Саморегулација медија почива на договору унутар медијске заједнице и на одговорности сваког медијског професионалца да морално и досљедно примјењује правила професије. Изостанак санкција, које могу довести до аутоцензуре и гушења медијских слобода, једна је од предности саморегулације у односу на регулацију. У веома комплексном друштвено-политичком окружењу у којем дјелују босанскохерцеговачки медији, саморегулација још увијек није довољно развијена.
Mediacentar Sarajevo објавио је 2023. године извјештај „Добре основе, ограничена примјена: Саморегулација медија у Босни и Херцеговини“, ауторице Аниде Сокол. Извјештај мапира саморегулаторне механизме који би могли резултирати производњом професионалнијег и квалитетнијег медијског садржаја и предочава резултате истраживања из 2023. године о саморегулаторним кодексима за медијске садржаје и извјештавање о њима.
Осим анализе релевантних кодекса, циљ овог истраживања био је сагледати у којој мјери су кодекси прилагођени потребама и изазовима босанскохерцеговачких медија у дигиталном окружењу. У циљу прикупљања података, обављени су интервјуи са представницима регулатора, медија, саморегулатора и медијских експерата. Истраживање се бавило и тиме колико регулаторна, саморегулаторна и професионална медијска тијела прате трендове и стандарде Европске уније, те у којој мјери унапређују медијску и информациону писменост у Босни и Херцеговини. Такође, извјештај даје преглед кодекса и рада регулатора и fact-checking платформи као комплементарних механизама саморегулацији у БиХ.
Извјештај говори и о бројним изазовима у саморегулацији медија, посебно онлајн медија и јавних сервиса.
Наиме, велики број онлајн портала, чија су конкуренција велики произвођачи медијских садржаја, у сталној су трци за пажњом посјетилаца и читалаца. Највећи проблем у саморегулацији ових портала, како наводи извјештај, јесте постојање анонимних портала, који не наводе имена одговорних особа и контакте, али и низак ниво медијске и информационе писмености грађана, који не провјеравају изворе информација, нити познају новинарске стандарде.
Програми јавних сервиса (БХРТ, ФТВ и РТРС) регулисани су Законом о јавном радио-телевизијском систему БиХ, посебним законима за сваки јавни сервис, али и правилима и обавезама Регулаторне агенције за комуникације. Највећи изазов у имплементацији ових прописа јесте непостојање тијела или омбудсмена који би надгледали њихову примјену.
Извјештај констатује да у Босни и Херцеговини, успркос добро успостављеном саморегулаторном оквиру за штампане и онлајн медије, саморегулација још увијек није на високом нивоу. Оваква ситуација објашњава се недостатком прогресивне медијске политике и маркетиншког тржишта, непостојањем механизама заштите од политичког утицаја и ниским нивоом медијске и информационе писмености грађана.
Извјештај препознаје сљедеће предуслове ефикасне саморегулације у Босни и Херцеговини:
- стално едуковање о новинарским стандардима, како медијских професионалаца, тако и публике;
- јача промоција саморегулаторних механизама;
- нови законски и регулаторни оквири;
- регистар онлајн портала;
- редовни мониторинзи медијских садржаја;
- развијена свијести о професионалној одговорности унутар медијских кућа и посљедицама које непрофесионални медијски садржаји могу оставити на друштво.
Извјештај посебно истиче важност успостављања прогресивне медијске политике и подстицаја за професионално новинарство, обезбијеђивања транспарентности медијског власништва и алгоритама друштвених мрежа, као и механизама заштите рада медија.
Извјештај такође предлаже могућност увођења система корегулације, у ком би регулаторна тијела регулисала оне сегменте у којима саморегулаторни механизми нису ефикасни (заштита приватности, заштита од прикривеног садржаја, заштита малољетника од потенцијално штетних садржаја и др.).
Истраживање је рађено у склопу регионалног пројекта “Наши медији: Иницијатива цивилног друштва за развој медијске писмености и активизма, борбу против поларизације и промовисање дијалога”, који имплементирају партнерске организације SEENPM (South East European Network for Professionalization of Media), Албански медијски институт, Mediacentar Sarajevo, Савјет за штампу Косова, Институт за медије Црне Горе, Македонски институт за медије, Новосадска новинарска школа, Мировни институт и Bianet уз финансијску подршку Европске уније.
Извјештај можете потражити овдје. Извјештај на енглеском језику доступан је на овом линку. Публикације из других земаља Западног Балкана и Турске потражите овдје: SEENPM-а.
