У тексту који слиједи сазнаћете у којој мјери бх. домаћинства располажу Смарт и/или стандардним ТВ уређајем, у којој мјери га дјеца користе те који ТВ садржаји највише привлаче дјечју пажњу. Наведени подаци прикупљени су у оквиру истраживања под називом „Медијске навике дјеце и ставови родитеља“ које су 2020. године реализовали Регулаторна агенција за комуникације (РАК) и УНИЦЕФ у БиХ у сарадњи са агенцијом Custom Concept. Цјелокупан извјештај доступан је на https://docs.rak.ba//articles/87d623c1-ae20-4b70-9c51-6df0f9fa074b.pdf.
У БиХ дјеца узраста 0-18 година живе у комплексном информационо-комуникационом окружењу и окружена су бројним уређајима. Говорећи о телевизији, подаци добивени од родитеља показују да 73% бх. дјеце живи у домаћинству које посједује Смарт ТВ, док 46% дјеце у кући има стандардни ТВ уређај. Из тога произлази да свако бх. домаћинство у којем живе дјеца располаже барем једним телевизором. Осим ТВ уређаја, велика већина бх. домаћинстава посједује и паметни телефон (93%) те десктоп или лаптоп рачунар (76%). Смарт ТВ чешће посједују домаћинства са млађом него она са старијом дјецом. У складу с тим, међу домаћинствима која имају стандардан ТВ уређај више је оних која имају старију дјецу.
Телевизор (Смарт ТВ и/или стандардни ТВ уређај) користи 95% дјеце, што значи да телевизор спада у „кућне“ уређаје који у највећој мјери стоје дјеци на располагању. Тако Смарт ТВ користи 63% дјеце, а стандардни ТВ уређај 32%, дакле, скоро сва дјеца, укључујући и девет од десет (88%) дјеце узраста 0-3 године. Дјеца од 7 до 10 година спадају у добну категорију дјеце која у највећој мјери користе ТВ уређај с обзиром на то да сва дјеца овог узраста гледају телевизију. Смарт ТВ највише користе дјеца од 7 до 10 година, док стандардни ТВ уређај највише користе адолесценти (15 до 18 година). (Табела 2.)
За разлику од паметног телефона или рачунара, Смарт ТВ и стандардни ТВ уређај спадају у уређаје које дјеца ријетко посједују као сопствене, тим рјеђе што су млађа.
За гледање/слушање садржаја, као што су видео-клипови, телевизијски програми или филмови и сл. код куће или негдје другдје, дјеца свих узраста у највећем проценту користе паметни телефон (88%), Смарт ТВ (62%) и компјутер или лаптоп (60,5%), док се стандардни телевизор користи у знатно мањој мјери (36%). Обје врсте телевизора користе дјеца свих узраста подједнако. Поред тога, 16% дјеце користи Смарт ТВ и за приступ интернету. На питање путем којег уређаја најчешће приступају интернету, свега 2% дјеце је одговорило да то чини путем Смарт ТВ-а и то рјеђе што су старија. Смарт ТВ као уређај путем којег њихова дјеца најчешће бораве онлајн одабрало је око 6% родитеља.
Готово свако друго дијете тј. 48% дјеце узраста 0-10 година на телевизији гледа искључиво или углавном домаће програме. Преосталих 40% дјеце овог узраста у подједнакој мјери гледа домаће и стране програме, док свега 8% дјеце овог узраста углавном гледа стране програме. Док половина бх. родитеља дјеце 0-10 година није задовољна количином дјечјег програма на бх. телевизијама, дотле око 40% родитеља дјеце овог узраста сматра да на бх. телевизијама има довољно дјечјег програма. Кад је ријеч о оцјени квалитета дјечјег програма који се емитује на бх. телевизијским станицама, око половине родитеља дјеце од 0 до 10 г. сматра да је он осредњи, око 20% родитеља сматра да је он прилично лош, то јест прилично добар, док су врло ријетки родитељи који га оцјењују као изразито лош или одличан. Родитељи из домаћинстава нижег економског статуса чешће истичу да њихова дјеца гледају домаћи ТВ програм, те су у већој мјери задовољни његовом количином и квалитетом него родитељи из домаћинстава која имају већа новчана примања.
Телевизија је изузетно популаран медијум међу дјецом. У Босни и Херцеговини, седам од десет дјеце свакодневно гледа телевизију. Ова навика учесталија је код млађе дјеце, код којих већина (75%) сваки дан у току типичне школске седмице гледа неки телевизијски садржај. Истовремено, родитељи дјеце узраста 0-3 године наводе да двије трећине њих (68%) свакодневно гледа ТВ програм. Подаци добивени од дјеце узраста 7-18 година показују да у току уобичајеног радног дана дјеца ТВ програм гледају у просјеку сат и 24 минуте, док викендом ово вријеме расте до просјечних сат и 40 минута. Родитељски подаци показују да дјеца узраста 0-3 године просјечно у типичном школском/радном дану телевизију гледају сат и 21 минуту, док дјеца узраста 4-6 година телевизију гледају сат и 44 минуте.
ТВ платформе за услуге на захтјев стичу све већу популарност међу дјецом, у првом реду међу адолесцентима. Наиме, 36% дјеце узраста 11-14 година и 47% адолесцената гледа филмове или друге видеосадржаје на платформама за услуге на захтјев као што су Netflix, HBO Go, Моја ТВ видеотека, Home ТВ видеотека, Хајат ТВ и сл.
На основу свих горе наведених података могли бисмо да закључимо да дјеца свих узраста, а нарочито дјеца до десет година, представљају изузетно значајан сегмент телевизијске публике. Имајући то у виду, као и чињеницу да велики проценат дјеце претежно или углавном гледа домаћи ТВ програм, могли бисмо да констатујемо да телевизијске станице у Босни и Херцеговини имају посебну одговорност да, у складу са својим могућностима, производе више квалитетног програмског садржаја намијењеног дјеци.
