Британска мини-серија Адолесценција (Adolescence) која се емитује на Нетфликсу од марта 2025. године скренула је пажњу свјетске јавности на проблем ширења онлајн мизогиније и на погубне посљедице које то може изазвати. Серија упире прстом у „маносферу“ као у једног од главних криваца овог феномена. Истраживање које је поручио британски регулатор Офком (Ofcom) открива нам шта је маносфера, зашто људи улазе у маносферу, какву улогу она игра у њиховим животима и какав је њен потенцијални утицај на њихове ставове и понашање.
Онлајн мизогинија означава широк спектар садржаја и понашања који доприносе успостављању, нормализацији или промовисању мизогиних ставова и идеја.
Колинсов рјечник дефинише маносферу као „широк скуп блогова, веб-сајтова и форума који обрађују мушке теме“ као што су тема мушкости, партнерских односа и забављања, родне политике и самоусавршавања.
Офкомово истраживање засновано је на интервјуима са 38 мушкараца и једном женом старости између 16 и 50 година који су гледали, упуштали се у различите видове интеракције или сами креирали садржаје на неком од бројних сајтова и заједница маносфере.
Према искуствима испитаника, маносфера није јединствена заједница или идеологија већ прије фрагментисан скуп онлајн супкултура, често са међусобно супротстављеним или контрадикторним ставовима. Садржаји и ставови присутни унутар ових заједница крећу се од мејнстрим становишта (нпр. мушкарци треба да усавршавају своје ментално здравље како би били добри партнери или мужеви – став често присутан у заједницама посвећеним самоусавршавању) до крајње екстремних (нпр. жене су по својој природи ментално инфериорне у односу на мушкарце – став забиљежен на појединим инцел форумима).
Зашто маносфера привлачи људе?
Велики дио садржаја маносфере који су испитаници наводили као нарочито привлачан односио се на самоусавршавање: савјети у вези физичке кондиције и тренинга у теретани, мотивациони говори, као и филозофске рефлексије о томе шта значи бити „добар мушкарац” или шта је потребно да би се постигао успјех. Оно што такође већина испитаника налази привлачним јесте дух отворене дебате и дискусије, неформалност и духовитост која често прати ове садржаје.
Важно је истаћи да су многи испитаници изјавили да су им одређене идеје биле привлачне само онда када су се поклапале са њиховим личним искуствима или увјерењима. У том контексту, многи испитаници одбацују мизогине ставове превасходно захваљујући позитивним животним искуствима са женама. С друге стране, учесници у садржајима маносфере чија су искуства са женама негативна или оскудна у већем су ризику да се идентификују са мизогиним идејама.
Како учесници маносфере доживљавају Ендруа Тејта?
Готово сви испитаници у узорку поменули су контроверзног инфлуенсера Ендруа Тејта (Andrew Tate) који је широј јавности познат по својим отворено мизогиним идејама. Ставови о Тејту били су врло разнолики, при чему је већина учесника истовремено имала и позитивне и негативне осврте на његов рад. Једна група испитаника сматра да Тејт по свој прилици не вјерује свему што говори, већ да намјерно креира провокативне садржаје, како би тиме привукао већу пажњу и остварио већу финансијску корист. Друга група испитаника сматра да он заправо и не заступа мизогине ставове које му честу стављају на терет. Трећа група сматра да он, по свој прилици, вјерује у дио својих ставова о женама премда сами не подржавају такве ставове. Ипак, мишљења су да су реакције на Тејта претјеране и да је у реду не слагати се с нечијим увјерењима, а опет признати да та особа понекад има корисне или занимљиве ставове. Неки од учесника, иако нису хтјели заузети чврст став ни за, ни против њега, ипак су изразили забринутост због утицаја који особе попут Тејта могу имати на друге.
С друге стране, оно што је већину испитаника привукло садржајима које креира Тејт јесу његови мотивациони говори, као и садржаји који се баве самоусавршавањем.
Looksmaxxing заједница
У питању је виртуелна заједница у оквиру маносфере која промовише садржаје који су усмјерени на промјену физичког изгледа у циљу постизања веће тјелесне „привлачности“, од уобичајених савјета о фитнесу до екстремнијих техника модификације тијела, који могу нашкодити тјелесном здрављу.
