YouTube су 2005. године креирали Jawed Karim (Џавид Карим), Stive Chen (Стив Чен) i Chad Hurley (Чад Харли) који су се упознали док су заједно радили у Пејпалу. Од настанка ове платформе, главна намјера креатора била је омогућити брзо и једноставно дијељење и приступање различитим видео-снимцима. Google 2007. године купује YouTube за 1,65 милијарди америчких долара, чиме YouTube прераста у једну од Google-ових подружница. Након што су бројни медији, укључујући националне и међународне емитере, отворили властите канале на YouTube-у, и након што је у јулу 2007. године YouTube лансирао 18 партнерских страница за одређене земље, као и страницу посебно намијењену корисницима телефона, YouTube постаје највећи свјетски медиј масовне комуникације.
О томе колики је домет, значај и утицај YouTube-а понајбоље говори статистика. Подаци из 2021. године показују да ова платформа за размјену видео-записа броји 2,3 милијарде корисника широм свијета. Рангирана је као друга најпопуларнија друштвена мрежа након Facebook-а, који представља једину платформу са више активних корисника. Чак 79% корисника интернета посједује свој YouTube налог. Сваког дана, YouTube корисници погледају више од милијарду сати видео-записа и генеришу милијарде прегледа. Сваке минуте широм свијета YouTube пренесе 400 сати видео-записа.
YouTube обједињује три различита вида комуникације: интерперсоналну комуникацију, масовну комуникацију и масовну самокомуникацију коју Manuel Castells (Мануел Кастелс) одређује као облик комуникације у којем поруке, које имају способност допирања до публике широм свијета, генерише сам пошиљалац, који самостално дефинише потенцијалне примаоце, и самостално проналази поруке или садржаје у оквиру World Wide Web-a и мрежа електронске комуникације.
YouTube из дана у дан има све више корисника, а доступност је један од главних разлога који томе доприносе. За разлику од традиционалних медија на којима садржаје генеришу новинари и друга стручна лица, на YouTube-у свако може самостално да постави садржај: појединачни корисници, организације, компаније или институције и органи власти. Док садржај који за потребе традиционалних медија припремају новинари мора проћи уредничку контролу, постављање садржаја на YouTube-у праћено је веома малим бројем ограничења. Као резултат тога, YouTube нуди изузетно широк распон аудиовизуелних садржаја међу којима свако може да пронађе нешто корисно и/или занимљиво: музичке видео-спотове, филмове, предавања, туторијале за уљепшавање, „уради сам“ туторијале, рецензије производа, канале који уче како се играју видео-игре, савладава страни језик итд.
YouTube је локализован у више од 100 земаља и доступан је на око 80 језика: од великих свјетских језика попут енглеског, шпанског и мандаринског, до мање популарних попут азербејџанског, кмерског и лаошког. Двије трећине видео-записа на популарним YouTube каналима објављени су не на енглеском, него на разним другим језицима свијета.
Кад је ријеч о регулацији YouTube-а, Директива Европске уније о аудиовизуелним медијским услугама из 2018. године у надлежност независних европских регулатора уврстила је и услуге платформи за размјену видео-записа, у смислу предузимања мјера како програми, видео-садржаји које су генерисали корисници и аудиовизуелне комерцијалне комуникације не би нашкодили физичком, психичком или моралном развоју малољетника нити потакнули ширу јавност на насиље, говор мржње или тероризам. Будући да YouTube, попут других водећих платформи као што су Google, Apple, Facebook и Twitter има своје европско сједиште у Ирској, регулација YouTube-а у складу са одредбама Директиве, потпала је у надлежност ирског националног регулаторног тијела. Поред тога, Директива је платформама за дијељење видеозаписа наметнула и низ обавеза у погледу промоције медијске писмености крајњих корисника услуга.
Најзад, YouTube је један од потписника Кодекса добре праксе у сузбијању дезинформација (Code of Practice on Disinformation) који представља механизам Европске уније за структурално сузбијање ширења дезинформација у онлајн простору. Важан елемент Кодекса, са којим су сагласне водеће платформе, јесте адекватно и недвосмислено одвајање политичког и тематског оглашавања од других садржаја, да би корисници могли да разликују оглашавање, нарочито политичко оглашавање, од осталих садржаја.
Референце:
Чејко, Мери. 2019. Суперповезани. Београд: Clio, стр. 200.
Кастелс, Мануел. 2014. Моћ комуникација. Београд: Clio, стр. 82, 96, 110.
Радок, Енди. 2015. Млади и медији. Београд: Clio, стр. 196.
