Премда све рјеђе у употреби, штампани медији позитивно утичу на развој когнитивних и језичких способности дјетета и доприносе развоју читалачких навика и писмености код дјеце.
У времену у којем су дјеци доступни многи електронски уређаји (паметни телефон, таблет, смарт ТВ и др.) интересовање дјеце за штампане медије рапидно опада. Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима одраслих које су 2019. године провели Регулаторна агенција за комуникације и УНИЦЕФ у БиХ показало је да пажњу дјеце узраста од 7 до 18 година далеко више привлаче паметни телефони, боравак на интернету, ТВ програм и играње игрица него читање књига, сликовница, стрипова, новина и часописа. Кад је ријеч о дјеци узраста од 7 до 18 година у Босни и Херцеговини, резултати наведеног истраживања показали су да осам од десет дјеце свакодневно користи мобилни телефон, отприлике исто толико дјеце свакодневно борави на интернету, седам од десет дјеце свакодневно гледа ТВ програм и четири од десет дјеце свакодневно игра игрице. С друге стране, мање од 10% дјеце свакодневно чита књиге/сликовнице/стрипове, док новине или часописе свакодневно не чита готово нико (1%).
Онлине медији преузели су примат и на пољу информисања о збивањима у земљи и свијету. Истраживање је показало да већина дјеце узраста од 11 до 18 година као главни извор информација користи друштвене мреже (60%), онлајн портале (25%) и телевизију (23%) док свега 2% дјеце у те сврхе користи штампу. Кад је ријеч о дјеци млађег узраста, анкета родитеља показала је да књиге, сликовнице и стрипове свакодневно чита 9% дјеце узраста 4 до 6 и 7 до 10 година. Ова статистика индиректно нам говори да и родитељи губе интересовање и свијест о томе колико је важно да редовно читају својој дјеци. С обзиром на то да штампани медији играју важну улогу у спознајном, менталном и емоционалном развоју дјетета родитељи, школе, библиотеке, али и остале институције које су на различите начине надлежне за васпитање и образовање дјеце, требало би активније да се посвете развијању љубави према писаној ријечи код дјеце. О томе зашто и како родитељи могу помоћи својој дјеци да заволе читање сазнајте овдјe.
У Босни и Херцеговини редовно излазе дјечји часописи намијењени дјеци предшколског и школског узраста. Пуни су позитивних, образовних и корисних информација, прате наставни план и програм и примјерени су узрасту ученика. Школе имају активну улогу у промоцији дјечјих часописа с обзиром на то да се неки од њих дистрибуишу путем школа, односно препоручују ученицима на редовно читање и претплату. Неки од најчитанијих дјечјих часописа у БиХ су часописи Јежурко („Мали Јежурко“, „Јежурко 1, 2, 3, 4“, „Мој фазон“) као и часописи новинско-издавачке куће „Сезам“ (Колибрић, Палчић и 5+).
Један од начина на које можемо да подстакнемо дјечју љубав према читању јесте тако што ћемо им пружити прилику да објаве оно што су сами написали. Имајући то на уму, дјечји часописи посебну пажњу посвећују дјечјем стваралаштву, дјечјим креативним идејама и дјелима. Поред тога, многе школе организују литерарне или новинарске секције, које дјецу уче вјештинама и тајнама креативног писања, односно дају дјеци прилику да самостално, уз помоћ наставника/ца, припремају и уређују новине, које опет промовишу ученичка постигнућа и занимљиве садржаје из (школског) живота.
Посебну форму штампаних медија коју називају и „девета умјетност“ представља стрип. Удружење „Девета димензија“ посвећено је унапређењу и популаризацији свих облика стрипа, продукцији у области стрипа, али и едукацији младих на пољу стрипа путем организовања стрип-школа и курсева.
Још један од начина на који би се дјеци у склопу наставних активности могли да приближе штампани медији јесте организовање посјета издавачким кућама и новинским редакцијама и упознавање са процесима у којима настају штампани медији. У том контексту, Медиацентар Сарајево припремио је занимљив и поучан видео-серијал, у којем новинари/ке из БиХ на занимљив начин представљају типичан радни дан у својим медијским кућама и тако упознају дјецу и младе са начином на који функционишу медији на локалном, регионалном и државном нивоу. У оквиру видео-серијала, између осталих, двије новинске куће Ослобођење и Независне новине представиле су свој рад и истакле важне сегменте новинарског посла у штампаном медију. Кроз приказане видео-прилоге дјеца, између осталог, имају прилику да се упознају са значењем термина као што су новинар, уредник, тема, информација, репортажа, коментар, техничка припрема, монтажа и др. као и са самом динамиком настајања новина, те да науче због чега је важно истинито, објективно и професионално извјештавање у свим формама новинарства.
