родитељи

Да ли сте знали да просјечан/на петогодишњак/иња већ има 1500 својих фотографија онлајн? Као што претпостављате, те фотографије су без дјечијег знања, воље или жеље, поставили управо они којима дјеца највише вјерују: родитељи! С друге стране, стручњаци прогнозирају да ће двије трећине свих случајева крађе идентитета до 2030. бити засновано на „шерованим“ фотографијама. Шта родитељи могу учинити како би сачували виртуелну приватност своје дјеце?

Дојче Телеком (Deutsche Telekom) почетком јула 2023. покренуо је кампању „Дијели опрезно“ (ShareWithCare) која скреће пажњу на ризике којима родитељи излажу своју дјецу „шерентингом“, односно објављивањем њихових фотографија, видеа и других информација на друштвеним мрежама. Кампања је започела емитовањем занимљивог видео-спота „Елина порука/Без пристанка“ (A Message from Ella/Without consent). Спот приказује деветогодишњу дјевојчицу Елу, која је уз помоћ вјештачке интелигенције претворена у одраслу Елу и која се обраћа својим родитељима, скрећући им пажњу на бројне могуће злоупотребе њених фотографија које доноси све бржи развој вјештачке интелигенције. Ела заправо говори у име све дјеце и упозорава све родитеље да дијељењем дјечјих фотографија на интернету, усљед развоја вјештачке интелигенције, излажу дјецу ризику од различитих видова злоупотреба приватности и безбиједности, као што су хаковање, крађа идентитета и педофилија.  

У наставку преносимо Елину поруку:

„Мама, тата, здраво! То сам ја, Ела, или тачније, мало старија, дигитална верзија мене. Просто је невјероватно шта све може данашња технологија, зар не? Све што вам треба јесте пар фотографија, попут оних које дијелите на друштвеним мрежама, одакле било ко може да их узме и користи. Знам да за вас те фотографије представљају само успомене, али за друге су то подаци, а за мене можда почетак ужасне будућности у којој ми се лако може украсти идентитет, или могу завршити у затвору због ствари које никада не бих урадила. Замислите, мама, тата, да ми неко уништи кредитну способност, или копира глас како би вас преварио (Мама, у невољи сам. Треба хитно да ми пошаљеш новац, молим те). Не желим да постанем мим, којем ће се смијати сви у школи (Иди, убиј се!). И у сваком случају не желим ово… (на екрану се види замагљено голишаво тијело дјевојчице како трчи на плажи). Све што дијелите на интернету представља дигитални отисак који ће ме пратити цијелог живота. Говорим вам ово, јер знам колико ме волите и знам да никада не бисте учинили нешто што би могло да ми науди, зато молим вас, мама и тата, заштитите моју виртуалну приватност!“

Кампања полази од тога како сви волимо да дијелимо фотографије – које свједоче о празницима, прославама или другим, више или мање, важним животним тренуцима и како нам та пракса помаже да останемо повезани. Међутим, једном кад се наши лични подаци нађу на интернету, они остају трајно доступни свуда на свијету, што може изазвати несагледиве посљедице. Путем „Елине поруке“ кампања упозорава да сви можемо да допринесемо спречавању потенцијалних злоупотреба, тако што ћемо унаприједити ниво своје медијске писмености и преиспитати властити приступ заштити и безбједности података.

Видео-спот пробламатизује и распрострањену праксу родитеља да објављују фотографије/видеа своје дјеце на интернету, без знања и жеље дјетета да се дата фотографија/видео нађу на мрежи. Препорука стручњака је да родитељи дјеце старије од шест година затраже сагласност дјетета прије него што направе и објаве одређену фотографију или видео-снимак о њему. Кад је ријеч о млађој дјеци, препорука је да родитељи сами процијене шта је у конкретном случају најбољи интерес дјетета и да пронађу баланс између користи које им „шерентинг“ омогућава и потребе да заштите приватност свог дјетета. Исто тако, не препоручује се објављивање фотографија туђе дјеце, без претходне сагласности њихових родитеља. Више о потенцијалним импликацијама „шерентинга“ на дјечју приватност сазнајте у тексту Sharenting – изазов савременог родитељства.

