сигурност на интернету

Тренутни подаци показују да је свака шеста млада особа у Европи погођена кибернетичким насиљем, док свака осма признаје да је учествовала у њему. Ови подаци наглашавају хитност и релевантност проблема. Као одговор на ове брзорастуће изазове, Европска комисија  је на Дан сигурнијег интернета 2026. године представила акциони план против кибернетичког насиља на нивоу цијеле Европске уније.

Дигитална трансформација радикално је промијенила друштво нудећи дјеци и младима огромне могућности за развијање вјештина и креативности. Данас, 97% младих у Европској унији (ЕУ) свакодневно користи интернет, док 65% младих узраста од 15 до 24 године користи друштвене медије као главни извор информација. Алати вјештачке интелигенције, видео-игре, апликације за размјену порука и онлајн заједнице, користе се за повезивање и друштвени ангажман. Међутим, изложеност онлајн предаторима, подстицање на самоозљеђивање, алгоритми који изазивају зависност, опасни онлајн изазови и кибернетичко насиље, само су неки од ризика са којима се дјеца и млади сусрећу на интернету.

Кибернетичко насиље (cyberbulling, онлајн/дигитално насиље, насиље на интернету)

Свјетска здравствена организација (WHO) препознала је кибернетичко насиље као растући проблем, који је од 2018. године у драматичном порасту. Дигитално насиље може се вршити индиректно путем текстуалних/гласовних порука, телефонских позива, ширењем гласина, скриншотова или манипулисаних садржаја о жртви. Напади се, такође, могу извршити јавно или анонимно у групама и форумима на друштвеним мрежама. Посебан проблем представља садржај генерисан вјештачком интелигенцијом (ВИ), који омогућава нове облике дигиталног злостављања, попут сексуализираних дипфејкова, често усмјерених на дјевојке и жене.

Овакви облици насиља посебно су раширени међу школском дјецом и адолесцентима, сразмјерно повећању њихове онлајн активности.

Остале групе посебно изложене различитим облицима кибернетичког насиља су:

• Дјевојчице и младе жене које су често изложене насиљу сексистичке и мизогине природе;
• Рањиве скупине гдје кибернетичко насиље може бити усмјерено на појединца због његове/њене перципиране припадности таквим скупинама;
• Дјеца из домаћинстава са ниским приходима;
• Дјеца и млади с инвалидитетом који доживљавају већи ниво онлајн виктимизације, укључујући сексуално и родно условљено насиље;
• Етничке и вјерске мањине, мигранти и избјеглице који се суочавају с повећаним ризиком од расистичког или дискриминишућег насиља.
• LGBTIQ+ заједнице гдје се 63% припадника често сусреће с насилним онлајн садржајем.

Акциони план против кибернетичког насиља

Европска комисија позвала је на хитну акцију у борби против кибернетичког насиља. Недавна истраживања показала су да преко 90% Европљана захтијева од власти предузимање хитних мјера заштите дјеце у дигиталном простору. Ове мјере подразумијевају снажан, досљедан и координисан одговор ЕУ на кибернетичко насиље, превенцију и дигитално описмењавање младих, као и побољшање и поједностављивање механизама за пријављивање и подршку жртвама широм Уније. Спровођење Акционог плана одвијаће се у партнерству са државама чланицама, цивилним друштвом, индустријом, међународним организацијама и самом дјецом.

Акциони план успоставља координисан приступ Европске уније заштити малољетника од кибернетичког насиља јачањем постојећег законодавства, попут Закона о дигиталним услугама (ДСА) и Директиве о аудиовизуелним медијским услугама (АВМСД). ДСА има кључну улогу у реализацији, захтијевајући од пружалаца онлајн платформи доступних малољетницима осигурање високог нивоа приватности, безбиједности и заштите. У оквиру текуће евалуације и ревизије АВМСД би требао процијенити начине сузбијања кибернетичког насиља на платформама за дијељене видео-записа.

