објава на Фејзбуку, у коментарима на објавама на интернету и на блоговима. Ови облици онлајн узнемиравања углавном се не баве садржајем текстова или прилога који су новинарке припремиле, већ деградирају новинарку као жену. Онлајн злостављање је најучесталији напад на новинарке у БиХ, али тешко га је истражити и процесуирати. Један од разлога, како наводе аутори извјештаја Медији и род, јесте што и платформе друштвених мрежа и видео стриминг сервиси одбијају преузимање одговорности. Поред тога, извјештаји упућују на праксу некажњивости напада на новинаре и новинарке у БиХ, нарочито онлајн пријетњи које тужилаштва одбаце јер, према њима, не садрже елементе кривичног дјела. Аутори извјештаја Медији и род додају да злостављачки садржаји остају доступни на интернету, што узрокује наставак трауме и пресликавање културе некажњивости из стварног живота у дигитално окружење.

У Босни и Херцеговини не постоји законодавни оквир који препознаје родно засновану природу злостављања и дезинформација које трпе новинарке и политичарке. Закон о равноправности полова прописује једнак приступ медијима без обзира на пол, забрањује дерогативан или понижавајући третман особа на основу њиховог пола и од медија тражи да промовишу равноправност полова, али, како наводе аутори извјештаја Медији и род, не даје посебну заштиту новинаркама и политичаркама. Да би се утврдили конкретни узроци злостављања и начин његовог ширења, аутори извјештаја говоре да би први приоритет требало да буде досљедно праћење и прикупљање података о онлјан злостављању. Поред институционалне подршке, која укључује и Агенцију за равноправност полова на нивоу државе и два ентитетска гендер центра, говоре да су важни и различити покрети и мјеста оснаживања и заштите након случајева злостављања, попут колегијалне мреже новинарки у Србији “Новинарке против насиља”, која редовно прати и објављује извјештаје и препоруке у вези са медијским извјештавањем о родно заснованом насиљу. У извјештају Медији и род се наводи да би и платформа за праћење мизогиног садржаја и родно заснованог насиља на интернету са механизмом пријављивања могла бити дјелотворан ресурс. Важно је радити са судовима и тужилаштвима у препознавању и сакционисању онлајн пријетњи, али и на едукацији читавог становништва о онлајн насиљу, те едукацији новинарки о томе како да препознају онлајн насиље, али и заштите се од онлајн насиља.

Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.

Родно сензитивно извјештавање у медијима значи бити сензитиван на питања родних неједнакости и приказати и односити се према женама и мушкарцима на једнак начин при извјештавању.

Питање родне равноправности је одговорност на свим нивоима без обзира који је посао у питању, али у медијском простору је посебно важно да буде заступљен овакав начин дјеловања и то од руководећих мјеста гдје се доносе општа правила, затим на уређивачком нивоу гдје се доносе одлуке о причама које су тема извјештавања, на мјесту гдје се информације добијају и прикупљају, као и у деску медијских кућа гдје се врши селекција информација. Једнак или фер начин приказивања мушкарца и жене је професионална и етичка тенденција попут правичности и поштења, те на значајан начин доприноси креирању родно избалансираних друштава.

Родну неравноправност можемо посматрати и кроз сексизам, облик изражавања који се од чина преко ријечи, слика или гестова темељи на идеји да су неке особе, најчешће је у питању женски пол, инфериорне управо због свог пола.

Медијска (само) регулатива и родно сензитивно извјештавање

Регулација и саморегулација медија у БиХ помажу осигуравању родно сензитивног извјештавања. Одређени закони и препоруке садрже опште одредбе углавном везане за генералну забрану дискриминације и стереотипног приказивања, те осигуравање равноправности полова у управљачким структурама као што су:

• Закон о комуникацијама БиХ
• Закони о јавном РТВ Систему и закони о јавним РТВ сервисима у БиХ
• Правила и прописи Регулаторне агенције за комуникације БиХ
  • Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија
  • Кодекс о комерцијалним комуникацијама
• Кодекс за штампане и online медије БиХ Савјета за штампу и online медије БиХ
• Бројни стандарди, али и иницијатива Савјета Европе посвећени су борби против сексизма, у свим сферама, па и медијима.