Љето је доба године када многи од нас путују са својом породицом и када осјећају потребу да неке од најљепших тренутака са тих путовања подијеле на друштвеним мрежама. У тексту који слиједи сазнаћете које су добре и лоше стране објављивања фотографија, видеа и других садржаја о дјеци на друштвеним мрежама, како на то гледају дјеца и млади и шта би родитељи требали знати прије него што се одлуче да објаве садржај који се тиче њиховог дјетета.

У складу са глобалним трендовима, грађани Босне и Херцеговине већ годинама остављају дигиталне трагове својих живота на друштвеним мрежама. Студија о медијским навикама одраслих у Босни и Херцеговини, коју су иницирали Савјет Европе и Регулаторна агенција за комуникације, показала је да чак осам од десет становника БиХ користи барем једну друштвену мрежу. Нешто више од половине корисника друштвених мрежа у БиХ креира одређене медијске садржаје: најчешће фотографије (95%), знатно рјеђе (15%) видеа и/или постове. Све то наводи на закључак да и бх. родитељи практикују да објављују фотографије своје дјеце на друштвеним мрежама.

Шта је то „sharenting“, које су му позитивне, а које негативне стране?

Термин „sharenting“ појавио се на интернету 2013. године. У питању је кованица састављена од ријечи „sharing“ (дијељење) и „parenting“ (родитељство). Колинсов рјечник (Collins Dictionary) дефинише „sharenting“ као „праксу родитеља да користе друштвене мреже у сврху редовног објављивања детаљних информација о свом дјетету“. „Sharenting“ указује на све присутнији облик понашања на интернету који подразумијева потребу родитеља да објављују фотографије, видео-снимке, размишљања, дилеме, емоције, локацију и друге врсте информација о своме дјетету на друштвеним мрежама.

Родитељи практикују „sharenting“ из више разлога:

• како би подијелили понос и промовисали успјехе своје дјеце,
• одржали контакте и обавјештавали породицу и пријатеље о дјететовом одрастању,
• биљежили развојне фазе и сакупљали успомене,
• добили подршку и корисне информације који се тичу изазова родитељства,
• подијелили искуства.

Позитивне стране дијељења властитих искуства везаних за дјецу путем друштвених мрежа укључују:

• прикупљање корисних информација, које се тичу проблема и изазова родитељства,
• могућност тражења подршке,
• упоређивање различитих искустава,
• ширење информација о специфичним стањима дјеце, укључујући здравствене и психолошке проблеме,
• добијање простора за испољавање властитих размишљања и осјећања.

С друге стране, „sharenting“ има и бројне негативне или потенцијално ризичне аспекте. Усљед тога, француски Сенат је у фебруару 2023. предложио увођење закона са циљем заштите приватности дјеце и суочавања са негативним ефектима дијељења фотографија и видео-снимака дјеце на интернету.

Објављивање фотографија, видеа или других информација о сопственој дјеци може имати негативне етичке импликације, посебно у случајевима када родитељи желе да изграде своју каријеру на основу профила своје дјеце на друштвеним мрежама.

У одређеним случајевима, „sharenting“ се може сматрати обликом занемаривања и злостављања дјеце: уколико се јавља као посљедица родитељске или старатељске зависности од технологије, када  родитељи проводе превише времена показујући свијету „срећан и испуњен живот“ своје деце, умјесто да се заиста посвете родитељству, или уколико родитељи/старатељи практикују „sharenting“ са намјером да од своје дјеце направе познате личности, упркос свијести о потенцијалним опасностима објављивања  великог броја фотографија и информација о дјетету.

„Sharenting“ може бити повод онлајн узнемиравања и дигиталног насиља (cyberbullying).