Такође, план предвиђа ефикасно спровођење одредби Закона о вјештачкој интелигенцији о забрањеним ВИ праксама, укључујући њихово кориштење за кибернетичко насиље, као и спровођење обавеза транспарентности Закона у вези са означавањем и етикетирањем генерисаног ВИ садржаја који се користи у сврху дигиталног насиља.

Државе чланице позване су на успостављање свеобухватних националних планова за борбу против насиља, укључујући и кибернетичко насиље, посебно уз подршку ЕУ мреже за права дјеце, те на прикупљање досљедних, упоредивих података о кибернетичком насиљу уз помоћ мреже Центара за сигурнији интернет и платформе Бољи интернет за дјецу.

Акциони план истиче важност превенције кибернетичког насиља подстицањем здравих и одговорних дигиталних пракси од раног узраста. У циљу борбе против дезинформација и промовисања дигиталне писмености и дигиталног благостања, Комисија ће израдити посебне смјернице намијењене учитељима и едукаторима. Упоредо с тим, Комисија ће проширити ресурсе и обуку о кибернетичком насиљу за школе путем своје мреже Центара за сигурни интернет и платформе Бољи интернет за дјецу.

Земље чланице позване су да кроз израду смјерница и обучавањем актера као што су васпитачи, старатељи и стручњаци који раде са дјецом у различитим подручјима уложе додатне напоре у спречавање и рано откривање кибернетичког насиља, апелујући да се дјеца укључе у израду политика и проведбу мјера намијењених њиховој добробити.

Акциони план истиче важност увођења приступачне апликације за онлајн безбиједност у свим државама чланицама. Апликација ће омогућити жртвама дигиталног насиља једноставно пријављивање узнемиравања, као и осигурање и пренос доказа. Државе чланице моћи ће апликацију прилагодити националним потребама и подржати њено ширење уз холистички, ефикасан екосистем подршке.

Комисија ће у сарадњи са државама чланицама и другим учесницима пратити спровођење акционог плана, а налази ће се дијелити на нивоу цијеле ЕУ.

Драги наставници/e,

Фебруар је мјесец у којем се обиљежава „Дан безбједнијег интернета“ и потребни су вам  едукативни материјали са темама о безбједности дјеце на интернету које би подијелили са својим ученицима?

Препоручујемо вам сљедеће Webobran материјале намијењене основцима, уз које на забаван и занимљив начин можете са ученицима разговарати о овој важној теми:

Едукативни летак сa упутствима и савјетима у вези са временом које дјеца проводе пред екранима;

Едукативни летак о платформама за дијељење видео записа, пријави непримјерених садржаја и савјетима на шта родитељи треба да обрате пажњу како би заштитили дјецу од непримјереног и узнемирујућег видео садржаја;

Електронскa верзијa брошуре која доноси мале трикове за безбједан интернет и едукује дјецу о безбједним корацима и заштити на интернету.

Наведени едукативни материјали израђени су у оквиру пројекта „Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола Регулаторне агенције за комуникације“ који је реализовала Регулаторна агенција за комуникације уз помоћ стручњака из области психологије, комуникологије и маркетинга.

Уколико желите да вам доставимо штампане едукативне Webobran летке  (израђене на српском, хрватском и босанском језику), пишите нам на нашу е-mail адресу medijskapismenost@rak.ba и ми ћемо вам поштом послати тражени број примјерака на језику који назначите.

Такође вам предлажемо и едукативне видео спотове о безбједности на интернету који су израђени у сарадњи са психолозима у оквиру пројекта Агенције  Webobran, a koje ћете  пронаћи овдје.

Драги наставници/е,

Желите са својим ученицима обиљежити „Дан сигурнијег интернета“ и потребни су вам едукативни материјали са темама о сигурности дјеце на интернету?