Инцел заједнице
Убиство које је починио малољетни Џејми (Jamie) у серији Адолесценција мотивисано је онлајн преписком у којој будућа жртва, Џејмијева пријатељица из школе, Кејти (Katie), назива Џејмија инцелом и уз то добија много лајкова на тај коментар.
Офкомово истраживање бавило се такође инцел заједницама и установило да су најекстремнији примјери мизогиније у оквиру маносфере присутни управо на специјализованим форумима повезаним са инцел заједницама. Иако поменуте заједнице имају затворени карактер и иако је мала вјероватноћа да ће корисници интернета наићи на овај садржај, тренутно непостојање верификације старости значи да му потенцијално може приступити било ко, укључујући и дјецу. Осим мизогиније, оно што инцел заједнице чини проблематичним јесте промовисање депресивних па чак и суицидалних ставова.
Особе укључене у ове затворене заједнице под већим су ризиком да усвоје штетна увјерења или обрасце размишљања, због снажног осјећаја припадности групи и сопствене рањивости.
Интервју са испитаницима који себе доживљавају као инцеле показује да они пате од осјећаја самопрезира и безнађа. Концепт црне пилуле (black pill) који је темељ многих аспеката инцел културе, истиче безнадежност и бесмисленост покушаја да се побољша сопствена ситуација. На инцел форумима постоји огроман распон садржаја, најчешће у виду текстуалних објава, а теме су често обиљежене ознакама попут Озбиљно, Гориво бијеса (Rage Fuel), Токсична женственост, Црна пилула, NSFW (није за гледање на послу), Дискусија.
Садржаји који су виђени током овог истраживања кретали су се од наводно научних или еволуцијски заснованих објава о сексуалним односима, преко мрачног, самопонижавајућег хумора, све до екстремних фантазија о сексуалном насиљу.
Они испитаници који су били боље упознати са инцел културом, било из личног искуства или кроз читање о њој, помињали су наратив према којем се ова нихилистичка идеологија црне пилуле може повезати с насилним екстремизмом. Један учесник, који је себе описао као инцела, навео је да се на инцел форумима редовно користе референце и сленг везани за Елиота Роџера (Elliot Rodger), самопроглашеног инцела који је извршио масовно убиство у Калифорнији 2014. године. Други учесници су рекли да су читали истраживања која показују да велика већина инцела није насилна и да њихово фаталистичко тумачење црне пилуле прије води у депресивна ментална стања.
Испитаници који су се идентификовали као инцели, обично су били друштвено изоловани и имали су у неком периоду живота озбиљне проблеме са менталним здрављем.
Како се долази до садржаја маносфере?
Испитаници су наилазили на садржај у различитим врстама онлајн окружења: персонализованим фидовима (news feed) на друштвеним мрежама које обликују алгоритми препорука или праћењем одређених креатора садржаја, кроз дуже видеоформате на платформама попут Јутјуба (Youtube), рјеђе на Рaмблеу (Rumble), као и кроз комбинацију текстуалних и визуелних дискусија које се одвијају на затворенијим форумима попут Дискорда (Discord) или на специјализованим сајтовима.
Како медијска писменост утиче на кориснике маносфере?
Већина испитаника показала је одређени ниво критичког мишљења, разумијевање начина на који алгоритми препоручују садржаје и функционалност платформи. У том смислу, већина испитаника изјавила је да системи препорука засновани на алгоритмима обликују оно што они виде у онлајн простору, али не нужно и оно што мисле.
Све у свему, могли бисмо закључити да је Офкомово истраживање показало да је дио забринутости оправдан, нарочито кад је ријеч о специфичним, изолованим заједницама као што су инцели или looksmaxxeri. Начелно, истраживање је показало да маносфера суочава своје кориснике са разноврсним и често међусобно опречним порукама, да већина посједује способност критичког промишљања, што им омогућава да селективно приступају садржају: задрже оно што је у складу с њиховим вриједностима и личним искуствима, а одбаце остатак.