Потенцијалне опасности синдрома „sharentinga“ укључују крађу личних података дјеце и коришћење њихових фотографија на сајтовима дјечије порнографије. Извјештаји америчког Националног центра за несталу и злостављану дјецу (National Centre for Missing and Exploited Children) упозоравају да су родитељске објаве извор чак половине фотографија које су дијелили злостављачи дјеце.

„Sharenting“ може да наруши дјечију приватност. Према Конвенцији УН-а о правима дјетета дјеца имају право на приватност. Конвенција у члану 16. забрањује мијешање у приватни и породични живот, личну преписку, као и повреде части и угледа дјетета. Такође, Препорука Савјета Европе CM/REC (2018)7 Комитета министара државама чланицама истиче улогу родитеља и старатеља у заштити приватности, личних података и онлајн репутације дјеце, као и потребу да се поштује повјерљивост њихове преписке.

„Sharenting“ може да наруши однос између родитеља и дјетета.

Дјеца и млади неријетко сматрају да родитељи откривају превише информација о њиховим животима, као и да те информације/фотографије и сл. понекад угрожавају слику коју они желе да изграде о себи у онлајн простору, нарочито у каснијим фазама развоја. Резултати недавно спроведеног истраживања међу младима од 12 до 16 година у Великој Британији показали су да већина испитаника сматра да њихови родитељи не поштују њихову приватност на интернету, док више од трећине испитаника сматра да су их родитељи барем једанпут осрамотили објављивањем одређене фотографије.

MabelAmber/Pixabay

Савјети родитељима

Распрострањену праксу родитеља да дијеле фотографије своје деце на интернету не треба a priori посматрати као кршење приватности или манипулацију идентитетом дјетета. Умјесто тога, сваки појединачни случај објављивања фотографија, видео-снимака и сл. треба оцјењивати посебно, узимајући у обзир специфичан контекст и потенцијални утицај на дијете, сад и у будућности.

Важно је да родитељи буду информисани о потенцијалним посљедицама „sharentinga“ које укључују, између осталог, и питање сигурности дјетета. То се првенствено односи на објављивање личних података дјетета: име и презиме, датум и мјесто рођења, адреса становања, назив школе или вртића које дијете похађа и сл. што све може бити искориштено за крађу идентитета, откривање локације дјетета и његове руте кретања и најзад за угрожавање физичке сигурности дјетета.

Посебно је битно да родитељи воде рачуна о томе како се њихово дијете може осјећати поводом дијељења одређеног садржаја, не само тренутно, него и у будућности. Све објављене информације о дјетету остављају дигитални отисак, који чини дигиталну репутацију дјетета, која се некада не може у потпуности обрисати. Посебну пажњу потребно је обратити да се не објављују повјерљиви подаци због којих дијете може доживјети неугодности у будућности.

Родитељима дјеце старије од шест година препоручује се да затраже сагласност дјетета прије него што направе и објаве одређену фотографију или видео-снимак о њему. Разговор и договор са дјететом може спријечити осјећаје повријеђености, стида, љутње и фрустрације. Кад је ријеч о млађој дјеци, препорука је да родитељи сами процијене шта је у конкретном случају најбољи интерес дјетета и да пронађу баланс између користи које им „sharenting“ омогућава и потребе да заштите приватност свог дјетета.

Посебно је важно обратити пажњу да се не објављују фотографије или видео-снимци који приказују дјелимично или потпуно обнажено тијело дјетета, зато што такве објаве могу привући сексуалне предаторе. Такође, не препоручује се објављивање фотографија или видео-снимака који приказују дијете у стању фрустрације или трауме, приказе лошег дјечијег понашања или дјечијих слабости, због којих дијете сада или у будућности може осјећати стид или фрустрацију.

Уколико ваши чланови породице или пријатељи објављују фотографије или видео-снимке ваше дјеце, замолите их да то не чине без ваше сагласности. Такође, када ви желите да објавите фотографије или видео-снимке друге дјеце, затражите прво сагласност њихових родитеља.