Препоручујемо вам сљедеће Webobran летке намијењене основцима, уз које на забаван и занимљив начин можете са ученицима разговарати о овој важној теми:

Едукативни летак са смјерницама и савјетима у вези са временом које дјеца проводе пред екранима;

Едукативни летак о платформама за дијељење видео-записа, пријави непримјерених садржаја и савјетима на шта родитељи треба да обрате пажњу како би заштитили дјецу од непримјереног и узнемирујућег видео-садржаја;

Електронска верзија брошуре која доноси мале трикове за безбједан интернет и едукује дјецу о сигурним корацима и заштити на интернету.

Уколико желите да вам доставимо штампане верзије едукативних Webobran лет (израђене на босанском, хрватском и српском језику), пишите нам на нашу имејл адресу medijskapismenost@rak.ba и ми ћемо вам поштом послати одговарајући број примјерака.

Наведени едукативни материјали израђени су у оквиру пројекта „Заштита дјеце на интернету у системима корисника дозвола Регулаторне агенције за комуникације“ који је реализовала Регулаторна агенција за комуникације уз помоћ стручњака из области психологије, комуникологије и маркетинга.

Драги основци и средњошколци,

Вођени успјехом претходних кампања, Центар за сигурни интернет и ове године на Дан сигурнијег интернета организује квиз за ученике основних и средњих школа у БиХ на тему сигурности на интернету. Дан сигурнијег интернета 2025 (SID 2025) ове године ће се обиљежити 11. фебруара под слоганом „Сурфај Сигурно – Заједно за бољи интернет“. Тај дан уједно је одлична прилика да се укључите у квиз, научите корисне ствари о сигурности на интернету и освојите вриједне награде.

Квиз ће бити активан само на поменути дан и то од 09:00 до 19:00 сати, након чега ће систем апликације за онлајн такмичење генерисати побједнике квиза међу дјецом која су тачно одговорила на минимално 80% питања, те потом објавити побједнике и освојене награде. Сви приступи квизу биће кодирани, те ће у циљу заштите личних података дјеце побједници бити објављени под јединственим кодом, уз навођење школе побједника, на онлајн платформи Центра за сигурни интернет у Босни и Херцеговини, као и на друштвеним мрежама Центра.

Упутство – шта треба урадити за приступ и рјешавање квиза?

• посјетити веб страницу Центра за сигурни интернет https://www.sigurnodijete.ba/ и упознати се са сигурним кориштењем интернета;
• дана 11. фебруара 2025. године од 09:00 до 19:00 часова посјетити наведену веб страницу и регистровати се користећи јединствени приступни код;
• забиљежити свој јединствени приступни код квизу;
• рјешити квиз питања о сигурном кориштењу интернета;
• освојити једну од вриједних награда!

Дан сигурнијег интернета (Safer Internet Day – SID) је међународни дан који се на иницијативу Европске комисије глобално обиљежава већ 21 годину с циљем промовисања сигурног и одговорног кориштења интернета и других дигиталних технологија. Том приликом, бројни актери из области образовања, социјалне и дјечије заштите, телекомуникација, медија итд. промовишу сигурност дјеце у дигиталном окружењу, као дио корпоративне и друштвене одговорности из области заштите дјечијих права и превенције насиља над дјецом.

Овај дан се у Босни и Херцеговини обиљежава од 2011. године на иницијативу Центра за сигурни интернет, а и ове године подржали су га партнери и спонзори Центра који су препознали значај заштите дјеце и младих на интернету и осигурали вриједне награде.

Учимо и освојимо вриједне награде на квизу знања – очекујемо Вас на предстојећим Данима сигурнијег интернета!

Дан сигурнијег интернета обиљежава се сваке године другог дана друге седмице у фебруару с циљем подизања свијести јавности о опасностима које интернет носи са собом и едукације корисника како да заштите себе и рањиве чланове своје породице, посебно дјецу.