Препоруке за медије – третирање родних садржаја у медијима

UNESCO-ове препоруке како допринијети адекватном приказивању жена и мушкараца у медијима, упућују да је за прецизно осликавање наших друштава потребно имати праксе цјеловитог и разноликог извјештавања, те да је кључно да вијести одражавају свијет какав се види очима жена и мушкараца. Жене би требале бити дио свих нивоа медијских организација, укључујући репортере и доносиоце одлука. Имати више жена у редакцији није довољно да би се осигурало родно осјетљиво извјештавање. Природа вијести, одлуке о томе шта је вриједно извјештавања, морају се такође промијенити. Жене се морају више користити као извори и предмети прича. Треба их интервјуисати као коментаторице и стручњакиње. Жене су заинтересоване, брину се и пишу о темама које занимају мушкарце. Међутим, важно је да се оба пола не изолују у родним гетоима и да избјегавају свако раздвајање по родним линијама у смислу ко пише о чему. Сви новинари и новинарке могу играти улогу у промјени става према женама и родним стереотипима.

46173/Pixabay

Савјет за штампу у Босни и Херцеговини, Удружење/Удруга БХ новинари, Друштво новинара Босне и Херцеговине, Удруга хрватских новинара у Босни и Херцеговини и Удружење новинара Републике Српске донијели су 2006. године конкретне Препоруке о третирању родних садржаја и употреби родно осјетљивог језика у медијима Босне и Херцеговине у којима се каже да ће уредници и уреднички колегији штампаних и електронских медија у Босни и Херцеговини кроз уређивачку политику настојати осигурати поштовање равноправности на основу пола, рода, полног идентитета, родног идентитета, родног изражавања и сексуалне оријентације на сљедеће начине:

 Кроз приказивање позитивних примјера недискриминације и поштовања људских права у јавној и приватној сфери живота.

• Кроз приказивање свих особа на равноправан и нестереотипан начин, с пуним поштовањем њихове особености и људског достојанства.
• Кроз подизање свијести о равноправном учешћу жена и мушкараца у економском и друштвеном развоју.
• Елиминисањем сексизма, родофобије, хомофобије, бифобије, трансфобије и других предрасуда и стереотипа у медијском језику.
• Кроз означавање функција, звања и титула особа о којима се пише или говори, кориштењем родно осјетљивог језика.
• Кроз подизање свијести јавности о проблему сексуалног насиља, инцеста, породичног насиља, економског насиља, трговине људским бићима и посљедицама тога насиља на жртве и друштво у цјелини.
• Путем подизања свијести јавности о присутности различитих облика насиља на основу пола, рода и сексуалне оријентације, те погубног утицаја тога насиља на жртве.
• Кроз едукацију новинара и новинарки о равноправности на основу пола, рода, полног идентитета, родног идентитета, родног изражавања, сексуалне оријентације, те о употреби родно осјетљивог језика у свакодневној новинарској пракси.
• Кроз промовисање равноправног учешћа и заступљености особа различитих полних и родних  идентитета на позицијама одлучивања у медијима, нарочито у управљачким, програмским и регулаторним тијелима.

Агенција за равноправност полова БиХ и Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине донијели су такође Препоруку у вези родних стереотипа и сексистичких ставова и језика у медијима у БиХ која позива медије да:

• Кроз развој својих професионалних стандарда установе мјере које би спријечиле репродукцију родних стереотипа и предрасуда у свом раду.
• Да развијају свијест новинара и новинаркикроз њихово професионално усавршавање како би се укључила димензија родне равноправности у новинарство и медије.
• Да теже ка уравнотеженијем представљању жена у медијима.
• Да се уздрже од репродукције родних стереотипа и предрасуда, сексизма, мизогиније и говора мржње у свом раду и да се уздрже од јавног приказивања и представљањабило које особе на уврједљив, омаловажавајући или понижавајући начин, с обзиром на пол.

Како избјећи стереотипно приказивање у медијима?

Родна равноправност и извјештавање у медијима се постиже кроз прецизан избор извора и прича, елиминисањем стереотипа, односно кроз правичан начин приказивања жена и мушкараца на сљедеће начине:

 Третирати сваку особу као индивидуу, без придодавања особина скупине којој припада (жена мајка, њежна, крхка, емоционална и сл, мушкарац снажан, храбар, активан и сл.).

• Трудити се да се жене и мушкарци гдје год је то могуће подједнако користе као извори за различите теме: од помоћи може бити вођење евиденције о томе као и кориштење базе података стручњака и стручњакиња за различите области.
• Не користити сексистички и родно наглашен опис жена.
• Користити родно сензитиван језик као важно друштвено и идеолошко питање које доприноси већој видљивости жена и женског рада.
• Промовисати родну равноправност у оквиру медијских организација.

Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине изражава подршку иницијативама за успостављање равноправности полова у управљачким структурама у медијима и другим активностима на уређењу медијског сектора на принципима родне равноправности.