У времену савремених криза и политичких борби, медији и комуникације оптерећени су кључним политичким питањима као што су: уређивачка политика, концентрација власништва, конвергенцијa, информациона безбједност и надзор, квалитет и разноликост информација, центална улога коју медијске и комуникационе платформе имају у јавној расправи и политичким процесима и сл. У таквим околностима улога медијског активизма, који може допринијети заштити јавног интереса у медијима, све је значајнија.
Mediacentar Sarajevo и Мировни институт из Љубљане објавили су 2024. године извјештај „Мобилизација за заштиту јавног интереса: Мапирање добрих пракси медијског активизма“, ауторице Санеле Хоџић. Извјештај се заснива на идеји медијског активизма као покретача промјена у медијским институцијама, праксама и садржајима, али и на идеји стварања алтернативних медија, чији би садржаји штитили јавни интерес и промовисали демократске вриједности.
Извјештај доноси дефиниције и концепте медијског активизма као и кратак преглед историје медијског активизма. Представљени су и примјери добре праксе медијског активизма, из региона Западног Балкана, Турске, земаља Европске уније и остатка свијета, који су допринијели промјенама у медијској политици и пракси, преобликавању јавних политика, те подигли свијест јавности у различитим областима. Циљ овог прегледа добрих пракси јесте давање подстрека конкретнијим и свестранијим активностима на заштити јавног интереса у медијима и комуникацијама.
Извјештај истиче суштинску повезаност медијског активизма и медијске и информационе писмености као предуслова за оснаживање медијски описмењених грађана. Извјештај, такође, настоји да потакне коалиције организација цивилног друштва у оквиру пројекта „Наши медији“ и шире, да развијају добре праксе медијске и информационе писмености.
Носиоци медијског активизма у земљама гдје се проводи наведени пројекат углавном су невладине организације и новинарска удружења, али и алтернативни медији, произвођачи медијских садржаја, научни радници и сличне интересне групе. Овакве иницијативе често зависе од финансирања појединачних, краткорочних пројеката и институционалних циљева, међутим, и даље постоје бројне добровољне иницијативе ангажованих појединаца, који своју умјетност или инфрастуктуру посвећују јачању медија и демократије.
На основу мапирања случајева медијског активизма, предложена је типологија, у циљу обезбијеђивања информација за будући медијски активизам, уз иницијативе медијске писмености унутар и изван регионалног пројекта „Наши медији“.
Извјештај препоручује медијским активистима у региону да искористе тренд увођења медијске писмености у наставне планове и програме како би погурали даље промјене. Међутим, констатује се и то да успјех медијског активизма почива на бољој мобилизацији различитих група грађана, те на способности активиста да реагују на проблеме различитих друштвених група. Такве иницијативе често наилазе на отпор традиционалних медија, при чему новинари и новинарска удружења немају довољно снаге за супротстављање својим послодавцима.
Извјештaј закључује да медијски активизам игра све значајнију улогу у спречавању даљег пада интегритета медија и комуникација и да би се медијски активисти требали систематски залагати за суштинска побољшања медијских политика и пракси. Важан дио стратегије представља и едукација грађана из области медијске и информационе писмености, јер само медијски оснажен појединац може допринијети заједничкој медијској и комуникационој реформи.
Мапирање добрих пракси проведено је у периоду јуни – октобар 2023. године, првенствено на основу секундарних истраживања, али и на основу анализе садржаја онлајн извора и захтјева за информацијама упућеним институцијама које се баве медијима. Истраживање се ослања на допринос истраживача из седам земаља: Илда Лондо (Албанија), Анида Сокол (Босна и Херцеговина), Флорент Спахија (Косово), Милица Богдановић (Црна Гора), Весна Никодиноска (Сјеверна Македонија), Милица Јањатовић Јовановић (Србија) и Синем Аyдинли (Турска).
Извјештај је доступан овдје.