Ове године Дан сигурнијег интернета одржава се 11. фебруара под слоганом „Заједно за бољи интернет“, а фокус кампање је на младима, ученицима и дјеци како би сви заједно допринијели безбједнијем и бољем окружењу за све.

Овај дан уједно је подсјетник одраслима о важности едукације дјеце о опасностима које вребају у онлајн простору. Велики број школа посвећује пажњу обуци дјеце о новим технологијама, медијској и информационој писмености и сигурности, а Регулаторна агенција за комуникације (Агенција) сваке године кроз различите активности и материјале покушава подићи свијест о овом важном питању.

Управо из наведених разлога, Агенција је израдила едукативне спотове који су намијењени дјеци школског узраста.

Спотове могу користити све образовне установе у Босни и Херцеговини као основу за учење и дискусију у наставним и ваннаставним активностима. Такође, доступни су бесплатно и за емитовање свим заинтересованим ТВ станицама у њиховим школским, дјечијим и образовним програмима.

Сваки од видеа бави се посебном проблематиком, но свима је заједничка тема безбједно кориштење интернета и дигиталних технологија. Едукатори у спотовима су дјечији и школски психолози и прихотерапеути, проф. др Ивана Зечевић и Саша Рисојевић.

Посебан нагласак стављен је на опасности на интернету, као што су непримјерени и штетни садржаји, проблеми заштите и начин одабира позитивних садржаја. Указује се на опасности од прекомјерног кориштења екрана и дигиталних технологија, на потребу успостављања здравих медијских навика, на опасности од нежељеног контакта и електронског насиља, како се заштитити и гдје потражити помоћ, као и опасности везане за заштиту личних података. Едукативни спотови баве се и друштвеним мрежама, односно, конкретним савјетима за кориштење најпопуларнијих мрежа које користе дјеца у Босни и Херцеговини, као и питањем сигурног и ефикасног кориштења платформи које се најчешће користе у онлајн настави.

У видео-материјалу под називом „Опасности на интернету“ едукатори првенствено покушавају појаснити шта су то лични подаци и зашто је важно њихово чување, те зашто је  ризично дијелити личне податке и локације кретања. Скренута је пажња и на важност креирања шифри и ограничавања пратилаца, али и важност неприхватања конверзације са непознатим лицима. Поред низа важних информација наставницима, родитељима и едукаторима, остављене су и смјернице за дискусију са дјецом.

С обзиром на пораст зависности од интернета и тешкоће да се контролише вријеме проведено на Јутјубу, Тиктоку, игрицама и у дописивању, израђен је и едукативни видео-материјал под називом „Вријеме на интернету и зависност“.

У едукативном видеу под називом „Сајбер злостављање“ едукатори предочавају разне ситуације у којима су се нашла злостављана дјеца и осјећаје који су их пратили, као и посљедице таквог злостављања.

Млади у читавом свијету све више гледају порнографске садржаје, но какве су посљедице по психу и ментално здравље младих особа и да ли таква пракса доводи до искривљавања здраве слике о сексуалности? Како порнографија утиче на зависност о порнографији и како се изборити са тим говори се у видео-материјалу „Излагање порнографији“.

Сексуално узнемиравање тема је петог по реду видеа у овом серијалу. Једна од пет младих особа које бораве на интернету доживјела је сексуално узнемиравање. Шта све спада у сексуално злостављање на интернету, како се од њега заштитити и како се са њим носити, те шта све можемо урадити ако до тога дође можете сазнати у видео-материјалу „Сексуално злостављање на интернету“.

Сви ови видео-материјали Агенције, али и други садржаји на тему онлајн сигурности израђени у оквиру пројеката Webobran могу се наћи на Јутјуб каналу https://www.youtube.com/@webobran9884/videos.

Пoред видео-спотова, доступна је и брошура о онлајн сигурности са савјетима дјеци о томе како се понашати у интернет свијету која се може преузети на овом линку.

