Онлајн курс под називом Наука о благостању за родитеље (The Science of Well-Being for Parents) креирала је професорица психологије Лори Сантос (Laurie Santos), руководилац колеџа Силиман (Silliman) на универзитету Јејл (Yale) у САД-у у мају 2025. Курс је подијељен у седам модула просјечног трајања 45 минута који нуде практичне, научно утемељене савјете родитељима како управљати стресом и негативним емоцијама, како се носити са дјечијим школским обавезама и како више бринути о себи. Седми модул посвећен је дигиталним технологијама и друштвеним мрежама. Професорица Сантос и колеге дају савјете родитељима како да помогну себи и својој дјеци да им медији буду на корист, а не на штету.
Курс је заснован на принципима когнитивне бихевиоралне терапије. Кад је ријеч о медијима, проф. Сантос полази од тога да родитељи треба најприје да промијене начин на који размишљају о медијима и да обрате пажњу на то какве активности/прилике/садржаје они и њихова дјеца пропуштају док проводе вријеме уз своје паметне телефоне.
Такође, родитељи треба да се преиспитају какве емоције их нагоне да посежу за својим мобилним телефонима (непријатност, досада, умор) и да се у тим тренуцима запитају да ли је мобилни телефон заиста најбољи могући начин да се превазиђе тренутно емотивно стање.
У контексту односа који дјеца имају према дигиталним технологијама, проф. Сантос савјетује родитељима да се преиспитају зашто/кад дозвољавају својој дјеци да користе дигиталне технологије.
У том смислу даје сљедеће препоруке:
- Одгодити што је више могуће тренутак кад дјеци дозвољавамо посједовање властитог паметног телефона (препорука је да се дјеци не купују паметни телефони прије навршене 14. године и да им се не дозволи приступ друштвеним мрежама прије 16. године);
- Увести технолошки слободне зоне и периоде и направити договор са дјецом гдје се одлажу паметни телефони кад нису у употреби;
- Успоставити здравије границе у кориштењу технологије и друштвених мрежа које важе и за дјецу и за родитеље и поштовати те границе;
- Разговарати са другим родитељима/породицама и школама у циљу ширења оваквих пракси;
- Забранити паметне телефоне у школи (сама присутност мобилног телефона у џепу или торби дјетета може негативно утицати на дјететову пажњу током наставе);
- Водити рачуна о хигијени властите пажње и пажње дјеце (нпр. научити дијете да склони паметни телефон из свог видокруга за вријеме учења, пребацити дјеци телефон на “сиву зону” и сл.).
Седми модул курса ослања се, између осталог, на књигу “Анксиозна генерација” (The Anxious Generation) социјалног психолога Џонатана Хајта (Jonathan Haidt), који истиче како је дјетињство доживјело „велико прекрајање“ кроз двије кључне промјене:
- Дјеца имају мање слободног времена за игру и активности без родитељског надзора;
- Њихово одрастање постало је „засновано на телефону“ – од најранијих година проводе сате уз екране, што утиче на њихов развој, односе и ментално здравље.
Shuterstock
Хајт препознаје четири „основне штете“ дигиталног дјетињства:
- Лоша социјална повезаност
Иако телефони служе за повезивање, они у пракси смањују физичку интеракцију. Дјеца данас проводе знатно мање времена с вршњацима него раније, посебно након 2010. године, када су паметни телефони постали масовно доступни. Недостатак директног дружења утиче на развој језика, емоционалне вјештине и осјећај припадности. Поремећене су и норме социјализације, што повећава социјалну анксиозност.
- Недостатак сна
Технологија озбиљно нарушава дјечији ритам спавања. Четвртина тинејџера од 15 година изјављује да се буди ноћу да користи телефон. Сличан тренд примијећен је и код тринаестогодишњака. Недостатак сна има посљедице на развој мозга, учење, пажњу и емоционалну стабилност. Дјеца која користе телефоне ноћу чак три пута чешће осјећају константан умор у школи.
- Фрагментација пажње
Паметни телефони стално прекидају концентрацију путем нотификација и сталне доступности садржаја. Истраживања показују да већ и присуство телефона у близини може смањити резултате на тестовима меморије и интелигенције – чак и када телефон није активан. Хајт наводи да су резултати тестирања дјеце рађени од 1978. до 2012. г. константно имали позитиван тренд и да се тај тренд промијенио на горе од времена кад су мобилни телефони ушли у масовну употребу.
- Дигитална зависност
Апликације и уређаји су намјерно дизајнирани да изазову зависност. Статистике показују да тинејџери данас проводе у просјеку 8,5 сати дневно на телефонима, док млађи адолесценти (13–15 г.) проводе око 5 сати дневно. Таква количина времена утиче на ментално здравље, емоционалну регулацију и социјалне вјештине.
Утицај друштвених мрежа на младе
Говорећи о утицају друштвених мрежа на младе Хајт наводи како савремена истраживања показују да друштвене мреже имају снажан и често негативан утицај на ментално здравље младих.
Подаци јасно показују да је Инстаграм посебно проблематичан за дјевојке. Хронично поређење сопственог изгледа с другима доводи до повећаног нивоа анксиозности и депресије. Студије указују на снажну корелацију између кориштења Инстаграма и лошег менталног здравља код тинејџерки, нарочито због сталног фокусирања на лице и тијело.
Снепчет (Snapchat) можда не изазива директно депресију и анксиозност, али представља висок ризик за сигурност. Апликација је повезана с учесталим случајевима изнуда/уцјена на темељу сексуалног садржаја (sextortion), продаје дрога и оружја, као и cyberbulluying-а. Према подацима, Снепчет мјесечно добија и до 10.000 пријава за случајеве уцјена међу америчким тинејџерима, а стварне бројке вјероватно су још веће. Трагично је и то што овакви инциденти понекад доводе и до самоубистава младих.
ТикТок је, према Хајту, посебно забрињавајући због начина на који утиче на пажњу и концентрацију. Платформа ствара зависност кроз кратке, брзе садржаје и тако мијења начин на који мозак процесуира информације. Стручњаци упозоравају да ТикТок не само што одузима вријеме, већ дугорочно слаби способност фокусирања.
Препоруке за управљање технологијом у породици
У оквиру посљедњег предавања Џил Марфи (Jill Murphey), главна директорица за садржај у Common Sense Media (непрофитна америчка организација која се бави медијским образовањем дјеце и родитеља) нуди препоруке како управљати технологијом у кругу породице:
- Уведите породични медијски споразум
Споразум служи као оквир за договор између родитеља и дјеце о кориштењу технологије. Омогућава да се заједно утврде правила о апликацијама, времену пред екраном и садржају који је дозвољен.
- Дати предност разговору у односу на забрану
Користите споразум као алат за отворени дијалог. На примјер, договорите се о апликацијама које дијете смије користити и ограничите вријеме, умјесто наметања једностраних забрана.
- Редовно ревидирајте договоре
Правила нису статична — како дијете расте, мијењају се и потребе. Препоручује се редовно прилагођавање споразума, готово као “квартални преглед” породичних циљева. Ове ревизије помажу да се родитељи и дјеца заједно суоче с новим изазовима.
- Будите свјесни ограничења родитељске контроле
Родитељске контроле могу пружити привид сигурности — већина дјеце брзо проналази начине да их заобиђе. Кључ је у сталној комуникацији и повјерењу, а не у ослањању искључиво на техничка ограничења.
- Разговарајте о ризицима и садржајима
Дјеца су често изложена узнемирујућим садржајима (нпр. вијести о насиљу). Отворени разговори помажу да дијете разумије контекст и развије отпорност.