Наставницима такође могу бити интересантни материјали које је креирала Међународна телекомуникациона унија (ITU) на тему онлајн сигурности. Интерактивна књига о сигурности дјеце на интернету „Водич за наставнике“ нуди корисне и занимљиве вјежбе које ће помоћи наставницима да ученицима/цама узраста 9-12 година пренесу темељна знања о онлајн сигурности. „Водич за наставнике“ можете преузети на овом линку.

Наставницима такође могу бити интересантни материјали које је креирала Међународна телекомуникациона унија (ITU) на тему онлајн сигурности. Интерактивна књига о сигурности дјеце на интернету „Водич за наставнике“ нуди корисне и занимљиве вјежбе које ће помоћи наставницима да ученицима/цама узраста 9-12 година пренесу темељна знања о онлајн сигурности. „Водич за наставнике“ можете преузети на овом линку.

Аутор: Плави телефон, савјетодавна линија за дјецу и младе, организације Нова генерација

Модерне технологије омогућиле су младим особама нове могућности друштвеног живота. Комуникација међу њима одвија се путем паметних телефона у виду порука, позива и других садржаја. Мобилне апликације које млади користе омогућавају им да се дописују са својим вршњацима, размјењују и уче о различитим садржајима што може да буде корисно за њихов раст и развој. Али уколико се злоупотребљавају, млади могу да буду изложени и различитим ризицима, међу којима су и sexting и sextortion.

У даљем тексту објаснићемо вам шта је то sexting и sextortion, шта мотивише дјецу и младе да се упуштају у sexting те који су ризици наведеног понашања.

Шта је sexting?

На питање шта подразумијева појам sexting покушаћемо да вам одговоримо помоћу анонимне приче једне дјевојчице, која се путем “Плавог телефона“, Савјетодавне линије за дјецу и младе, обратила за помоћ и подршку због насиља које доживљава у вези. Кроз ову причу моћи ћете да видите до чега све sexting може да доведе и које су посљедице упуштања у такво понашање. Важно је напоменути да наведени иницијал Б. не одражава њено право име, јер нам је порука упућена анонимно путем чата.

„Б. је 16-годишња дјевојка која је прије годину дана започела везу са момком који је годину дана старији од ње. С обзиром на то да су јој родитељи јако строги и не дозвољавају да има момка, она је одлучила да то сакрије од њих. Б. и њен момак се нису виђали често јер она није жељела да буде виђена са њим. Плашила се да ће их неко видјети и то рећи њеним родитељима. Али свакодневно су се дописивали путем друштвених мрежа.

У почетку је њихов однос био диван, он је био пажљив и пун разумијевања према њој. Б. му је вјеровала и настојала да му удовољи у свему. У једном од разговора он је тражио да му Б. пошаље своје интимне фотографије, јер би му, како је он рекао, на тај начин показала да га воли и да жели да буде са њим. Б. је пристала на то јер је имала повјерења у њега и мислила је да се ништа лоше не може да догоди. 

Међутим, ствари су се промијениле након пола године везе. Момак би почињао да галами на Б. сваки пут када би она отишла у град са другарицама те јој је наређивао да не иде са њима већ са њим. Мислећи да он то ради јер је жељан њене пажње и времена те да јој тако показује да му је стало, Б. се све више удаљавала од својих пријатеља. Почела је да проводи више времена са њим, али он је и даље настављао са истим понашањем. Био је контролишући према њој и свакодневно је захтијевао да му Б.  шаље своју локацију како би он знао гдје се налази. Када би она одбила да то уради, он би се наљутио и слао јој узнемирујуће поруке. Пријетио јој је да ће послати њене наге фотографије њеним родитељима и пријатељима уколико не буде радила све оно што он захтијева од ње. Како би јој показао да је озбиљан, неке њене фотографије и видеa је слао својим пријатељима, али би поруку обрисао прије него што они виде.

Због насиља, пријетњи и уцјена које доживљава, Б. се осјећа јако уплашено и не зна шта да ради. Сматра да не може никоме да се обрати за помоћ јер не жели да њени родитељи сазнају за то. Најрадије би га оставила, али се боји да ће он свима прослиједити њене фотографије. Поред тога, Б. већ данима не може да спава, константно размишља о свему што се дешава. Осјећа се узнемирено и само жели да ово престане. Понекад помисли да би било најбоље да је нема јер би само тако престало насиље које доживљава“ (Наставак приче о томе како су савјетници Плавог телефона помогли Б., можете прочитати у посљедњем пасусу).

Из наведене приче можемо да видимо да се под sexting–ом најчешће подразумијева слање или примање порука, фотографија или видео-снимака са сексуалним садржајем. Обично се одвија путем телефона, али може и путем друштвених мрежа или других апликација. Сексуални садржај се може размјењивати с пријатељима, момком или дјевојком или особом коју упознаш онлајн.

Млади се из различитих разлога упуштају у sexting, а неки од најчешћих су:

• мишљење да сви њихови вршњаци то раде;
• забава, шала, флерт;
• како би се некоме свидјели, приказали привлачним, слободним и занимљивим;
• жеља за постизањем интимности и узбуђења;
• потпуно повјерење у партнера;
• осјећај обaвезе према партнеру или партнерова устрајност постављања питања;
• некада се млади упуштају у sexting под присилом након првог добровољног sextingа и тад говоримо о sextortionу – једна особа пријети другој да ће њене експлицитне фотографије објавити или прослиједити другим особама ако не пристане на даљње сексуалне активност или јој не да новац или уради оно што она жели од ње.

Који су ризици sexting–а?

Важно је да дјеца и младе особе разумију да поруке, фотографије или видео-снимци које поставе на интернет или пошаљу другој особи никада нису потпуно приватни и анонимни. Једном када се постави или пошаље интимна фотографија или видео, не постоји могућност да особа контролише шта ће се догодити и коме ће бити доступан наведени садржај.

Уколико интимни садржаји постану јавно доступни, дјеца и млади би били изложени насиљу и злостављању, што би могло да доведе до проблема са менталним здрављем, као што су нарушено самопоуздање и самопоштовање, усамљеност, осјећај стида и кривице, затим анксиозност, депресивност као и самоповређивање те суицидалне мисли и идеје.

Надаље, сексуално ризична понашања уско су везана уз sexting. Карактеристике особа које секстају су да оне раније ступају у сексуалне односе, не користе заштите, што их чини подложнијим ризику нежељене трудноће као и полно преносивим болестима (Benotsch, Snipes, Martin и Bull), а поред тога, имају и већи број сексуалних партнера (Ybara и Mitchell, 2014).

Sexting може да има и одређене ризике и са законског аспекта. Млада особа која тражи, приступа, посједује, ствара или дијели експлицитне садржаје некога млађег од 18 година може да буде оптужена за кривично дјело – дјечја порнографија. Оптужба за ова кривична дјела може да резултује кривичним досјеом и регистрацијом као сексуални преступник у неким околностима. Ово би довело до забране рада или волонтирања на мјестима гдје су дјеца, до захтјева да се редовно пријављују полицији  те би им била ограничена и слобода кретања.

Како можеш да се заштитиш?

Важно је да знаш да је уреду да кажеш НЕ уколико било ко од тебе тражи да пошаљеш своју интимну фотографију или видео. Имаш право да не радиш ствари због којих се осјећаш неугодно и уплашено. У случају да особа настави да инсистира или да ти пријети, можеш да је блокираш и на тај начин прекинеш контакт са њом. Такође, можеш да се обратиш и некој одраслој особи у коју имаш повјерења и са њом разговараш о томе што ти се дешава. Ако добијаш пријетње, сачувај поруке јер се такво понашање сматра кривичним дјелом те може да се пријави полицији.

Уколико си ти послао/ла своју интимну фотографију или видео, те се осјећаш забринуто због тога јер не знаш шта може да се догоди, покушај искрено да разговараш са особом којој си послала фотографије и замоли је да их  обрише. Понекад може да се догоди да се овакви садржаји објаве на интернету. У случају да се то теби догоди, важно је да знаш да ти ниси крив/а за то и да не мораш сам/а да пролазиш кроз све то.

Како Плави телефон може да помогне дјетету или младој особи која доживљава насиље путем интернета?

Плави телефон је безбједно мјесто гдје можеш да се обратиш уколико имаш било какав проблем и потребни су ти помоћ и подршка. Савјетници Плавог телефона су ту да те саслушају, пруже ти подршку, разумијевање те заједно са тобом покушају да дођу до рјешење које је најадекватније за одређену ситуацију. У току разговора нико те неће критиковати нити осуђивати. Важно нам је да се осјећаш слободно и безбједно да са нама подијелиш оно што те мучи. Можеш да нам се обратиш путем бесплатног телефона или путем чата који се налази на нашем сајту.

У случају да доживљаваш насиље на интернету, путем нас постоји могућност да анонимно пријавиш насиље које ти се дешава. Поред тога, ту смо за тебе да осмислимо начине и стратегије како да се заштитиш у ситуацијама насиља те да ти помогнемо да се насиље заустави.

На почетку текста смо ти испричали причу о дјевојчици Б. која је доживљавала насиље од свога момка, а сада ћемо ти рећи како су јој савјетници Плавог телефона пружили помоћ.

С обзиром на то да је у току разговора Б. наговијестила да има суицидалне идеје и мисли, савјетник је прво са њом направио антисуицидални уговор јер је био забринут да би Б. могла да себи одузме живот или да се повриједи. Б. је обећала савјетнику да неће себи наудити док је год у комуникацији са нама и док покушавамо да пронађемо рјешење.

Поред тога, наш савјетник је заједно са Б. осмислио стратегију како да разговара са особом у коју има повјерења и која би јој могла помоћи да разговара са родитељима о томе што јој се дешава. Б. нам се јављала неколико пута, а у нашем посљедњем разговору нам је рекла да је разговарала са родитељима, да су били љути на њу, забранили су јој да се виђа са момком, али су јој пружили и подршку. Договорили су се да ће заједно отићи у полицију и пријавити момка који је пријетио Б.

Важно је да знате да многи ваши вршњаци имају негативна искуства због sexting-а и sextortion-а те да нисте једини којима се то дешава. Не морате сами да се носите са тим, потражите помоћ и подршку.

Литература:

Benotsch, E. G., Martin, A. M., Snipes, D. J., & Bull, S. S. (2013a). Sexting, substance use, and sexual risk behavior in young adults. Journal of Adolescent Health, 52, 307–313.

Daniels. N (2022). What is Sextortion? How to Prevent Online Blackmailing. Преузето са: https://vpnoverview.com/internet-safety/cybercrime/what-is-sextortion/

Додај, А. и Сесар, К. (2020). Секстинг: размјена сексуално експлицитног садржаја. Мостар: Свеучилиште у Мостару

Храбри телефон. Sexting. Преузето са: https://tinejdzeri.hrabritelefon.hr/clanci/sexting/

Медвидовић, М. (2019). Објашњења сексуалног понашања и секстинга младих (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences. Depatrment of Psychology).

Оршолић, К. (2019). Сектинг у оквиру теорије сексуалних скриптова и теорије социјалне размјене (Doctoral dissertation, Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences).

Ybarra, M. L. i Mitchell, K. J. (2014). “Sexting“ and its relation to sexual activity and sexual risk behavior in a national survey of adolescents. Journal of adolescent health, 55(6), 757–764.